Trnavčević: Selo ima perspektivu

I NAKON 63 godine rada, odnosno želje i potrebe da Srbiju brani kao zemlju seljaka, Zaharije Trnavčević (85) ne odustaje u svojoj misiji. Ako je, kako kaže, TV B 92 izgubila interes za unapređenje srpskog sela, on će pronaći drugog emitera. I pronašao je. Emisija „Znanje na poklon“, od nedelje će biti uvrštena u programsku šemu TV Hepi, i to ponovo kao - živi, devedesetominutni program.

- Moram da kažem da sam razočaran odlukom novih čelnih ljudi TV B 92, koji ne vide suštinski značaj agrarne emisije, na kojoj smo radili čitavu deceniju. Bili smo najgledaniji i najugledniji u ovoj oblasti, i nameravamo da to postanemo i ostanemo i na novoj televiziji. Dobili smo šansu da opet idemo uživo, što nam je B 92 uskratio, čime smo izgubili mogućnost da komuniciramo sa gledaocima. Vreme je da tu grešku ispravimo.

Budući da je

Trnavčević zaštitio autorska prava, emisija će se emitovati pod istim nazivom, ali i sa istim ciljem:

- Nastavićemo da budemo posrednici između nauke i prakse, učeći poljoprivrednike kako da napreduju u svojoj delatnosti, unaprede posao, povećaju prihode, ali i kako da se zaštite.

Kao hroničar vremena, koji sebe naziva „seljačkim“ novinarom još od 1948. godine, Zaharije tvrdi da srpsko selo i dalje ima šansu da napreduje. Iako je, kaže, ono uništeno početkom devedesetih, zbog čega su seljaci, umesto da kao proizvođači hrane budu bogati postali siromašni, Trnavčević je nepopravljivi optimista.

- Selo se od devedesetih godina nalazi u stagnaciji. Seljaci su opljačkani, nepoštovani, siromašni, u stalnom grču da li će moći da podignu povoljne kredite, a bez njih ne mogu da ulažu u mehanizaciju. S druge strane, Srbija je bogata i plodna, imamo dobru zemlju, imamo sunca, dobru klimu... i poljoprivreda bi zaista mogla da postane najznačajnija privredna grana. Potrebno je da se poveća agrarni budžet i da, ako već želimo da živimo kao Evropljani, radimo istim tempom i koristimo istu tehnologiju kao oni. A siguran sam da bismo naše proizvode, s ponosom, mogli da plasiramo na evropsko tržište.

Kao prepoznatljivo lice, Trnavčevića seljaci redovno „presreću“, u želji da se sa njim konsultuju, informišu o najnovijim agrarnim metodama... Doživljavaju ga, kaže, kao prijatelja i saradnika.

Voditelj sa najdužim stažom kaže da mu nije smetalo što su mnogi krali njegove ideje, jer je njegov viši cilj da postoji što više emisija koje se bave ovom oblašću.

- Dobro je da se što više priča o poljoprivredi, jer će se tako skrenuti pažnja na njen potencijal. Naravno, nije mi u interesu da neko krade moje autorsko delo.

Mada je još 1987. godine zvanično penzionisan, Trnavčević kaže da zapravo nikada nije otišao u penziju. Nije da on ne zna da se odmara, već, kaže, ima mnogo ideja, pa mu one ne daju mira.

- Čovek koji radi je zdrav čovek. Zato sebe nikada i nisam mogao da zamislim kao tipičnog penzionera.

Zato će, dodaje, i nastaviti da bude posrednik između onih koji znaju i onih kojima je to znanje potrebno.