DA LI PRIŠTINA I EU PRIPREMAJU ZAJEDNIČKU TAKTIKU ZA SASTANAK U BRISELU: Lajčak traži da se zvanično prihvati Šolc-Makronov plan

PREMIJER privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti i juče je nastavio da minira mogućnost i najmanjeg pomaka u briselskom dijalogu o Kosovu i Metohiji na najvišem nivou, koji je za ponedeljak, 27. februar zakazan u sedištu Evropske unije. Tako je Kurti ponovio da se nada parafu, ali ne na dokument kojim bi konačno krenuo u formiranje Zajednice srpskih opština, već na "papir" koji bi, po njemu, bio uvod u konačni sporazum sa Beogradom o međusobnom priznavanju.

Foto: Printskrin

Iako je i iz Vašingtona i iz Brisela dobio više jasnih opomena da mora da implementira obaveze preuzete još pre deceniju, Kurti se i dalje uzda u zapadne partnere da će u rundi dijaloga koja predstoji kao ključnu temu nametnuti evropski plan o KiM, zasnovan na francusko-nemačkom predlogu. Da je to za Beograd neprihvatljivo, i da prvo mora da se implementira ZSO pre bilo kakvih razgovora na druge teme, uključujući i evropski plan o KiM, više puta je jasno ukazao predsednik Aleksandar Vučić.

Kurti je juče poručio da su "saveznici napravili evropski predlog za Kosovo kao paket koji će unaprediti članstvo Prištine u međunarodnom sistemu i koji se zasniva na priznavanju i to na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija":

- Sporazum sadrži međusobno defakto priznanje. Za Srpsku pravoslavnu crkvu, predlog sporazuma sadrži tačku o formalizaciji njenog statusa kao posebne verske zajednice u zakonodavstvu Republike Kosovo - rekao je Kurti poslanicima u Prištini.

Nekadašnji ambasador Zoran Milivojević kaže, za Novosti", da Kurti i to što on izjavljuje nije naš problem, već da je suština u tome kako će se postaviti EU i SAD:

- Sve je sada u rukama posrednika, pre svih Amerikanaca. Od njih, uostalom, zavisi i ponašanje Kurtija. Ako ZSO ne bude na stolu u ponedeljak, teško da možemo imati neki ozbiljan napredak u pregovorima. Zajednica je prethodno pitanje i mora da se tretira isključivo odvojeno, kao nešto što je zaostalo i što mora da se reši i to prema Sporazumu o principima ZSO iz 2015, gde je jasno definisano i kakva joj je struktura i nadležnosti. To je uslov da se nastavi dijalog o drugim stvarima.

Milivojević ukazuje da tek kada se ZSO implementira, "na scenu" može da stupi dijalog o evropskom planu. On nije optimista kada je reč o rezultatima sastanka u ponedeljak u Briselu:

- Zapadnim posrednicima je očigledno u interesu da nekako istovremeno otvore i priču o ZSO i evropskom planu. Ako bude tako, onda je definitivno jasno da podržavaju Kurtijevu stranu. Ako Zapad želi neki proboj u čitavom procesu, ako hoće mir i stabilnost, onda na dnevnom redu mora da bude ZSO. Mora se izaći u susret Beogradu, jer nema realizacije bilo kojih ozbiljnih interesa Zapada na ovim prostorima bez uvažavanja naših pozicija.

- Vučić i Kurti su na prethodnim sastancima rekli da načelno prihvataju predlog. Sada je vreme sazrelo da ga formalno prihvate i da onda razgovaramo o njegovoj implementaciji, o ostalilm detaljima - rekao je Lajčak za Tanjug.

Albanske partije u Prištini različito su se postavile prema predstojećim razgovorima u Briselu. Lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj izjavio je juče da je Priština "prihvatanjem francusko-nemačkog plana zaustavlja ruske interese na Balkanu koji imaju za cilj destabilizaciju". Haradinaj je od Kurtija zatražio da "zaključi sporazum sa Srbijom":

- Priština može da zatvori sporazum u ponedeljak, ne samo da pruži pozitivne signale, već i da ga zatvori. Čvrsto verujem da je dobar trenutak da Kosovo zatraži od Amerike i EU finansijsku pomoć, ali i ekonomsku pomoć za sever.

S druge strane, Demokratska partija Kosova (DPK) zatražila je održavanje parlamentarne debate pre sastanka u ponedeljak. Potpredsednica DPK Vljora Čitaku rekla je da će Kurti "potpisati sporazum sa Srbijom, ali ne i konačni sporazum sa centralnim priznanjem".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije