Krčmarević: Partizan je moja sudbina

- Znam ja to, i meni samom je u jednom trenutku, kada sam se već odlučio da vodim mladu selekciju Kazahstana, to pitanje bilo aktuelno. Ali, pre svega zbog daljine, ima odande do mog Beograda dugih 5.000 kilometara. A i kao igrač i trener bio sam uvek blizu, u Grčkoj, na Kipru...

* To, moj Beograd, zvuči nekako previše nostalgično za jednog fudbalskog globtrotera?

- Ne krijem da mi jedino ta daljina smeta i da sam zaljubljen u grad u kom sam rođen. Uvek je najlepši osećaj kada se, sa bilo koje svetske destinacije, vratiš u Beograd.

* A sad iz Kazahstana do Beograda oko sedam sati samo efektivnog leta?

- Ne podsećajte me na to, ovih dana se vraćam u Kazahstan. To je ogromna zemlja, 4,5 puta veća od Francuske, a ima samo 18,5 miliona stanovnika. Azijska zemlja u Evropi, što joj je omogućio onaj krak Urala koji se „infiltrirao“ na Stari kontinent. A bogatstvo je veliko, sve vrvi od minerala, dakle, i novca.

* Pa, niste valjda samo zbog novca otišli „tamo daleko“?

- Ne, naravno ne. Pa, mogao sam da ostanem na Kipru, gde sam imao bolji ugovor od ovog u Kazahstanu. Ali, osetio sam neku, potpuno drugačiju vrstu izazova...

* Možda je odlučila i blizina Rusije, ne bi bilo loše raditi u nekom od moskovskih klubova?

- Ma, ne bi bilo loše ni Spartak Nalčik, za početak. Samo polako. Ono što je najvažnije, nisam se pokajao. U Kazahstanu su odnosi jako uređeni, mogao bih da kažem da caruje red na komunistički način. Igrači su pravi vojnici, ne znaju da kažu ne i ništa im nije teško. Zdravi su, fizički perfektni, ali nisu previše fudbalski nadareni. I zato se ponekad nerviram kada vidim da ne mogu da upiju šta im kažem, urade ono što im pokažem...

* I pored toga u kvalifikacijama za EP dobro gurate?

- Ne mogu da se žalim, jer smo u našoj grupi rangirani kao poslednji. A igrali smo dva puta nerešeno sa Rumunima, izgubili smo sa 2:0 u Francuskoj, a sa 1:0 od Slovačke kod kuće, iako smo taj meč morali da dobijemo. Svi sanjaju treće mesto u grupi, što bi predstavljalo senzaciju, a ja bih bio zadovoljan da iza sebe ostavimo bar Letoniju.

* Apetiti su naglo porasli posle jakog turnira u Moskvi (16 ekipa) na kome ste prikazali odlične igre?

- Da, rejting nam je digao taj turnir, prošli smo prvi krug, a onda smo izgubili od Rusije sa 1:0, ali je sve prštalo, niko nije verovao da Kazahstan može da bude ravnopravan „zbornaji“.

* Ugovor je do kraja godine?

- Otom-potom, nema potrebe da pričam o tome toliko unapred.

* A, hoćete li da pričate o tome da vas je vaš Partizan opet „preskočio“, mada je opet bilo nagoveštaja?

- O voljenom klubu hoću da pričam, ali na drugi način. Jedno je sigurno: Partizan je moja sudbina! I jednostavno, jednoga dana to mora da se dogodi, jednoga dana ću sesti na klupu Partizana. Kada dođe taj trenutak, biću najsrećniji na svetu. Moja druga ljubav je OFK Beograd, radio sam na Karaburmi sa zadovoljstvom i nikada neću zaboraviti pokojnog Srdana Andrejevića, koji mi je mnogo pomogao. Bio sam i selektor svoje zemlje i to je vrh! Zato sam zahvalan ljudima iz FSS koji su mi omogućili da vodim srpske nade...

Slobodan Krčmarević je dovoljno mlad da san pretvori u javu, a dovoljno iskusan i kvalitetan da ga i ostvari.