MAJIĆ U TOGI AGITATORA I POLITIČARA: Javni angažman sudije Apelacionog suda kosi se sa Ustavom

SUDIJA ne može biti član stranke niti politički delovati na drugi način. Ovo nedvosmisleno propisuju i Ustav Srbije i važeći zakon, pa se bojazan Miodraga Majića "da će neko njegovu glavu ponuditi sultanu" čini sasvim opravdana.

Foto: Printskrin

Jer, očigledno je da je sudija Apelacionog suda kao zvezda prozapadne opozicije i pokretač "ProGlasa" svestan svog prekršaja, bez obzira na to što priznaje da pažljivo meri svoje reči, pošto se "zna da sudija ne sme da govori stvari koje pozivaju na glasanje za određenu političku opciju ili direktno agitovanje protiv političke opcije".

Kako to ujedanje za jezik izgleda u praksi najbolje se vidi u Majićevom citatu iz "Nedeljnika" da "imamo traumatizovane institucije i uzurpiranje države od jedne klike ljudi koji su u potpunosti pogrešno razumeli šta predstavljaju demokratski procesi i izbori..."

Dakle, reč je o očiglednom agitovanju protiv vlasti, tako da se Majićev angažman i "briga za društvo" sa 14 njegovih saboraca mora posmatrati kao politička akcija. Od kada je ušao u predizbornu arenu, Majića su funkcioneri iz vladajuće koalicije označili kao oslobodioca zloglasne "Gnjilanske grupe" sastavljene od terorista OVK koji su počinili brojna ubistva srpskih civila posle povlačenja naše vojske sa Kosova i Metohije, u periodu od juna do kraja decembra 1999.

Vrhovni kasacioni sud 2014. godine doneo je presudu kojom je utvrdio da je takvom pravosnažnom odlukom Veća, koje su, osim Majića, činili Sretko Janković, Sonja Manojlović, Omer Hadžiomerović i Vučko Mirčić, povređen Krivični zakon u korist 17 optuženih. Podsetimo, odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu osudilo je 2012. godine 11 albanskih terorista za saizvršilaštvo u ratnom zločinu nad civilima i izreklo im zatvorske kazne.

Istom presudom oslobođeno je šest okrivljenih. Apelacioni sud je presudom iz 2013. godine odbio žalbu tužioca kao neosnovanu i potvrdio oslobađajući deo prvostepene presude, a istovremeno je prihvatio žalbu odbrane i preinačio osuđujući deo presude i svih 11 osuđenih terorista oslobodio optužbi. Zbog ovakve odluke republički javni tužilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom kasacionom sudu, koji je utvrdio da su i prva i druga presuda donete uz povredu odredaba krivičnog postupka.

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda je tumačilo da posle povlačenja oružanih snaga SRJ sa KiM 20. juna 1999. godine nije bilo oružanog sukoba, jer u to vreme na području pokrajine nije bila prisutna jedna strana u sukobu, vojska i policija SRJ, ni naoružani Srbi, pa zaključuju da samim tim nije bilo sukoba između srpske i albanske strane, a da je Kfor preuzeo vlast na celoj teritoriji.

Apelacioni sud prihvata to tumačenje i taj zaključak, ali smatra da je oružani sukob prestao još 9. juna 1999. godine, nakon potpisivanja vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu, i da u vreme kada su se dogodili zločini, prema optužnici nije bilo oružanih borbi dve zaraćene formacije i zato kažu tada nije bilo - ratnih zločina! Vrhovni kasacioni sud je tu utvrdio propust, jer OVK nije potpisnik Kumanovskog sporazuma, koji se na njih ne odnosi, niti ih obavezuje, već samo predviđa fazno povlačenje oružanih snaga SRJ, što znači da su i nakon tog perioda bili mogući neposredni sukobi, koji su bili unutrašnji, a ne međunarodni.

Prema normama međunarodnog prava ratni zločini mogu da budu i vremenski i prostorno udaljeni od neposrednog sukoba i da se počine bez prisustva protivničke strane. VKS je utvrdio povredu krivičnog zakonika u korist optuženih, ali nije dirao u pravosnažnost tih presuda. Da je Apelacioni sud doneo pogrešan zaključak, koji mu je poslužio za oslobađanje albanskih terorista govori i to da se sada u Specijalnom sudu Kosova sa sedištem u Hagu sudi okrivljenima za ratne zločine počinjene u periodu od 1998. godine pa do kraja 1999. Inače, Majić je od 2010. godine na funkciji sudije u Apelacionom sudu u Beogradu gde se bavi krivicom i ratnim zločinima.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije