Da li je efikasna vlada važna za državu i društvo u celini? I ako jeste – koliko je to uistinu važno i kakve bi mogle da budu posledice lošeg vladanja?


Iako je odgovor na prvo od ova dva pitanja sasvim sigurno „da“, važnost efikasnog delovanja u mnogim društvima često ostaje nejasna zbog činjenice da su savremene države organizovane tako da relativno dobro funkcionišu i u vreme bezvlašća, ili u trenutku kada vlast prelazi iz ruku jedne u ruke sledeće vlade.

VLADAVINA (NE)SPOSOBNIH U mnogim državama Evropske unije je česta pojava da se vlade sastavljaju bolno dugo; Italija i Belgija su najpoznatiji primeri. Međutim, čak i tada država dobro funkcioniše. Taj postulat je počeo da gubi bitku u trenutku kada je svet zadesila kriza koju je izazvala pandemija virusa korona. COVID-19 je otkrio ranjivost mnogih (nesposobnih) vlada, odnosno koliko je važno da državna uprava efikasno deluje.

Dok su se posle prvih nedoumica i grešaka u Kini, Južnoj Koreji, Singapuru, Tajvanu i Hongkongu vlasti brzo snašle, u Evropi, tačnije Evropskoj uniji, smrtonosni virus je izazvao, blago rečeno, haos. Italija, na čijem severu žive mnogi Kinezi, zakasnila je s merama prevencije, pa je ubrzo bila primorana da stavi u karantin severne regije, a potom i celu državu. Broj zaraženih i mrtvih se brzo povećava, jer Italijani mere svoje vlade – isprva nisu poštovali.

NOVA VLADA SLOVENIJE Baš u to vreme je njihove istočne komšije, Slovence, zadesila ostavka premijera Marjana Šareca, koji je „zbog sve težeg vladanja sa svojom manjinskom vladom“ iznebuha dao ostavku, računajući da će tako iznuditi prevremene izbore na kojima bi (kako su u to vreme pokazivala merenja pulsa javnog mnenja) osvojio najviše glasova – na račun svojih dotadašnjih koalicionih partnera.
Ubrzo se pokazalo da se prevario, jer mu je kombinatorika propala. Dve omanje partije (SMC, koju je osnovao i nekada vodio donedavni ministar spoljni Miro Cerar, kao i penzionerska DeSUS), kojima su ankete pokazivale „likvidaciju“ na narednim izborima, obrnule su ćurak, ne mareći što time izdaju svoje glasače (kojima su na prethodnim izborima obećale da neće ići u koaliciju sa Janšom) i preko noći odlučile da sa opozicionom SDS (koju predvodi Janez Janša) formiraju novu, desničarsku koaliciju.

Dok su tekla partijska preigravanja oko podele resora u novoj vladi, slovenačka vlada u ostavci, još pod Šarecovim vođstvom, obavljala je tekuće poslove. Većina ministara je nemo posmatrala dešavanja u Italiji gde se sve više nazirala potpuna katastrofa; nisu učinili ništa da efikasnije spreče širenje virusa COVID-19 iako Slovenija s Italijom deli granicu, koja od ulaska Slovenije u zonu Šengena zapravo više ne postoji.

Pozive građana, koji su na društvenim mrežama tražili da vlada što pre zatvori granicu s Italijom i testira sve koji na nju stignu kako bi sprečila širenje epidemije u Sloveniji, vlast s premijerom u ostavci na čelu osuđivala je kao „paničarenje“, ubeđujući javnost da „nema mesta za brigu“. Uskoro se pokazalo da je ostavka premijera došla u zlo doba i da je bila velika politička greška, ali bilo je kasno. Država je ostala obezglavljena u najsudbonosnijem trenutku.

ZAKASNELA REAKCIJA Najveća greška je učinjena, kako sada ocenjuju epidemiolozi, jer vlada po okončanju zimskog raspusta (23. februara) nije izdala uputstvo da svi koji su se vraćali sa skijanja u Italiji (a kojih nije bilo malo!) moraju po povratku u Sloveniju u obavezan karantin. I onda se odvio najgori mogući scenario. Ne samo da su u Sloveniju bolest uneli domaći turisti koji su se u zemlju vratili s odmora provedenog u Italiji nego su u državu i dalje nadirali italijanski turisti, mnogi bežeći iz gradova u Lombardiji koji su se našli u karantinu. Niko od njih nije bio testiran i većina je, i ne znajući, zarazila mnoge oko sebe.

