ZAPISI IZ PARIZA: Drago i Marko

DRAGO DEDIĆ, egzistencijalni poentilista, pulsator planete, tašista bez taštine. Tačka do tačke do konačne tačke. Krene na platnu od suštog punktuma koji se kasnije razmnoži, razmili i izvrši totalnu ekspanziju. Njegovi rupičasti fantazmi, te pričine u fantastičnom realizmu i fantazmagoričnom univerzumu rađaju stvarnosnu iluziju u kojoj smo i sami učesnici.

U balkanskoj verziji Seraovog divizionizma, kroz perforirane trake života, u dramatičnom i efektnom kaligrafskom izrazu, dresira razletele muve bez glave, od kojih svaka vodi svoju politiku. Boterovski bokovi i koščate šake u lavirintu sluđenih glava, zavrćenih samih oko sebe. Konstrukcije bez izlaza. Arhitekta energetske dinamike u harmoniji gole strukture islikava na platnu iskonsku tišinu pramisterije. Najsitniji fragemnti tu čine naš život.

MARKO STUPAR, urbani pejzažista, pariski hroničar, gradski intimista i sentimentalista. Čovek kome mnogo znači buk rascvetalih magnolija kroz vajmarska okna njegovog ateljea. Lovac na svetlo okupirao je svaki milimetar prestoničkog platna. Pariski mobilijar, njegov je folklor. Kafe mu je skupština, trotoar auditorijum, trgovi sudnica, tržnica - vlada. Kupite od pijačnog prodavca nekoliko paragrafa ljubavi, udahnite duboko čist vazduh izduvnih gasova, skinite pelcer sa bandere.

PROČITAJTE JOŠ - ZAPISI IZ PARIZA: Vince za užinu

Ulični beležnik, likovni šetač ćoškovima po kojima brunda ljudski roj, galerista svakog velegradskog metra, vrti četkicom karusel, širi prostirku za piknik, parkira estafet. U društvu njegovih slika niko se ne oseća usamljenim.

Sretoše se njih dvojica nedavno na slikarskom salonu u Velikoj palati. Došao Marko da poseti Draga. Da obiđe prijateljevu izložbu. Obojica doajeni, zašli u devetu deceniju, još kadri da pešice prevale kilometre, pravocrtnim pariskim bulevarima i kamenim mostovima nad rekom potomaka keltskih Senona, lađara i trgovaca snovima.

IZGRLIŠE SE, potapšaše po ramenu, pitaše za zdravlje.

Pa ti Drago veli Marku:

- Hoćeš li čašu vina?

- Nego šta ću! Nisam, valjda, slike došao da gledam?!

PROČITAJTE JOŠ - Zapisi iz Pariza: Proročanstvo iz pekmeza

Poznaju, slikarski, jedan drugoga u dušu. Znaju dobro, obojica, kojim umetničkim vodama odavno brode, potanko razaznaju liniju stvaranja, od mekanih otapanja do dubinskih obrisa kompozicije, pronikli su u potez i recepturu, elemente i tehniku, pokret, volumen, masu i prostor, senzibilitet i aspekte, oblikovanje i performanse, tragove i upis, ornamentologiju i iluminitet koje pokriva izraz i ovog, i onog. Nego, eto lepe prilike za čašicu razgovora o životu, umetnosti i drugarstvu. Kud ćeš tačnije replike od ove da očvrsne staro prijateljstvo? A slike im tu dođu kao ilustrovane kulise bez kojih čitav susret ne bi imao nikakvog smisla.