LEGENDARNI GRAD ŽDRELO IZGUBLJEN U ŠIPRAŽJU! Zaboravljeni i veoma malo istraživani dragulj srpske baštine u Gornjačkoj klisuri

Boris Subašić

11. 04. 2021. u 17:26

ŽDRELO je bio veliki srednjovekovni grad u Gornjačkoj klisuri, koju je izrezbarila reka Mlava prodirući kroz planine Homolja, čiji pejzaži i bez specijalnih efekata podsećaju na spektakl "Gospodar prstenova".

ЛЕГЕНДАРНИ ГРАД ЖДРЕЛО ИЗГУБЉЕН У ШИПРАЖЈУ! Заборављени и веома мало истраживани драгуљ српске баштине у Горњачкој клисури

Ostaci grada skriveni u šumi kraj puta / Foto B. Subašić

Istorija grada je još interesantnija od remek-dela epske fantastike. Vizantijske, srpske, ugarske i turske srednjovekovne hronike opisuju bitke za Ždrelo, "gvozdenu kapiju zemlje Braničeva" i puteva između Podunavlja i Pomoravlja. Najčuveniji su opisi bojeva s razbojničkom vojskom azijatskih Kumana predvođenih Drmanom i Kudelinom.

Neosvojiva klisura iz koje su izlazile divlje horde i terorisale sve okolne zemlje, tada je bila simbol užasa. Ždrela su osvojili i proterali Kumane srpski kraljevi Dragutin i Milutin, a od tog doba Braničevo trajno pripada Srbiji. Legendarno Ždrelo su Osmanlije srušile posle pada despotovine, da se u klisuru ne bi vratili i utvrdili se buntovni Srbi.

Ukras ove sage su zadužbine koje su u Ždrelu podizali kralj Milutin, knez Lazar, despot Stefan, plemići i vojskovođe Rastislalići, Desisalići, Uglješići i Kuveti. U klisuri je jedno vreme bilo sedište Braničevske episkopije, a do danas ima živih manastira ovdašnje svete gore, zajednice naseobine monaha koje je sa Atosa doveo isposnik-svetitelj Grigorije Sinait, zvan i Ćutljivi i Gornjački.

Isti veliki duhovnik i putnik kome je knez Lazar poklonio svoju zadužbinu u klisuri, manastir Ždrelo, docnije prozvan Gornjak, slavi se na Atosu kao osnivač manastira Grigorijata.

 

Ogromna građevina skrivena čestarom / Foto B. Subašić

SVE je naizgled poznato o ovom velikom gradu, osim jedne "sitnice": gde se tačno nalazio i kako je izgledao. O tome se nagađa skoro dva veka, od kada je pruski plemić Oto Dubislav fon Pirh prvi u putopisu divio prizorima ostataka Ždrela na vrtoglavim liticama i šiljatim stenama klisure. Danas ih ima manje, jer su ih uništili erozija i tragači za blagom, ali i ono što je preostalo privlači vozače na putu od Petrovca na Mlavi ka Žagubici da zastanu na parkingu kod izvora Četiri lule i dive se, često i ne znajući da se nalaze u Ždrelu, legendarnom gradu izgubljenom ukraj prometne saobraćajnice.

Prostor klisure čuvene iz literature i poezije, veoma je malo istraživan, a kabinetski stručnjaci imenom Ždrelo obično nazivaju nadeleko vidljive ostatke kula i zidina na goloj kamenoj kresti koja se strmo spušta niz padinu Vukana do Mlave. Oni nisu posetili ovo teško pristupačno mesto, obraslo bodljikavim kustim šipragom, neprohodnim kada ozeleni...