Nulti zaraženi u Sloveniji bio je pasionirani motociklista koji se vratio s putovanja po Maroku, preko Italije. Zatim je usledio još šokantniji slučaj – lekar iz Metlike, varošice nadomak slovenačke međe s Hrvatskom, prećutao je nadređenima, kada se vratio s odmora na posao u lokalnu ambulantu – da je bio na skijanju u Italiji. Ugrozio je svoje kolege i pacijente, a da sve bude još gore, bio je zadužen i za mališane u obližnjem vrtiću i stanare u domu za stare. Kasnije je utvrđeno da je u kratkom roku imao kontakte s preko 120 ljudi. Sve to je izbilo na svetlo dana kada se razboleo; mnoge je zarazio, a iz tog kruga zaraženih je proteklih dana proistekla i prva žrtva virusa COVID-19 u Sloveniji. Starac iz staračkog doma u Metliki.
Slično se dogodilo i u mariborskom, a ubrzo i u Ljubljanskom kliničkom centru. Ministar za zdravlje u ostavci, aparatčik koji je pre toga upravljao prodajom semena u „Semenarni“, kasnije je priznao da se Sloveniji desio „najgori scenario“ koji „ne sme da se ponovi“.

Sve je ostalo na rečima, a nove, fatalne greške su se samo ređale. Nesposobnost vlasti je bila najočitija na sajtu slovenačkog ministarstva spoljnih poslova gde je još 23. februara, dakle u vreme kada se severna Italija našla u blokadi, pisalo da „za putovanja u Italiju nema prepreka“ i da se savetuje „uobičajena pažnja“.
Vlada u ostavci je narednih desetak dana samo smirivala narod tvrdnjama da „nema mesta za paniku“, iako se broj novih obolelih, počevši od 4. marta kada se pojavio prvi primer, rapidno uvećavao. Tek kada je susedna Austrija zatvorila svoju granicu ka Italiji, to se usudila da učini i Slovenija. Ali za razliku od Austrije, Slovenija nije imala petlju da koliko-toliko hermetički zatvori svoje međe već je dopustila rupe u postupku koje su ostale nezapušene sve do danas.

Na primer: u posebnoj uredbi, kojom je slovenačka vlada zatvorila granicu, ipak je dopušten neometan tranzit teretnog saobraćaja. Što su ogorčeni birači na društvenim mrežama prokomentarisali rečima da je „vladi važniji interes kapitala nego zdravlje naroda“. Istovremeno, putnici iz Italije mogu da uđu u Sloveniju uz „lekarsku potvrdu da nisu pozitivni na virus korona“, uz uslov da ta nije starija od tri dana. Ni to nije sve – u sledećem pasusu iste uredbe piše da u Sloveniju iz pravca Italije može da uđe svaki putnik koji ima telesnu temperaturu „nižu od 37,5 stepeni Celzijusa“ ako „ne kašlje i nema jako izraženu upalu gornjeg dela disajnih puteva“. O samoizolaciji ili obaveznom karantinu – ni reči.

MODEL JUŽNE KOREJE Građani Slovenije preplavili su društvene mreže primedbama da uredba u praksi ne funkcioniše jer je zapadni i centralni deo Slovenije prepun italijanskih „turista“, od kojih su mnogi pobegli baš iz žarišta virusa na severu Italije.

Mandatar za sastav nove vlade Janez Janša tada je oštro kritikovao vladu u ostavci. Tražio je da Šarec sprovede zatvaranje granice i kao pozitivan primer naveo „model Južne Koreje“, koja je pokazala da je bolest moguće zaustaviti ukoliko se uporno traže kontakti obolelih sa okolinom i vrše testiranja svih za koje se sumnja da su zaraženi. Šarec je, međutim, odbijao da zatvori škole i vrtiće, da bi na kraju naredio zatvaranje svih obrazovnih i drugih ustanova tik uoči primopredaje poslova novoj Janšinoj vladi.

Uoči preuzimanja vlasti, Janša je kao prvi zadatak svoje vlade najavljivao „borbu protiv virusa korona“. U dramatičnim okolnostima, usred noći 13. na 14. mart, preuzeo je vladu od Šareca i najavio „niz novih mera“.
Prve mere usledile su iste noći, a mediji su objavili šokantnu sliku sa prvog zasedanja, na kojoj su novi premijer i svi ministri nadenuli na lice bele zaštitne maske. Maske kojih već nedeljama nema u prodaji za „obične smrtnike“.

Ogorčenje je izazvala i činjenica da nema dovoljno maski ni za lekare i zdravstveno osoblje koje se „na prvoj liniji fronta“ bori protiv COVIDA-19, a Janša je odredio upotrebu haj-tek (ili, kako su ih u Sloveniji nazvali – „patricijskih“, dakle za najviši sloj) maski samo za potrebe foto-seanse, da bi potom bile bačene u smeće. Tada je postalo jasno da dolazak Janše na vlast, umesto neodlučnog Marjana Šareca, ne obećava da će doći do bitnih promena u suzbijanju epidemije COVIDA-19 na tlu Slovenije.

