ROKER Đorđe David (55), bivši pevač "Generacije 5" i član žirija "Zvezda Granda", izašao je juče iz Klinike za tropske i infektivne bolesti Kliničkog centra Srbije, gde se dve sedmice lečio od virusa korona, i vratio se u svoj stan u Novom Beogradu. Njega je ispred bolnice sačekala nevenčana supruga Ana, sa kojom ima ćerkicu Stašu, i odvezla ga do zgrade u kojoj živi.

Podsetimo, muzičar se zbog jake upale pluća i visoke temperature sam odvezao kolima do bolnice u noći između 23. i 24. marta. Odmah je testiran na kovid 19, a da je pozitivan, saznao je 26. marta.

- Okej sam, ležim u svom krevetu i gledam u televizor kao u bajku - rekao je Đorđe David juče, za "Novosti". - Doživeo sam šok čim sam izašao na vazduh. U glavi mi se mantalo i imao sam strahovitu slabost. Pozvao sam lekare sa odeljenja na kom sam ležao, a oni su me smirili i rekli da je to normalna reakcija psle 15 dana boravka u zatvorenom prostoru.


Po savetu lekara, Đorđe mora da bude još 21 dan u kućnoj izolaciji. Doktore zove zmajevima, a medicinske sestre, ostalo osoblje i čistačice pravim lavovima i lavicama. Naglašava da niko od njih nikad nije povisio ton, bio neprijatan ili slično:

- Šta god da sam ih zamolio, kao i ostali pacijenti, sve su uradili. Da mogu nekako da im dupliram platu, ni to ne bi bilo dovoljno da im zahvalim na svemu što su uradili i što čine i dalje u borbi protiv korone. Kad sve ovo prođe, svima, a posebno osoblju sa pulmologije, odužiću se na svoj način. Biće to iznenađenje, ali o tom - potom.

David priznaje da su medicinske sestre samo jednom vikale na njega, ali sam je za to bio kriv.


- Na spratu gde sam bio ima pet soba, u svakoj su četiri pacijenta - priča nam rok pevač. - U sobi su, osim kreveta, jedan sto i četiri stolice. Kupatilo i toalet su zajednički, a iz sobe ne sme ni nos da se promoli. E pa ja sam prvog dana to pravilo prekršio, izašao sam iz sobe i, posle grdnje medicinskih sestara, nikav više to nisam ponovio. Sve sobe su povezane zajedničkom terasom koja je pregrađena između. Ta terasa mi je bila jedini izlaz. Radovao sam se što mogu da vidim sunce i ljude kako prolaze ulicom. Iz te naše sobe izašlo je najviše izlečenih ljudi. Nažalost, neki su i preminuli. Jedan mlad čovek, od 40 godina, prebačen je na treći sprat jer maltene nije disao. Svakog dana smo se raspitivali kod lekara u viziti kako je našem cimeru. Prvog jutra su nam rekli da je stabilno, drugog da mu se stanje poboljšava, a trećeg su nam saopštili da je preminuo. Nastao je tajac u sobi. Niko od nas nije reč progovorio tog dana.


Đorđe veli da su mu mnogo značile poruke ohrabrenja koje je dobijao od nepoznatih ljudi na društvenim mrežama, no, bilo je i malicioznih poruka, punih mržnje. A pre nego što je napustio bolnicu, morao je ponovo da se testira na koronu.

- Kada sam se prvi put testirao, po dolasku u bolnicu, osećao sam strahovitu nemoć i krhkosti - kazuje nam David. - Pre nego što sam izašao, drugi put sam testiran, rezultat je bio negativan, a ja sam imao osećaj otupelosti. Mislim da će mi adrenalin proraditi tek za desetak dana, kada shvatim da sam izlečen i da više nisam u bolnici.