PRAVO JE VREME SA SHVATIMO DA SAMO SLOGA SRBINA SPASAVA: Sunce ne greje ni sa Zapada ni sa Istoka

Novosti onlajn

04. 12. 2022. u 10:55

ČINjENICA da se poslednju deceniju Srbi mudro okreću svojim nacionalnim interesima leži u konačnoj spoznaji da ni Zapadu, ni Istoku, nije u planu i interesu da Srbija bude jaka i nezavisna država okrenuta prvenstveno sebi. Decenije, ali i vekovi za nama naučili su nas da sa opreznošću gledamo na proklamovani altruizam velikih, a u ideju obnove Vizantijskog carstva svakoga dana veruje sve manje Srba.

ПРАВО ЈЕ ВРЕМЕ СА СХВАТИМО ДА САМО СЛОГА СРБИНА СПАСАВА: Сунце не греје ни са Запада ни са Истока

Foto N. Fifić

Posle godina ratova, konfrontacija, hiperinflacija, zapaljive nacionalne retorike, digresivnih tema, Srbija je u poslednjoj deceniji jasno odredila svoju nacionalnu politiku i sprovodi je odlučno. Fokus naše nacionalne politike jasno je stavljen  na ekonomski razvoj, jačanje pojedinca i porodice, podizanje životnog standarda, blagostanje zemlje i svih njenih građana. Deluje kao da smo se otreznili od sna da smo nebeski narod i došli do jave u kojoj konačno imamo srpske nacionalne interese. Za ovakvo nacionalno buđenje bili su potrebni vekovi.

Ideja predsednika Srbije Aleksandra Vučića da treba formirati “Srpski nacionalni blok”, usmerena je na okupoljanje svih relevantnih patriotskih snaga. Cilj je jasan – definisanje i sprovođenje srpskih nacionalnih interesa.

Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

Novi svetski poredak stvara se pred našim očima

Živimo u vremenu produbljivanja posthladnorativnskih sukoba. Stručnjaci širom sveta upozoravaju da sva trenutna dešavanja i sukobi treba da dovedu do nove raspodele uticaja širom Evroazije. Novi svetski poredak se stvara pred našim očima, a za Srbiju je od vitalnog značaja kako će se taj novi svet podeliti.

Kako je lepo definisano u tekstu objavljenom u današnjoj “Politici”, bez valjanog razumevanja ruskog geopolitičkog koncepta Evropa i čovečanstvo, odskora preoblikovanog u Zapad i čovečanstvo, ili kineskog širenja uticaja kroz harmonizaciju odnosa, teško da ćemo izgraditi strategiju koja će nas uspešno sačuvati u nadolazećem vremenu.

- Politička čvorišta koja Srbiji, iz perspektive Zapada ugrožavaju evropsku budućnost, sveukupna su situacija na Kosovu i Metohiji, ali i odnos Beograda s Moskvom i Pekingom – navedeno je u tekstu.

Takođe, kako je istaknuto, nekolicina intelektualaca i organizacija neprekidno rade na spoticanju državnih interesa u cilju slabljenja pozicije Srbije u odnosu sa susednim državama. Te grupe svoju misiju realizuju kroz parolu „Beograd destabilizuje region”.

- Možemo zaključiti da Zapad još uvek posmatra Balkan kao meki trbuh Evrope, tj. prostor koji u ozbiljnoj meri preti da ugrozi evropski bezbedonosni okvir. Evropska unija ovo viđenje, bilo direktno ili indirektno, saopštava bezmalo jednom mesečno. Time našoj državi dodatno sužavaju manevarski prostor, ali i motivišu donosioce odluka da neprestano tragaju za putevima dostojanstva i uspeha o kojima govori naš nobelovac Ivo Andrić – navodi se dalje u tekstu.

Inicijati “Otvoreni Balkan”, produbljivanje saradnje i jačanje veza sa susednom Mađarskom i Turskom vrlo su značajni momenti u definisanju novog geopolitičkog prostora u svetu. Ovakve inicijative Srbiji pružaju priliku za jačanje međunarodne pozicije.

Zapad Istoku i Istok Zapadu

Kako se u tekstu objavljenom u Politici zaključuje – vreme je da Srbi prihate da smo Zapadu “istočno pitanje”, dok smo za Istok njegov neintegralni deo.