Janša, nekadašnji kaplar koji se u brojnim memoarima hvali kako je 1991. godine „pobedio JNA“, a kasnije bio osuđen u korupcionaškoj „aferi Patrija“ i odležao nekoliko meseci u zatvoru, do tada je bio viđen od strane desnog dela slovenačke javnosti kao „najbolji kadar da ’odlučno vodi’ Sloveniju u doba korona krize“. Ali već prve noći se iskazalo da je teatralno preuzimanje vođenja nove vlade bila samo predstava za naivnu javnost. Novi ministar odbrane je priznao da su maske „navukli samo za foto-seansu, kako bi javnosti ’poslali poruku’“.

Još veći gnev javnosti izazvala je informacija da Slovenija ima samo 168 respiratora, od kojih je većina već zauzeta za bolesnike koji boluju od drugih bolesti, dok je za boj protiv COVIDA-19 slobodno samo 20-30. Najgore je tek sledilo – na svojoj prvoj sednici nova vlada nije zaoštrila nijednu meru svoje prethodnice, niti je stavila na snagu ranije hvaljeni „korejski model testiranja“, a i granicu ka Italiji je i dalje ostavila zatvorenom samo na papiru, a praktično je široko otvorena.
Na kraju je vladi u Ljubljani zapretila čak i Austrija, preko ambasadora, da će zatvoriti svoju granicu prema Sloveniji ako ne počne odmah da šalje sve putnike iz Italije u obavezan karantin.

NEČUJNI GLAS STRUČNjAKA Takvo neobično, čak nerazumljivo ponašanje slovenačkih vlasti možda objašnjava činjenica da je Slovenija, koju su u Italiji dugo nipodaštavali, od 2004. godine (kada je ušla u EU) tretirana mnogo bolje od strane službenog Rima, pa i samih Italijana, te zato nije smogla snage da uzvrati komšijama zatvaranjem svoje granice kako to ne bi bilo protumačeno kao „akt neprijateljstva“. Iako to ne bi bio, što dokazuju brojna druga zatvaranja granica između država EU koje u krizi deluju u skladu s devizom „svako za se i u svoje kljuse“ uz potpuno odsustvo solidarnosti. Kako god – sve to je Sloveniju skupo stajalo. Jedan od najpoznatijih slovenačkih ekonomista Jože Damijan matematički je dokazao da samo jedan dan kašnjenja s merama „socijalne izolacije“ može imati za posledicu čak i do 40 odsto više zaraženih!

Uzalud su stručnjaci digli svoj glas – Janšina vlada ih je izbrisala iz vidnog polja. Na svojoj prvoj sednici se uopšte nije bavila virusom korona već „kadrovskim pitanjima, sprovodeći kadrovsku čistku“, kako izveštavaju slovenački mediji. Smenjeni su čelni ljudi u vrhu vojske, policije, vojne obaveštajne službe… Na sve važnije pozicije u državi instalirani su lojalni članovi Janšine SDS. Potom je osnovan krizni štab za borbu protiv virusa korona, a s horizonta su nestali svi stručnjaci Nacionalnog instituta za javno zdravlje (NIJZ) koji su prethodnih sedmica obaveštavali narod o broju zaraženih i merama predostrožnosti…

POVRATAK JELKA KACINA Iz naftalina je Janšina vlada izvukla čak i Jelka Kacina, nekadašnjeg glasnogovornika prve slovenačke vlade, koji je 1991. huškao domaću i svetsku javnost o nepostojećim zločinima JNA. Kacin je postavljen na čelo novog kriznog štaba za borbu protiv virusa COVID-19, iako je u jednom intervjuu 2005. godine priznao da je u doba „desetodnevnog rata sa JNA“ lagao i propagandnim porukama okretao raspoloženje javnosti protiv Jugoslavije… Zato mnogi u Sloveniji veruju da je i sada njegov zadatak da obmanjuje narod o razmerama epidemije, posebno što je obaveštavanje javnosti o virusu korona umesto stručnjaka iz NIJZ preuzela lekarka, dugogodišnja članica Janšine partije SDS…

Slovenačka javnost je proteklih dana počela da se pita i gde se dede predsednik države Borut Pahor. On je naposletku, posle gotovo mesec dana tišine, poslao preko društvenih mreža fotografiju na kojoj, zavaljen u fotelji, šalje sledbenicima „srce“ načinjeno prstima uz poruku da mu nedostaje „zajedničko grljenje i druženje“ sa ljudima, uz veru da će se ti trenuci ipak vratiti. Sve se svelo na to da je na kraju očajna Janšina vlada odustala od uvođenja vanrednih mera i hermetičkog zatvaranja granice, izgovarajući se da je „za to sad kasno“. Jeste zabranila javna okupljanja (dozvoljena su do pet osoba), javni i avionski prevoz, uz zatvaranje većine radnji izuzev onih s prehrambenom robom, a umesto da uporno traži zaražene i sprovodi stalna testiranja, što preporučuje i Svetska zdravstvena organizacija, odlučila je da „promeni način“ testiranja, pa sada na COVID-19 testira samo one koji već pokazuju znake bolesti.

