Aleksandra Godfroa: Sanjam intervju sa Putinom

KADA je 2004. godine, Aleksandra Godfroa prvi put otišla u Moskvu, kao dopisnik B 92, sačekali su je saobraćajna gužva i nepregledni, beskrajni niz stambenih blokova socrealističke arhitekture. Kako je odmicala od aerodroma, a približavala se srcu Moskve, ukazala joj se veličanstvena ruska prestonica u svom sjaju - sa prelepim zdanjima na kojima je svako vreme ostavilo tragove.

Polovinom oktobra, Aleksandra se po drugi put preselila u Moskvu odakle će gledaoce B 92 ponovo izveštavati o najvažnijim događajima. Tokom pet godina koje je provela u matičnoj redakciji u Beogradu, u Moskvi se štošta promenilo. Za početak, put od aerodroma do grada koji je znao da traje i tri i po sata, sada je, zahvaljujući aerovozu, znatno kraći.

- Niklo je još stambenih blokova, otvoreni su novi tržni centri. Sve je, ako je to ikako moguće u već ogromnom gradu, veće i više. I mnogo skuplje nego pre pet godina. Promenili su se, zajedno sa gradom, i Moskovljani. Postalo je moguće ono što ranije nije bilo - mislim na mitinge opozicije zbog izbora i ulične akcije.

Dok ste od 2004. do 2007. radili kao dopisnik iz Moskve, izveštavali ste o predsedničkim izborima, terorističkim napadima... Koji događaj vam je bio najteži za izveštavanje, bilo emotivno, bilo profesionalno?

- Bez premca, prvi na listi po oba kriterijuma je teroristički napad na osnovnu školu u Beslanu 2004. Od samog početka, većinu informacija, počevši od toga koliko je talaca u školi, ko pregovara, šta zahtevaju teroristi - bilo je nemoguće proveriti. Kada su trećeg dana događaji počeli da se razvijaju neviđenom brzinom, i kada je počeo i oružani okršaj sa teroristima, a sve preko dece i roditelja koji su bežali iz škole, informacije su postale još neproverljivije. Tek kada je sve prošlo, na scenu je stupila i emotivna spoznaja koliko je užasna ljudska tragedija iza te vesti. Poznajem mnogo novinara koji su posle Beslana bili u depresiji i mesecima nisu mogli da spavaju.

Na šta će se sada fokusirati vaši izveštaji?

- Verujem da bi gledaocima bilo interesantno da vide kako se ovde živi. Naravno, tu su i bilateralni ekonomsko - politički odnosi naše dve zemlje. Rusija je i ogromno tržište na kome svoje mesto nalaze ili pokušavaju da nađu i firme iz Srbije. Nećemo zanemariti ni ulogu Rusije kao važnog igrača na međunarodnoj političkoj sceni. Na kraju, nadam se da ću imati prilike da odem u bivše republike Sovjetskog Saveza o kojima se malo kod nas zna.

Ima li šanse da uradite intervju sa Putinom?

- Putin. Intervju sa njim je želja svakog dopisnika. Svake godine, na velikoj pres konferenciji on se obraća novinarima i često je u ruskim medijima, ali retko daje odvojene intervjue stranim medijima. Teško je, ali biću uporna. Nadam se da će se ta upornost i isplatiti.

Ko je još od ruskih političara, tajkuna, umetnika na vašoj listi želja?

- Mihail Gorbačov, zatim Mihail Hodorkovski koji je od 16. najbogatijeg čoveka sa "Forbsove" liste 2004. godine, postao najpoznatiji zatvorenik u Rusiji. Trebalo bi da izađe iz zatvora 2017. Volela bih da razgovaram i sa Mihailom Kalašnjikovom, tvorcem najpoznatije jurišne puške na svetu, koji sada ima 92 godine. Volela bih da upoznam i kultnog savremenog ruskog pisca Viktora Peljevina, toliko misterioznog da pojedini njegovi čitaoci u Rusiji sumnjaju da čovek uopšte postoji! Postoji, ali će, bojim se, misija intervjua sa Peljevinom biti veoma teška.

- Obimna birokratija. Za sve i svašta potrebna vam je gomila papira, potpisa, pečata. S duge strane, i ovde su ljudi druželjubivi, radoznali, prijatni. Pored jezika koji ima sličnu jezičku logiku kao i srpski, postoje i sličnosti u kulturi.

Gde se bolje živi - tamo ili ovde?

- Odgovor na to pitanje, kao i u Srbiji, zavisi od toga koga pitate. Rusija, a posebno Moskva, mnogo je skuplja za život od Srbije i Beograda. I plate su, naravno veće. Ali, ni ovde, kao ni u Srbiji, nije svima isto i svima lako, kao što se stiče utisak na osnovu vesti da je ovo grad sa najvećim brojem milijardera na svetu. Nekretnine su preskupe, pa mnogi žive u malenim stanovima ili ih iznajmljuju po visokim cenama. S druge strane, Moskva je megalopolis sa 11 i po miliona stanovnika, sa velikim brojem migranata iz različitih zemalja i kultura, te kao takva pruža više mogućnosti u svakom smislu. Kulturnom, ekonomskom...

Šta vam se sviđa u Moskvi, a šta ne?

- Puna je istorijskih zdanja, muzeja... Pozorišta ima na svakom koraku u širem centru. Odlično je što ima svega i svačega, ali ponekad poželim da, kada mi neko kaže da je nešto "tu, baš blizu, odmah iza ugla", ne moram da dodam: - Ah, da. Treba ti "samo" 20 minuta do tog ugla.

Šta vam najviše nedostaje iz Srbije?

- Ljudi. Porodica, prijatelji. Svi koji žive van zemlje znaju da ne mogu na isti način da učestvuju u malim svakodnevnim porodičnim događajima, okupljanjima prijatelja. Veoma mi nedostaju i moje drage kolege i prijatelji iz redakcije B 92. Ipak, lako je ostati u kontaktu zahvaljujući skajpu, internetu, društvenim mrežama. A nadam se i gostima.

Ako biste mogli da birate, iz koje biste svetske prestonice izveštavali posle Moskve?

- Ima vremena za to. Kina zvuči primamljivo. Pariz - čarobno.