TRAŽE DA OKRENEMO LEĐA KINI I RUSIJI: Posle moratorijuma na vojne vežbe po zahtevu EU, Srbija će se naći pod još većim pritiskom

D. M.

11. 09. 2020. u 08:03

ТРАЖЕ ДА ОКРЕНЕМО ЛЕЂА КИНИ И РУСИЈИ: После мораторијума на војне вежбе по захтеву ЕУ, Србија ће се наћи под још већим притиском

Predsedništvo

POSLE pritisaka da odustanemo od zajedničkih vojnih vežbi sa Minskom i Moskvom, Brisel predvođen Nemačkom sprema čitav paket zahteva za Srbiju, a sve sa ciljem da se oslabi uticaj Rusije i Kine u našoj zemlji, ali i u čitavom regionu.

Kako saznajemo iz diplomatskih izvora, od Beograda bi uskoro moglo da se traži da podrži sve odluke i mere EU koje se, direktno ili indirektno odnose na Moskvu i Peking, odnosno na krizu u Ukrajini i političku situaciju u Belorusiji, uključujući i uvođenje sankcija Rusiji. Očekuje se da se pojačaju pritisci i u vezi sa nabavkom energenata. Otvoriće se i pitanje opreme za 5G mrežu, ali i poštovanja evropskih ekoloških standarda u Srbiji, što zapravo za metu ima Kinu i njene investicije u Boru i Smederevu.

Kako prenose naši izvori, u tom korpusu novih "zadataka" za Srbiju mogao bi da se nađe i zahtev da Beograd povuče paraf sa deklaracije kojom se kršenje ljudskih i manjinskih prava Ujgura u kineskoj pokrajini Sinđijang definiše kao "borba protiv terorizma i ekstremizma". Podrškom deklaraciji, Srbija se našla naspram država Evrope i sveta koje su osudile kinesku kampanju nad muslimanskom manjinom, a pre svega masovna pritvaranja ovih ljudi u takozvanim "kampovima za političko prevaspitavanje".

KONZULAT U JERUSALIMU?

PREMA nekim nezvaničnim spekulacijama, Srbija bi mogla da pronađe "solomonsko rešenje" za slučaj prebacivanja ambasade u Jerusalim, a koje bi zadovoljilo i Amerikance i Evropsku uniju. Navodno, zvanično sedište naše diplomatske misije u Izraelu ostalo bi u Tel Avivu, dok bi u Jerusalimu bio otvoren konzulat.

Takođe, Brisel bi mogao da zatraži da Srbija poštuje deklaraciju EU o mirovnom procesu na Bliskom istoku, za koju je naša zemlja glasala u januaru ove godine. U tom dokumentu se ne podržava prebacivanje ambasada iz Tel Aviva u Jerusalim, a na šta se Srbija sada obavezala u Vašingtonu, potpisivanjem sporazuma o normalizaciji ekonomskih odnosa sa Prištinom.

Sagovornici "Novosti" tvrde da je, i pored pojedinih neslaganja EU i Namačke sa administracijom Donalda Trampa - kao što je slučaj sa politikom prema sukobu Izraela i Palestine - ova "ofanziva" da se izguraju Rusija i Kina sa Balkana, koordinirana sa Vašingtonom.

Tome u prilog ide i činjenica da su se zahtevi za odustajanje od vojne vežbe u Belorusiji "poklopili" sa otvorenim priznanjem Trampovog specijalnog izaslanika za dijalog Ričarda Grenela da je ključni cilj sporazuma parafiranog u Beloj kući - da se region pomeri ka Zapadu i udalji od Rusije i Kine.

Vlada Srbije je pod pritiskom Brisela i Berlina, a na inicijativu izvestioca Evropskog parlamenta Vladimira Bilčika, donela odluku da na šest meseci obustavi vojne vežbe sa svim partnerima, i sa Istoka i sa Zapada. Kako saznajemo, u oktobru je u Belorusiji trebalo da se održi zajednička vežba sa članicama ODKB "Neraskidivo bratstvo", a zatim i združeni manevri sa Belorusijom "Zajednički udar", u Srbiji.

Šef diplomatije EU Đozep Borelj rekao je juče da je Evropska komisija svesna bliskih veza između Srbije i Rusije, ali i da se od naše zemlje očekuje da deluje u skladu sa svojim strateškim ciljem članstva u Uniji:

- Srbija treba da se postepeno usklađuje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. To pitanje se redovno pokreće sa Srbijom, na neformalnim sastancima političkog dijaloga i drugim razgovorima u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja.

Direktor istraživanja u ISAC fondu i koordinator radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 31 (usklađivanje spoljne i bezbednosne politike) Igor Novaković kaže, za "Novosti", da veruje da je iz Brisela bilo određenih kritika zbog pojedinih tačaka sporazuma iz Vašingtona:

- Srbija će, pre ulaska u EU, morati u potpunosti da uskladi svoju spoljnu politiku sa Briselom. Pozicija EU o Jerusalimu je definisana još 2009. i Srbija je do sada sledila tu politiku. Vidna su određena pomeranja i kada je reč o Belorusiji, jer je Srbija pre otkazivanja vojne vežbe podržala i deklaraciju EU o predsedničkim izborima u toj zemlji.

Saradnik instituta za evropske studije Slobodan Zečević objašnjava, za "Novosti", da je evidentno da SAD i EU smatraju ovaj region zonom svog uticaja i da žele da zemlje Zapadnog Balkana odvoje od Rusije i Kine:

- Vašington i Brisel su i ideološki i vojno i strateški saveznici i očigledno je da u ovom slučaju deluju koordinisano.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (4)

JUGO

24.09.2020. 01:06

Bas finno sto to traze daj boze da Srbija nikad ne ude u EU to je spas za Srbiju,,Molimte boze neka im se zelja ispuni,,Neverujem Da Bi Srbija Okrenula Leda Svojim Prijateljina to se nece desit nikad kao sto Srbija nema da prizna Kosovo i Metohiju za drzavu,,,Bas mije drago da je to EU s uslov,, :)