Meri: Nikada nisam video sneg

Ritam u krvi za tempo na terenu. Džon Meri (22), centarfor omladinske reprezentacije Kameruna, napadač od kojeg Novosađani mnogo očekuju u budućnosti, hvata zalet za fudbalsko proleće na terenima fudbalskog centra „Vujadin Boškov”. Jer, zbog problema sa vizom, nije otputovao sa ekipom na pripreme u Tursku.

On trenira sa omladincima novosadskog superligaša po programu prvog pogona sa željom da se potpuno spreman uključi u rad izabranika trenera Zorana Marića u sedmici pred start nastavka sezone. Voli dobru muziku, začinjenu hranu, a fudbal, iznad svega. Dolazak u Srbiju posle četiri godine boravka na Tajlandu, za njega je prvi susret sa „starim kontinentom”. Ali i sa snegom !?

- Nikad ranije nisam video sneg, osim na slici, naravno - kaže Meri. - Temperatura je ispod nule, najavljuju i čak minus 15. Za mene je to iznenađenje i mali šok. Međutim, uveren sam da ću se brzo adaptirati na uslove. Najvažnije je da se uklopim u ekipu.

Navijači su Vas na dve prijateljske utakmice u dresu Vojvodine dočekali ovacijama?

- Nemam objašnjenje za to. Iznenađen sam ali i veoma srećan što sam dobijao aplauze za pojedine poteze. To veoma poštujem i svakako ću dati sve od sebe da opravdam takav doček. Znam da je njihov ljubimac bio Abubakar Oumaru, moj zemljak, koji je ostavio dubok trag u klubu. To je i moj cilj.

Došli ste sa kojim kilogramom viška?

- Za nepunih mesec dana sam skinuo 6,5 kilograma, radim svakodnevno i uvek sam spreman da istrčim na teren.

Da li je na to uticala i promena kuhinje, nova sredina, drugi kontinent...?

- Na dobro se čovek uvek lako navikne. U Novom Sadu mi se sve sviđa. Srpska hrana je iznenađujuće ukusna i ne biram. Inače volim tajlandsku i kinesku kuhinju, a ovde se osećam kao domaći. Vojvodina je moja novi dom, a kod kuće je uvek sve u redu.

Kakvi su Vam utisci posle gotovo mesec dana boravka u Srbiji?

- Utisci su sjajni. Vojvodina je, vidi se, profesionalno organizovan klub na visokom nivou, igrači su me prihvatili iz prve i to me čini srećnim. Ne osećam nikakve negativne vibracije i to mi puno znači. Zahvalan, sam zbog toga kao i trenerima koji su vrhunski znalci. Imam ovde mnogo toga da naučim i da napredujem. To mi je i cilj jer tada ću da doprinesem ekipi.

Potrebno je da se izborite za mesto u špicu pored Jovana Stojanovića i Saše Ćurka?

- Da nisu dobri ne bi ni bili u Vojvodini. To mi je jasno, ali nisam imao prilike da ih vidim na delu. Samo smo se upoznali, a kada se vrate iz Turske uveren sam da ćemo biti prijatelji. Trener određuje tim, igraju najbolji, a najvažnije je da se dobro igra i pobeđuje. Jedva čekam da ekipa dođe da krenemo zajedno - zaključio je Meri.

RONALDO, RONALDINjO, OKOČA...

- Brazilci, Ronaldo i Ronaldinjo, kao i Nigerijac Okoča su mi uzori od igrača, najbolji koje sam gledao - kaže Džon Meri i potvrđuje da lagano uči i srpski jezik. - Znam da se snađem, da se obratim. Tu su reči hvala, dobar dan... Lako mi idu jezici i smatram da ću brzo da pričam i na srpskom. Muzikalan sam, imam sluha, a volim „arenbi”, hip- hop i naravno, bluz. Slušam Selin Dion, Vitni Hjuston, Krisa Brauna, Oršu...