Čudo zvano Mokra Gora

ZEMALjSKIM rajem gaziš, a vidiš ljude kako ga napuštaju, poput izbeglica grabe ka užičkoj sumpornoj dolini, u barutnom prahu "Namenske" i sevojničkom "bakru" sreću da nađu. Godina je 2002. i domar u niskom startu čeka direktivu "ozgo", da posle 130 godina trajanja okrene ključ u bravi izdvojenog odeljenja Osnovne škole "Bogosav Janković", poslednji put. Kaže: "Šta ćeš, ovde u Mokroj Gori pedeset stigne da umre, dok se dvoje rodi"! Kao u špici holivudskog "blokbastera", radnja se naglo izmešta u vreme sadašnje. Dakle, petnaest godina kasnije, mesto je isto, ali je "film" drugačiji...

- Mokrogorsko izdvojeno odeljenje danas ima 51 đaka i osmoro predškolaca. Pre deceniju, bilo ih je manje. Stavljanje katanca na školu u Mokroj Gori više nije tema. Sada razmišljamo o osavremenjavanju zgrade, o modernijem sistemu grejanja - objašnjava direktorka škole Dragica Lučić. - Paradoksalno, mokrogorsko izdvojeno odeljenje sada ima više đaka od matične škole u Kremnima, tamo ih je svega 30. Trend je takav, da čitave porodice ostaju u Mokroj Gori, jer sada ima posla u Parku prirode, na Mećavniku, u "Šarganskoj osmici". Iako novca nema dovoljno, jer su plate u celoj državi niske, sve više ljudi život u Mokroj Gori smatra privilegijom i dobrom šansom.

Kažu u školi, ovdašnje čudo počelo je izgradnjom "Šarganske osmice" i Kusturičinog Mećavnika nad centrom sela. Tu gde odjednom nečega ima, nastali su Kusturičini filmovi i knjige. Četiri festivala, od "Kustendorfa" do "Boljšoja" počeše da privlače najznačajnije ličnosti naše epohe. Uvek su zajedno pisci, muzičari, filmadžije, slikari iz celog sveta, sa onima koji od njih uče.

- Rastemo ruku pod ruku sa Mećavnikom. Tome se najviše raduju đaci skloni umetnosti, a najviše folkloraši, njih 40 iz nekoliko sela. Kad nam treba sponzorstvo, prevoz, znamo na koga da računamo. Škola u obližnjem Kotromanu, nekada je bila najveća u ovom kraju. Ona se ugasila davno, jer ovakvog okruženja tada nije bilo - veli nastavnik Vukašin Arsović. - Celo moje nekadašnje odeljenje radi kod Kuste. Nemaju sva deca privilegiju da sretnu velikane svih fela, ne stižu da utiske arhiviraju u sećanju, a novi događaji su već nadohvat ruke. Svet nam ovde u Mokru Goru dolazi "na noge".

Emir Kusturica

I Kusturica je ostao da živi u užičkom "izdvojenom odeljenju", u Mesnoj zajednici Mokra Gora.

Tiha revolucija - biorevolucija, počela je malo kasnije. Za čuvenim rediteljem, po sokacima se počeše pojavljivati zeleni ljudi! Nabadaju onim motkama papire i kese. Čiste i uređuju. Ne daju da se zida ko na Zlatiboru. Crv sumnje uvuče se među ljude.

- Biću kratak, ali okrutan! Put, skijalište, kolektor za kanalizaciju, vodovod, ambulanta i apoteka proradiše! Elektromreža bolja, cena đedovine skoči u nebesa, odjednom zemlja vredi, a nisi imao kome da je pokloniš... Nešto tu opasno ne valja, čim nam odjednom sve dadoše. Ali ja znam šta se iza brda valja. `Oće da nas zamrznu! - začuo se vapaj u Domu kulture Kremna, 12. septembra 2008. godine, kad je "država došla da proširi" Park prirode "Šargan - Mokra Gora". - Kad velim zamrznu, mislim da će sve da nam zabrane. Ranije nas okupir’o spoljni neprijatelj, sad to iznutra ide. To treba smaći mitraljezom. Ili u Novi Pazar proterati!

PROČITAJTE I:Kusturica: Mokra gora pobediti mora!

Ko tog dana u tamnom vilajetu makar verbalno nije zavitl’o sikirom, il’ direkom u afektu izvaljenim iz tarabe, taj je odma’ proglašen za "zastupnika Kusturice".

