Zaboravni Tramp razljutio Ruse: Političari u Moskvi besni na predsednika SAD zbog prisvajanja pobede u Drugom svetskom ratu

TRAMPOVO prisvajanje pobede u Drugom svetskom ratu i zaboravljeni doprinos SSSR u slamanju fašizma, izazvalo je veliki gnev u ruskoj javnosti. U Moskvi su reagovali brojni političari ali i istoričari koji su ljuti na predsednika SAD koji je zaboravio da je nedavno i sam govorio o velikim žrtvama Rusa i ogromnom doprinosu SSSR u borbi protiv zajedničkog neprijatelja.

Naime, Bela kuća je na Instagramu postavila video snimak povodom dana pobede u Drugom svetskom ratu u kome se govori samo o Americi i Velikoj Britaniji kao pobednicima nad fašizmom.

Reagovalo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije koje je najavilo da službena Moskva namerava da ozbiljno razgovara sa Amerikancima koji nisu realno predstavili ulogu SSSR i nisu imali želju da odaju priznanje crvenoj armiji i sovjetskom narodu u borbi protiv fašista.

U saopštenju se ističe da tekst američke administracije protivreči zajedničkoj izjavi predsednika Donalda Trampa i Vladimira Putina koja je usvojena 25. aprila povodom istorijskog susreta sovjetskih i američkih vojnika na reci Elbi. Taj susret sovjetske armije, tj. jedinica Prvog ukrajinskog fronta i američke prve armije 25. aprila 1945. godinama je simbolizovao zajedničku borbu protiv fašizma.

U Moskvi ističu da će predsednik Tramp biti zapamćen kao prvi koji govoreći o pobedi nad fašizmom nije među saveznike spomenuo SSSR, takođe i Francusku i Kanadu. Naravno, Trampov zaborav ne može da izmeni tok istorije kao i brojne knjige pa i udžbenike istorije.

Interesantno je da da sada pojedini ruski mediji ali i političari napadaju onaj deo svojih parlamentaraca koji su bili oduševljeni pobedom Trampa.

U ruskoj Dumi (parlamentu) tvrdnju Amerikanaca da su oni i Velika Britanija pobedili fašizam ocenjuju kao ciničnu. Ruski parlamentarci podsećaju kako su na kraju rata Frenklin Ruzvelt i Vinston Čerčili zahvaljivali Staljinu i naglašavali ulogu SSSR-a u borbi potiv fašizma.

Ako se pogledaju memoarske knjige i istorijski dokumenti iz njih se vidi da su američki predsednik Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Visnston Čerčil u toku rata veličali sovjetsku armiju i Staljina.

Iako je je glavnu pomoć od Amerike dobijala Velika Britanija Ruzvelt je kasnije pomagao i SSSR. Neosporno je da Ruzvelt nije voleo komunizam ali je iz pragmatičnih razloga pomagao SSSR jer je bio svestan da se jedino tako može pobediti Hitler.

Iz dokumenata se vidi da je predsednik SAD Ruzvelt 28. aprila 1942. rekao da je najvažnije što je ruska armija krenula u kontranapad i uništila veliki broj nemačkih jedinica njihovih tenkova i druge tehnike.

Ruzveltov sin Eliot je pisao da se njegov otac divio jakom ruskom duhu i ljubavi prema domovini. Ruzveltov odnos prema Staljinu bitno se pozitivno izmenio posle susreta krajem decembra 1943. u Teheranu. U knjizi Ruzveltovog sina Eliota piše da je na američkog predsednika Staljin ostavio utisak čoveka jake volje i sa smislom za humor. Posle razgovora u Teheranu Ruzvelt je optimistički govorio da veruje da će dobro saradjivati sa ruskim narodom.

Ruzvelt je umro 12. aprila 1945. a njegovi naslednici su brzo počeli da menjao stav prema SSSR-u.

Staljina je hvalio i Vinston Čerčil. Tako je na fotografiji koju je poklonio čuvenom brkajliji napisao "maršalu Staljinu koji je rukovodio ruskom armijom i sovjetskim rukovodstvom, koji je razgromio glavne snage nemačke vojne mašine i pomogao je svim ujedinjenim nacijama da otvore put ka miru, pravednoj slobodi. Od njegovog prijatelja Vinstona S.Čerčila".

U govoru od 7. novembra 1945. Čerčil je o Staljinu kazao: "Ja ne mogu da osećam ništa drugo osim divljenja prema tom zaista velikom čoveku, ocu svoje zemlje, vladajući sudbinom svoje zemlje u vreme mira i pobedonosnom zaštitniku u vreme rata".

Taj govor je kroz dva dana objavio sovjetski komunistički list Pravda.

Ali samo kroz pet meseci 5. marta 1946. u čuvenom govoru u Fultonu taj isti Čerčil je prvi govorio da se bivši saveznik SSSR treba uništiti. Zato se taj govor i smatra početkom Hladnog rata.

Sadašnje odnose između Rusije i SAD - bez obzira na Trampovu toplo-hladnu političku retoriku i uvođenje raznih sankcija mnogi sa pravom smatraju drugim poluvremenom tj.nastavkom hladnog rata. U tom kontekstu treba gledati nastojanja Amerikanaca i njihovih satelita da umanje ulogu SSSR-a u borbi protiv fašizma.