- Na koji način doći do samospoznaje i samoodređenja u ovakvoj, u najmanju ruku kompleksnoj situaciji? Svoje geopolitičke vizije Zapad, između ostalih, izlaže kroz Makindera, Mehena, Spajkmena, Kisindžera i Bžežinskog u potrebi da se ovlada pomorskim putevima, središtem sveta i priobaljem Evroazije, pa nakon toga i širenjem NATO-a; Rusija kroz upotrebu evroazijanstva i rada na teoriji „vratiti se Rusiji” u borbi između Zapada i čovečanstva, dok Kina ističe harmonizaciju odnosa i nove puteve svile o kojima govori Piter Frankopan – navodi se u tekstu.

U ovom odnosu snaga položaj naše zemlje uslovljen je i geografskim i političkim parametrima.

U zamršenoj mreži međunarodnih odnosa i stalnih okršaja Istoka i Zapada, naša zemlja mora ostvarivati svoje strateške i državne interese, koji ne moraju biti u skladu sa geopolitičkim konceptima velikih sila. Jasno je i očakivano da se u nekim aspektima naši nacionalni interesi usklađeni sa zapdnim, a u nekim drugim sa prioritetima ostalih aktera na međunarodnoj političkoj sceni. U cilju daljeg napretka i razvoja zemlje suprotstavljeni geopolitički interesi na teriroriji Srbije moraju se neutralizovati, uz promociju evropskih vrednosti i ljudskih prava, ali istovremeno ne bežeći od tradicije.

- Rusija i Kina su nam potrebni zbog očuvanja i revitalizacije okrnjenog suvereniteta, a Zapad zato što njemu težimo u političkom smislu. Srbiji danas nije potrebna favorizacija isključivosti, već dijalog – ocenjuje se dalje u tekstu.

U potpuno neprijateljskom tonu naša spoljna politika više puta od strane različitih faktora okarakterisana je kao “pokušaj sedenja na dve stolice”. U smutnim vremenima kakva su danas i trenutnom istorijskom vihoru, Srbija mora sedeti uvek i samo na “svojoj stolici”.

Važno jedinstvo kod pitanja od nacionalnog značaja

Iako su spoljnopolitički faktori i situacija u svetu takvi da Srbija više nego ikada treba da se okrene sebi i očuvanju i zaštiti svojih nacionalnih intesena, pojedini politički faktori u našoj zemlji kao da nisu sasvim sposobni da se u cilju zaštite nacionalnih interesa bar za momenat uzdignu iznad svojih ličnih, sitnih, politikantskih ciljeva. Slučajno ili namerno, potpuno suprotno možda najvećoj mudrosti kojoj su nas nauči vekovi burne srpske istorije – ideji da “samo sloga spasava Srbina”.

- Šta reći kad poslanica u srpskom parlamentu slavodobitno objavi na „Tviteru”, prilikom poslednjih pregovora u Briselu, kad smo se, takoreći, spasavali od rata u sopstvenoj zemlji, kako se unapred raduje što će „Vučića tamo da pritisnu”. Niko u Briselu, ni bilo gde drugo, ne pritiska Vučića nego Srbiju. Ko je zaboravio, da podsetimo da su naši opozicionari uoči izbora 2000. godine tvrdili da je Kosmet demokratsko pitanje, samo da ode Slobodan Milošević i taj problem je rešen. Ni to što su na sopstvenoj koži osetili da to nema nikakve veze s demokratijom, jer je Priština u vreme njihove vlasti proglasila nezavisnost, nije bilo dovoljno da se izvuče neka pouka, na primer da država i vlast nisu isto. Vlast je smenjiva, a država je samo jedna, zato je, valjda, najveći nacionalni interes sačuvati je – navedeno je u tekstu u današnjoj “Politici”.

Regionalna saradnja i inicijativa Otvoreni Balkan

U teškim vremenima u velikom svetu regionalna saradnja, jačanje veza i dobrosusedskih odnosa i očivanje mira i stabilnosti u region od vitalnog su interesa, a ovi imperative definisani su i u Strategiji nacionalne bezbednosti iz 2019. godine. Srbija je svoja nastojanja u odnosima u regionu jasno pokazala kroz inicijativu “Otvoreni Balkan”.

