Sa Norvežanima zajedno u dobru i zlu

TU smo da se podsetimo na žrtvu više od 4.500 mladih ljudi, mahom Srba, interniraca zatočenih od 1942. do 1945. u nemačkim koncentracionim logorima u okupiranoj Norveškoj, od kojih se više od polovine nije vratilo kući, čije kosti počivaju u norveškoj zemlji...

Da se setimo divnih međuljudskih veza, koje su preživeli srpski internirci doneli iz Norveške u Srbiju. Iskrene, ljudske veze razvile su iskreno prijateljstvo između naša dva naroda, diplomatsku i privrednu saradnju Kraljevine Norveške i Republike Srbije. Rekao je ovo danas Nils Ragnar Kamsvog, norveški ambasador u Srbiji, povodom "Marša prijateljstva", ispred Kuće srpsko-norveškog prijateljstva u Gornjem Milanovcu, u kojem je i sam pešačio.

Ova manifestacija se, kao sećanje na internirce i njihove jatake Norvežane, organizuje svake prve nedelje u junu. U Srbiji ima još desetak živih interniraca, a njihovi potomci ovaj marš ne propuštaju. Oni koji nisu dočekali povratak u otadžbinu, ostali su zauvek na zloglasnom "Krvavom putu", blizu polarnog kruga. Mnogi bezimeno, u beskrajnim hladnim bespućima, neki po grobljima razasutim u Botnu, Muholtu... Streljani, umoreni glađu, ropskim radom, surovom zimom...

- Svi su bili internirani u daleka bespuća severa. Sva ta, iz srca iskovana prijateljstva, tajne staze kojima su Norvežani provodili begunce do slobode u Švedsku, parče hleba i poruke skrivene kraj puta, dotureni komad tople odeće po cenu vlastite pogibelji i odmazde od Nemaca, samo su deo naše zajedničke sete i poštovanja - kažu poklonici žrtava i spasitelja.

Okupile su se familije interniraca iz Beograda, Kruševca, Kragujevca, Leskovca, Niša, Prokuplja, Vrnjačke Banje, Valjeva, Kikinde, Gornjeg Milanovca... Česti učesnici marša su i prijatelji iz norveških opština Vefsn, Hatvjeldal i Hemnes.

- Bilo bi dobro da se marševi prijateljstva i slične manifestacije održavaju i u drugim gradovima, iz kojih je u to stradalništvo bilo odvedeno mnogo Srba - kazao je Milisav Mirković, predsednik milanovačke opštine.

Po odavanju počasti internircima i njihovim norveškim jatacima i uz spomenik na milanovačkom Brdu mira, marširalo se stazama Drugog srpskog ustanka u Takovu i natrag, do Kuće srpsko-norveškog prijateljstva. Zdanja, čija leva strana izgleda kao pramac vikinškog broda, desna kao starinski srpski konak.

OPROŠTAJ

Njegova ekselencija, Nils Ragnar Kamsvog, za koji dan se zvanično oprašta od Srbije, jer mu ističe ambasadorski mandat.

- Pet korisnih godina sam proveo u Srbiji. Ovo je zemlja velikih mogućnosti i izazova, sve svedoči da se kreće u dobrom pravcu. Verujem da je najteža vremena ostavila iza sebe. Srbi i Norvežani su slični, naročito u ljudskoj pristupačnosti. U kulturama obe zemlje ima izuzetno važnih podudarnosti. Dolaziću često ovamo - kaže Kamsvog za "Novosti".