ITALIJANSKI SCENARIO Sve to ima svoj danak – broj zaraženih se munjevito popeo na 253. Imunolog Alojz Ihan ocenjuje da je to tek početak krize i „vrh ledenog brega“, jer je pravi broj zaraženih zapravo pet do deset puta veći. A posledica je da građani i dalje slabo poštuju „društvenu izolaciju“ jer u samouslugama, tržnim centrima, parkovima i poznatim izletištima i dalje sve vrvi od ljudi. Slovenija zato, a pre svega zbog loših, sporih odluka obe vlade i bezvlašća, sve više klizi u „italijanski scenario“.

A gde to vodi, javljaju Slovenci koji žive u severnoj Italiji. Na internetu je objavljen snimak Đovanija Lokatelija, koji je preko lokalnih novina iz Bergama otkrio kako su čitulje 9. februara zauzimale svega stranicu i po, a mesec dana kasnije – više od deset strana. „Svakog dana brojimo 100 mrtvih i 2.000 zaraženih. Već je oko 40 odsto zaraženih lekara, dva hotela su preuređena u bolnice, pomaže vojska, imamo šatore ispred bolnica. Naše veliko groblje je zatvoreno jer su sve mrtvačnice pune. U bolnici nemamo više prostora, lekova, ni maski, juče sam radila 12 sati“, požalila se svojoj prijateljici u Sloveniji neka Slovenka iz Bergama. Branko Cestnik koji živi u Bergamu zapisao je na svom blogu da na kremaciju čeka 250 leševa i da se sahrane organizuju na svakih pola sata, uz prisustvo maksimalno pet ožalošćenih. U Bergamu je naime 2,31 odsto od hiljadu stanovnika pozitivno na COVID-19, dok je najgore u kraju Nembro sa 11,97 pozitivnih na hiljadu stanovnika. U kraju Alzano Lombardo takvih ima 6,37 na hiljadu.

„Sanitarna infrastruktura Bergama se nalazi pred kolapsom. Na udaru je pre svega glavna bolnica Papa Đovani XXIII (bio je poreklom iz okoline Bergama), koja je zabeležila dosta zaraženih među svojim osobljem. Na području Bergama je zaraženo 50 lekara, jedan je umro. Smrtnost je velika… Mrtvačnice u Bergamu ne mogu da prime sve pokojne, krematorijum je preopterećen, zato sanduke sa pokojnicima privremeno skladište u Crkvu Svih svetih kod groblja, u crkvi ima i do 40 kovčega koji čekaju na kremaciju ili na sahranu“, prenosi Cestnik reči gradonačelnika Đorđa Gorija.
Koliko se zaraza brzo širi, pokazuje i primer grupe studenata koji su se krajem februara okupili na druženju u Ljubljani. Znali su za opaki virus, bili veoma pažljivi, svako je pio iz svoje čaše, niko od njih nije imao nikakav simptom, sedeli su jedan pored drugog i pričali. Ubrzo se 21 od 24 prisutnih razboleo; zaraženi nisu samo troje koji su kasno došli ili brzo otišli. Sve to upozorava na činjenicu da su i svi kafići i restorani – velika potencijalna mesta zaraze. Ali i koliko su brze i efikasne mere – a tu je Srbija postupila ispravno – veoma važne.

Na kraju, kriza sa virusom korona pokazuje da od evropske solidarnosti nema ništa, da je najvažnije osloniti se na svoje snage i na istinske saveznike i prijatelje. U slučaju Srbije, ali i drugih zemalja, to je svakako Kina, dok s druge strane Slovenija iz EU, iako u njenoj Evropskoj komisiji kao komesar za vanredne situacije sedi Slovenac Janez Lenarčič, nije dobila baš ništa.

Nekada je bolje znati da si „sam“, nego se oslanjati na „širu zajednicu“ koja nudi samo prazna obećanja. Zato su Slovenija, Italija i mnoge druge zemlje EU zakasnile i činile grešku za greškom, a sada njihovi građani plaćaju „danak u krvi“ za odbranu najvećeg ideala EU – „slobode kretanja ljudi, robe i kapitala“. I sve to u vreme očigledne propasti bajke o „evropskoj solidarnosti i jedinstvu“.

Pečat