Vojvođanske priče: Amovi za lipicanere engleske kraljice

O VEŠTINAMA sarača Jovana Đurana u izradi ukrasnih oglavnika i kajasa, u njegovoj radionici “Đuran” u Somboru, čulo se na daleko. Tako mu je 1970. godine stigla posebna porudžbina: da napravi komplet opreme za dva konja, koje je Josip Broz Tito, prilikom njene posete Beogradu, poklonio engleskoj kraljici Elizabeti Drugoj, koji se i danas čuvaju u engleskom dvoru. Pre nekoliko godina stigla je i pisana potvrda iz Bakingemske palate u Sombor.

Zadatak je dobio iz ergele konja “Karađorđevo” i iz Maršalata. O ovome Somborci danas malo znaju.

- Upravnik ergele Siniša Zlatanović je mnogo znao o mom ocu, pa je tako došao u radionicu i rekao mu da napravi par amova za konje lipicanere, nešto što dotad nije radio. Moj otac je šest meseci, sa beskrajnom pažnjom i strpljenjem radio duborez u koži za tu opremu, stavljao specijalni okov, merio sve u mikron, a ne u milimetar. Na amovovima su bili stavljeni inicijali E. K. kao simbol ergele “Karađorđevo” - pripoveda Nikola Đuran.

Prilikom posete Tita Karađorđevu, upravnik ergele Zlatanović maršalu je pokazao amove, i kad ih je pogledao Broz je bio izuzetno zadovoljan. Unapred se znalo da u posetu Beogradu dolazi kraljica Elizabeta i da su baš ti amovi namenjeni njoj.

1971: Josip Broz Tito i Jovanka razgledaju amove u Karađorđevu / Foto Arhiv Đuran

- Moj otac, međutim, za to nije znao, ali, kada je posao završen, iz “Karađorđeva” su nam poslali fotografiju, na kojoj se vidi kako je oprema predata Titu i Jovanki. Prilikom kraljičine posete Jugoslaviji i ergeli “Karađorđevo” 1972. godine, Tito joj je uručio državnički poklon - ponosno priča Nikola.

Kraljica Elizabeta u fijakeru čiji konji nose Đuranove amove, u Đakovu / Foto Arhiv Karađorđevo

1972: Josip Broz Tito i britanska kraljica Elizabeta II u poseti Jugoslaviji 17. oktobra / Foto Tanjug1

O svemu ovome postoji dokumentacija u Muzeju Jugoslavije u Beogradu. Naslednik Jovana Đurana, sin Nikola (47), je pre šest godina posredstvom prijatelja koji živi i radi u Londonu, poslao pismo kraljici Elizabeti Drugoj, kojim je obaveštava da je nastavio očev zanat.

- Mnogo sam se iznenadio kada mi je prijatelj iz Londona javio da je stigao odgovor, i da je kraljica Elizabeta napisala da je zadovoljna što sam nastavio ovaj redak zanat. Napisala je da se rado seća posete Jugoslaviji, kaže naš sagovornik.

Kraljičino pismo Nikoli Đuranu

Osim što je radio amove koji su završili na engleskom dvoru, Jovan Đuran je radio za mušterije širom Evrope. Nažalost, njegovu veštinu prekinula je smrt, pre 13 godina.

- Odlazio je na sajmove, a ljudi su rado dolazili u njegovu radionicu, jer su svi bili veoma zadovoljni očevim radom i kvalitetom. Zato je dobio niz priznanja, koji i danas krase zidove somborske radionice. Kad je otac otišao u penziju krajem 1988. a ja sam početkom sledeće godine nastavio očev zanat - veli nam Nikola, koji je kvalitetom u potpunosti nastavio tradiciju.

1969: Jovan Đuran, osnivač saračke radionice

Ovaj čuveni sarač danas radi futrole za noževe, a svakodnevni posao je i izrada opreme za konje, a popravlja i dotrajalu opremu. Nikolin sin Darko (22) uveliko pomaže ocu u raznim poslovima, a kaže da je i on odlučio da nastavi dedinim i očevim stopama.

- U radionici sam od svoje sedme godine i sve sam pažljivo pratio kako radi moj otac. Kao dečak sam se družio sa saračkim alatom, kožom, kupcima... Kako veli, od saračkog zanata danas može lepo da se živi, jer porudžbine stižu s raznih strana.

Nikola Đuran u očevoj saračkoj radionici

GLAVNI ALAT - RUKE

- NAJSTARIJA mašina za šivenje je engleski “lančester” iz 1914. godine - pokazuje nam Nikola vremešnu opremu. - Tu su i noževi, šila, igle, približne starosti. Pa ipak, glavni sarački alat su ruke od kojih sve zavisi.