- Strategija kao nacionalne interese navodi: očuvanje suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti, unutrašnje stabilnosti i bezbednosti; očuvanje postojanja i zaštita srpskog naroda gde god on živi, kao i nacionalnih manjina i njihovog kulturnog, verskog i istorijskog identiteta, očuvanje mira i stabilnosti u regionu i svetu, evropske integracije i članstvo u Evropskoj uniji, ekonomski razvoj i ukupni prosperitet i očuvanje životne sredine i resursa Republike Srbije. Vrlo jasno ističe i vojnu neutralnost zemlje. Šta bi se ovome moglo prigovoriti?

Foto: Tanjug

Inicijativa "Otvoreni Balkan"

Deo političke javnosti u Srbiji oštro se protivi čak i nekim najjednostavnijim rešenjima koja su usklađena sa srpskim nacionalnim interesima. Primera radi, iako takva praksa već dugi niz godina postoji u evropskim zemljama, Francuskoj i Sjedinjenim Američkim Državama, kada je Srbija uvela obavezno intoniranje na početku nove školske godine, deo opozicije u Srbiji je čak i ovo dočekao na nož. Borili su se i protiv isticanja državne zastave u Beogradu, palili je u Novom Sadu, ali ostali u potpunoj tišini i bez ijedne reakcije na isticanje albanske zastave na državnim institucijama u Bujanovcu i Preševu povodom praznika druge države – Albanije.

Isti odnos deo opozicije u Srbiji imao je i prema inicijativi da se ne zaboravi stradanje Srba u Jasenovcu, obeležavanje proterivanja 250 hiljada Srba u zločinačkoj akciji “Oluja” i slično. Pijetet i dug prema nevinim srpskih žrtvama deo srpske opozicije karakteriše kao “kopanje po istoriji” i “remetilački faktor” po odnose sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom.

- Početkom oktobra grupa istraživača Fakulteta političkih nauka prezentovala je rezultate istraživanja javnog mnjenja. Istraživanje je obuhvatilo sledeće: razumevanje koncepta nacionalnog interesa, članstvo Srbije u EU, status Kosova i Metohije, kao i korišćenje međunarodnog prava kao sredstva legitimizacije nacionalnih interesa. Prema ovim rezultatima, više od 85 posto građana smatra da je očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije važan nacionalni interes, a 91 odsto u top-prioritete svrstava očuvanje sigurnosti Srba na KiM. Svega 13 odsto smatra da Srbija pripada Zapadu, 20 odsto Istoku, a više od 50 odsto kaže da ne pripada ni Istoku, ni Zapadu. Politiku vojne neutralnosti podržava 69 odsto i ne bi je menjalo. Protiv uvođenja sankcija Rusiji je 81 odsto, a osam odsto je za. Docent Milan Krstić naveo je da 78 odsto ispitanih veruje da postoji objektivan nacionalni interes koji je moguće utvrditi. Ne interes koji varira u zavisnosti od toga ko je na vlasti, već trajan, objektivan interes koji može da se menja u skladu sa okolnostima, ali koji je za celu naciju – navodi se u tekstu.

Moglo bi se zaključiti, da uprkos svesrdnim nastojanjima dela srpske opozicije građani Srbije znaju da postoji nešto što je važno za sve, ali je veliki problem naše zemlje što ni u ovom trenutku koji je izuzetno težak za Srbiju pre svega zbog situacije na Kosovu i Metohiji, nema nacionalnog i državnog interesa koji je iznad stranačkog.

Tužnu sliku ovakve situacije mogli smo videti i na sednici Skupštine Srbije koja je bila posvećena Kosovu i Metohiji – jednji su na njoj ojašnjavali kako je jedino moguće rešenje dogovor sa Zapadom i momentalno uvođenje sankcija Rusiji. Ipak, objašnjenje šta taj “dogovor” za Zapadom konkrento podrazumeva i gde su tu Kosovo i Metohija je izostalo.

