Najveća reka Raške oblasti postala smetlište: Lim pun lima i otpada

PLASTIČNE flaše, uginule životinje, automobilske gume, odbačena bela tehnika, debla drveća, samo su deo šarolike lepeze smeća koju je Lim, na putu od izvora, doneo sa sobom do Potpećkog jezera, nadomak Priboja. Ogromna količina otpada predstavlja pravu ekološku katastrofu, koja ugrožava rečni riblji fond, a utiče i na smanjenje proizvodnje struje u hidroelektrani "Potpeć", jedinoj izgrađenoj na ovoj reci.

Nekada jedna od najčistijih reka, iz koje se pila voda i u kojoj su se odrasli i deca kupali, sada je plutajuća deponija od najrazličitijeg otpada i ruži sliku ovog kraja. Na putu od Plavskog jezera do Priboja i dalje do okoline Rudog gde se uliva u Višegradsko jezero, reku Lim smećem pune nesanitarne deponije koje se nalaze uglavnom u priobalju rečnog korita gotovo svih opština kroz koje teče - od Plava preko Berana, Bijelog Polja i Prijepolja do Priboja i Rudog. Poznato je i da, kada vodostaj poraste, najveću količinu smeća Lim povuče sa prijepoljske nesanitarne deponije "Stanjevine", koja se prostire na površini od gotovo jednog hektara uz samu obalu.

- Četrdeset hiljada kubnih metara smeća godišnje pluta Limom, prema procenama stručnjaka koji su to ispitivali - kaže Goran Reković, predsednik Fonda za zaštitu životne sredine u opštini Priboj. - Oko 40 odsto otpada potone, isto toliko prođe vodenim tokom, dok se petina zadrži na obalama.

Ekolozi u Priboju upozoravaju da ukoliko se uskoro nešto ne preduzme, Lim bi mogao da postane mrtva reka. Ističu i da imaju pripremljen projekat za postavljanje sajle i plutajućih barijera za kupljenje smeća koje plovi rekom.

- Kada postavimo barijeru i sprečimo dotok smeća, onda ćemo se bazirati na to da očistimo kompletan potez od Hidrocentrale do barijere - naglašava Siniša Laković iz Ekološkog udruženja "Jastreb". - Nadam se da ćemo do početka turističke sezone uspeti to da očistimo.

Siniša Laković

Najugroženije je Potpećko jezero do koga rekom stiže smeće, potom do Hidrocentrale na Limu, gde velike količine i veliki komadi otpada prete da naprave havariju u njenom radu, pre svega na turbinama. Svake godine značajna sredstva izdvajaju se za uklanjanje plutajućeg smeća, kako bi postrojenje moglo normalno da funkcioniše. Direktor "Limskih hidroelektrana" u Novoj Varoši Predrag Šaponjić navodi da u vodi možete naći sve. Od plastičnih flaša, preko uginulih životinja do delova i limarije odbačenih automobila.

- Uklanjanje smeća poskupljuje sam proces proizvodnje struje - kaže Predrag Šaponjić. - Angažujemo ronioce koji za 20 dana izvade oko 200 kubika smeća, a mi sa našom mehanizacijom uklanjamo krupna stabla da se ne bi ugrožavao sam proces proizvodnje.

Sve to, međutim, i povećava troškove i može dovesti do havarijskih zastoja. Zbog naših mera predostrožnosti, poslednjih godina, na svu sreću, nije bilo većih problema u proizvodnji struje.

Predrag Šaponjić

Resorno ministarstvo obezbedilo je 96 miliona dinara i ovih dana očekuje se raspisivanje tendera za izgradnju transfer stanice, što bi bio početak rešavanja problema deponije "Stanjevine". Dok država ovaj problem ne reši Limom će i dalje, pored ispusta iz kanalizacija industrijskih otpadnih voda, nastaviti da pliva sve ono što ljudi za sobom bace u priobalju. Dodatni problem za riblji fond predstavlja podatak da u Prijepolju, ali i drugim opštinama kroz koje reka teče, ne postoji sistem za prečišćavanje otpadnih voda.

PROBLEM TRI DRŽAVE

U OPŠTINI Priboj smatraju da se problem mora rešiti na nivou tri države kroz koje protiče reka duga 220 kilometara.

- Ako se ne reši deponija Stanjevina u Prijepolju, ništa nam ne vredi da ulažemo u turističku infrastrukturu. Koliko god se trudimo da rešimo ovaj problem na teritoriji naše opštine, ništa nismo uradili ako se u iznalaženje rešenja ne uključe i u drugim opštinama i državama - izričit je Lazar Rvović, predsednik Opštine Priboj.