Ispostavilo se, mereno decibelima u školskom dvorištu, da zagovornici prirodnog prava, u pravu - nisu bili. Šta god da je o tome, "iz poverljivih izvora", tvrdio nekada čuveni "Insajder". Savladan je, ne bez muka, strah srpskog divljeg arhigraditelja sadržan u rečenici: Ide "giometar"! Ovo sada liči na Švajcarsku, ali su kuće srpske, dinarske brvnare. I u njima ljudi, isti ko pre, samo je više dece.

- Mokra Gora pobediti mora! Ona je nastala u dramatičnom obrtu. Engleska firma sa centralom u Tirani pokušala je da počne eksploataciju nikla i destrukciju najlepše teritorije u Srbiji. Odbranu su započeli gospodin Glibetić sa "Šarganskom osmicom" i ljudi iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Mene je zanimalo pitanje održivog života. Kada je osnovan Park prirode u Mokroj Gori je bilo nekoliko đaka, a danas ih je 60. Već imamo tradiciju bogatih i brojnih dokaza, da ovde nismo konzervirali život, već smo ga podstakli. Zaštićeno dobro traje 12 godina, izdržali smo pritiske nikl-lobija, a ova najveća pobeda, skoro da je zaboravljena. Međutim, oni se teško u potpunosti zaustavljaju jer su skriveni duboko ispod istraživačkog novinarstva, a podržani su soroševskim metodama i parama - kaže Kusturica i ističe da su zaštita ljudi i prirode ista stvar i njegova najveća strast. - Krug mokrogorske kulture življenja oplemenjen vrhunskom umetnošću sa jedne, i netaknute prirode sa druge strane, zatvorio se. Postao je održiv. Više je ljudi. Zamislite, više je i medveda. Ovih drugih je bilo 50, a sada ih je 90. U ekspanziji su mnogobrojne životinjske i biljne vrste, i to one ugrožene.

Dragica Lučić, direktorka škole

Ljudi su u prilici da slušaju najbolje pijaniste, čeliste, violiniste. Imaju najbolji bioskopski repertoar na planeti. Imaju filmski i muzički, a svetski "Kustendorf", muzički "Boljšoj" i mnogo toga još. Paradoksalno, najviši dometi građanskog života "na meniju" su u užičkoj MZ Mokra Gora.

- Ovo je jedina teritorija oslobođena kesa što vise po stablima. Kao nagradu za trud, priroda nam uzvraća sigurnošću u opstanak sveta, kakvim ga je Bog stvorio. Ponekad prođem šumom, reč je o drugoj zoni zaštite u Parku prirode. Tu osetite intenzivan miris medveda, a on je veliki gospodin. Kad čovek nailazi, on se sakrije. Čeka da prođemo. Lepo živimo zajedno - objašnjava Kusturica, držeći u rukama monografiju Park prirode "Šargan - Mokra Gora", Zavoda za zaštitu prirode Srbije, tek izašlu iz štampe.

PROČITAJTE I: Mokra Gora: Stigli tragači za niklom

RAZGOVORI

PUNIH 11 godina Mokra Gora je pozornica Međunarodnog filmskog i muzičkog festivala "Kustendorf". U ovom užičkom selu, razgovori meštana sa velikanima umetnosti poput Mihalkova, Končalovskog, Handkea, Džarmuša, Depa ili Sorentina - uobičajeni je prizor.

- Dok nalet kustendorfskog duha "bije" Mokrom Gorom, čak mi i svetske metropole izgledaju kao lepe varoši. Samo što su malo zabačene - govori rendžer na kapiji Mećavnika.

Pogled na Drvengrad iz helikoptera/Foto D. Karadarević

SAGLASJE ČOVEKA I PRIRODE

PARK prirode "Šargan - Mokra Gora" prostire se na 11.380 hektara. Prvi stepen zaštite zahvata oko sedam odsto teritorije i to je netaknuto carstvo životinja i biljaka. U zoni drugog stepena zaštite, na oko 28 odsto teritorije parka, resursi se koriste ograničeno, a gradnja takođe nije dozvoljena. Treći stepen, sa oko 65 procenata dozvoljava tradicionalnu gradnju, održivi i seoski turizam.

Među 140 vrsta leptira, ovde je dom jednog od najlepših - apolona. Među 43 vrste zrikavaca i skakavaca, oko Drvengrada živi reliktni, endemski Pančićev skakavac. Mokra Gora je dom najvećeg vilinog konjica - velikog carevića. Od 120 vrsta ovdašnjih ptica, 101 je zaštićena. Mokra Gora je stanište 49 vrsta sisara: medveda, vukova, srna, divljih svinja, divokoza, vidre... Ovi podaci publikovani su u monografiji"Park prirode Šargan - Mokra Gora", koju su pripremila 22 autora.