- Drugi su za očuvanje KiM, ali i za uvođenje sankcija Rusija, „kako bismo jasno pokazali da smo iskreno opredeljeni za članstvo u EU”. To što nam je iz EU jasno rečeno da dok ne priznamo takozvano Kosovo u EU ući nećemo, nisu komentarisali. Treći su za vraćanje rešavanja pitanja KiM u Ujedinjene nacije. Kako to učiniti, nismo čuli. Četvrti su za to da odmah prekinemo sve pregovore s Prištinom i da svoj narod zaštitimo svim sredstvima. Ti najviše govore o tome kako kao narod nestajemo i kako država mora da učini sve da se katastrofalna demografska slika, a svi se slažu da je katastrofalna, popravi. Ako bi primenili „sva sredstva”, ta demografska slika bi bila još katastrofalnija – ističe se u Politikinom tekstu.

Državnim budžetom treba gazdovati kao kućnim

U vremenu kada ne treba mnogo očekivati ni od Istoka ni od Zapada, važno je da Srbija ulaže i razvija sopstvene snage i resurske – ono što je domaće i naše.

Srbija je prva po stopi rasta ekonomije u Evropi u doba najveće krize. U trećem kvartalu ove godine bilo je zaposleno skoro tri miliona građana; trenutno imamo više investicija od svih zemalja zajedno u regionu. Radimo na jačanju veza sa drugim privredama iz regiona kroz inicijativu “Otvoreni Balkan”. Primanja za oko 1,6 miliona penzionera povećana su u novembru za devet, a od prvog januara će biti za još 12,1 odsto. Menja se način obračuna penzija tako što će ubuduće u većoj meri da prati rast zarada. Od januara 2023. godine minimalna cena rada u Srbiji biće 230 dinara po satu, odnosno 40.020 dinara mesečno, što je najveće povećanje do sada – od 14,3 odsto.

U odnosu da decenije koje su za nama, decenije inflacije i rasprodaje državne imovine, uništavanje preduzeća i slično, slika Srbije se u potpunosti promenila – Srbija je postala zemlja koja se gradi i razvija, fabrike i pogoni otvaraju se u svim mestima širom naše zemlje, grade se brze pruge i auto-putevi, ulaže u zdravstvo i obrazovanje - i to je neko što niko ne može da opori. Naravno, uvek će biti i onih nezadovoljnih i 2025. godine, kada će prosečna plata biti 1.000 evra, a penzija 400 evra. Svi ovi ekonomski parametri važni su kako bismo shvatili šta i koliko možemo da izgubimo ukoliko u ovih teškim vremenima ne sačuvamo srsku privredu.

- U okolnostima, recimo, rata u Ukrajini i njegovih posledica koje pogađaju ceo svet – teške energetske krize usled enormnih skokova cena struje, gasa, nafte, uglja, ili pretnje glađu zbog sve viših cena hrane ili nemogućnosti dopremanja u sve delove sveta osnovnih proizvoda – kako nastaviti istim tempom? Pri tome ne oslanjajući se ni na koga. Ne očekujući mnogo ni od Istoka, ni od Zapada (svako sada ima svoje brige i interese), tj. uzdati se u sopstvene snage i resurse, u ono što je srpsko, domaće, naše – navodi se u tekstu.

U period koji je pred nama, a uz podršku Evropske unije, Srbija će se uključiti u “Zelenu tranziciju” koja će narednih decenija predstavljati glavnu polugu održivog razvoja svake ekonimije, pošto su klimatske promene postale globalni fenonem, ulaganje u obnovljive izbore energije u uopšte diverzifikaciju energetskih izvora.

Zbog svih ovih zadataka koji su pred nama, ali i očuvanja izvanrednih rezultata koji su do sada postignuti, nacionalni interes Srbije treba da bude isto što i lični, a odnos prema građanima i državi onakav kakav imamo prema svojoj kući.

Sloga oko nacionalnih ciljeva imperativ

U vremenima u kojim živimo čini se više nego ikada potrebno je okrenuti se sebi, svojim interesima, gledati na svoje dvorište. U eri ukrštenih oštrica Istoka i Zapada, Srbija mora da se fokusira na samo svoje interese, a u ovakvim okolnostima postižanje nacionalnog jedinstav i sloge oko ključnih nacionalnih ciljeva jasan je imperativ

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)

PONOSNA NA SINA: Srna Lango ponosna na svoje dete