Poezija koja se peva

BEOGRADSKA grupa "Legende" održaće večeras 55. koncert u Sava centru, gde svakog februara nastupa već 22 godine, što još nikom nije pošlo za rukom. Sastav predvođen tekstopiscem i kompozitorom Zoranom Dašićem Dašom pre više od dve decenije zavrteo je muzički točak koji je teško zaustaviti. Njihove pesme, obojene emocijama i romantikom, odavno su osvojile publiku istančanog ukusa koja je prepoznala kvalitet.

- Večerašnji koncert biće malo drugačiji, sa nama će nastupiti hor AKUD "Ivo Lola Ribar" i gudači - kaže za "Novosti" Daša. - Kada sam bio klinac i čitao da Šarl Aznavur 30 godina zaredom puni parisku "Olimpiju", to mi je bio impozantan podatak. Da me neko pogrešno ne shvati, ne mislim da se poredim sa njim, već da je to, zaista, velika stvar.

Da li je teško održati tradiciju u nimalo lakim uslovima?

- Nama je teško od prve godine, jer nikad nije bilo pravo vreme za muziku kojom se bavimo. Uvek je nešto drugo bilo zanimljivije na estradi, a "Legende" su bile alternativa. Nikada nismo bili u prvom planu, ali smo, ipak, opstali bez ikakvih estradnih i marketinških trikova. Mi smo kao točak koji se non-stop okreće, jer naša turneja traje cele godine. Teško je skrenuti pažnju publike, ali se posle nekoliko godina suočite sa problemom kako da to podignete na viši nivo, jer dnevnih atrakcija u medijima ima koliko hoćete.

Čime ste se rukovodili na početku karijere?

- Radili smo ono što volimo i to se dopalo ljudima. Mnogima na muzičkoj sceni su potrebni dnevni skandali kako bi održali popularnost, ali mi nikad nismo posegli za takvim stvarima. Ljudi koji nam dolaze na koncerte vole muziku "Legendi". Nisu došli da se provedu kao u kafani, već da uživaju u lepoj muzici i da im to veče bude posebno.

Mnogi vaše koncerte doživljavaju kao veče muzike i poezije?

- To jeste tako. Mnogi su naš muzički stil nazvali poezijom koja se peva. Pisana reč koja se peva je danas retkost. Nas slušaju ljudi koji umeju da razmišljaju i imaju strpljenja.