REPORTERI "Novosti" su ga obišli, grabeći priliku pre nego što vegatacija nabuja i zmije izađu ispod stena. Penjući se uz liticu kroz bodljikavi čestar, na samo tridesetak metara od asfalta, naišli smo na prve ostatke građevina a zatim i na veliki očuvani deo zupčastih bedema visokih desetak metara, kraj ostataka nevelikog objekta. Nastavili smo preko klizavog sipara i strmih stena, stigli do najviše kule, a zatim blažim usponom kroz šumu u kojoj su ponegde štrčali ostaci masivnih zidova. Tako smo stigli do šumskog puta s neobično visokim ozidanim kamenim bankinama koji se spuštao ka podnožju prirodnog amfitetara pod liticama Malog Vukana.

Bogorodica Prečista, grobna crkva plemića / Foto B. Subašić

Na stotinak metara od puta ukazali su se ostaci hrama Bogorodice Prečiste, čije je ime uklesano lepim slovima u mermerne ploče na grobovima ktitora crkve, velikih čelnika i vojvoda Desisalića, Uglješića i Kuveta. Arheolog Dimitrije Madas je 1980. otkrio ovaj hram sazidan na veštačkom bregu da bi imao što lepši pogled na čudesnu klisuru. Ovakvo mesto mogla je da izabere samo prefinjena i produhovljena osoba, što naše plemiće predstavlja u drugačijem svetlu od uobičajene slike surovih ratnika. Nedaleko od ovog hrama je monumentalni manastirski kompleks Mitropolije, u kojoj je neko vreme stolovao braničevski episkop. Pedesetak metar dalje još veći hram, preko čijeg temelja dugog 25 metara je sazidana danas napuštena zgrada putarske sekcije.

 

Litica na kojoj su neimari podigli zid i kule / Foto B. Subašić

ODAVDE vodi kozja staza po litici koja sa nizvodne strane zatvara planinsku uvalu i zamku koji lokalna legenda pripisuje nekada kumanskom vođi Kudelinu, a nekada knezu Lazaru. Nedaleko od njega su ostaci zidina koje su se kao i one uzvodne spuštale do Mlave i zaprečavale klisuru. Skice i fotografije tih objekata naizgled nasumično razbacanih po klisuri dali smo stručnjaku za srednji vek, arheologu docentu dr Dejanu Radičeviću, koji ih je analizirao i otkrio najverovatniju poziciju izgubljenog grada.

- Sada je potpuno jasno da ono što se obično naziva grad Ždrelo, nije grad već samo jak bedem mnogo većeg utvrđenog prostora - kaže dr Radičević. - Zidine i kule sazidane veštinom na veoma nedostupnom mestu ukazuju na značaju prostora koji je branjen, a to je verovatno veliki grad unutar prirodnog amfitetara. O tome svedoče ostaci bedema na litici na drugom kraju planinske uvale i nedostupni zamak nad njom, očigledno poslednje gradsko pribežište u slučaju napada. Sudeći po kompleksu Mitropolije i Bogorodice Prečiste, grad je imao veliko duhovno središte, koje je moralo biti odvojeno od vojnog i civilnog dela. Kada se na osnovu vašeg izviđanja sagleda prostor branjen fortifikacijama i njegova gusto naseljena okolina, Ždrelo izgleda kao jedan od najvećih gradskih centara srednjovekovne Srbije. Naravno, to treba dokazati sistematskim istraživanjima, kojih na ovom prostoru nikada nije bilo. To je još jedan primer neoprostivog nemara prema nacionalnoj baštini.

KNEZ ALPINISTA

MEŠTANI sela Šetonje na izlazu iz Gornjačke klisure veoma su ponosni jer im je, kako lokalna legenda kaže, knez Lazar bio komšija. Predanje kazuje da je svetli knez iz zamka Šetače na ivici litice Malog Vukana šetao do Šetonja, da prikupi prihode od ovdašnje carinarnice. Ko je išao navodnom kneževom stazom mogao je da zaključi da je on bio alpinista. Ako stavimo šalu i legende na stranu i pogledamo kneževu darovnu povelju manastiru Gornjaku, u njoj piše da se monasima daje prihod od velikog panađura u Šetonjama.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)