Od posrnulog kombinata u Zmajevu stvorili uspešno preduzeće

DA li se sećate vremena kada je prvi u mesecu „padao“ u nedelju, pa su direktori isplaćivali plate dva dana ranije, u petak?

Nikola Mišković, starina iz Zmajeva, pred penzijom, još od 2004. godine, kada je porodična firma „Novi trejding NS“ trojice braće Hristić kupila posrnuli vojvođanski gigant Kombinat „Zmajevo“, ne deli brige ogromne većine zaposlenih ljudi u Srbiji - da li će i kada dobiti platu.

U preduzeću koje se bavi poslovima od kojih su i najveći domaćini digli ruke - poljoprivredom i stočarstvom, Nikola je zadužen za krupnu stoku.

- Kako da se žalim? - pita se Mišković, dok mu se u Zmajevu, srcu Vojvodine, na farmi sa oko 800 prvoklasnih tovnih junica i bikova oko nogu igraju pas i mačići. - Radimo, a znamo i za šta radimo. Proveo sam čitav život sa životinjama, evo već 40 godina, i ne žalim. Ponovo bih!

Bogati vojvođanski hektari zemlje sada miruju. Na njima su jesenas zasađeni repa, krompir, kukuruz, pšenica, posle koje se seje silažni kukuruz za ishranu stoke.

Za ratarstvo zadužen je Veselin Popin koji se, kako sam kaže, seća vremena kada su radnicima i džepovi i tanjiri bili prazni.

- Kukali smo okolo da nam daju kredite kako bismo kupili seme, đubrivo, naftu. Ništa nismo imali - kaže Popin. - Danas, hvala bogu, imamo šta i da posejemo i da požnjemo.

Nedaleko od farme, iz beskrajne vojvođanske ravnice narasli do neba džinovski silosi Hristića. Prepoznaju se kilometrima daleko. Tu su prvo skladištili svoju robu, da bi kasnije sagradili prostor dovoljan za čuvanje 34.000 tona svih vrsta žitarica, dve sušare na gas...

A sagradili su ih sami radnici.

- Kupovali smo polovne mašine u inostranstvu, rastavljali ih bukvalno na delove, reparirali i dobijali nove - objašnjava Lazar Pešut, šef mašinskog parka. - Služe nam za farmu, za pretovar žita. Uz pomoć njih smo i silose podigli. Savršeno nas služe.

Pre devet godina, situacija nije bila ni nalik ovoj današnjoj. Kombinat je imao pod svojim okriljem 2.200 hektara najbogatije vojvođanske zemlje, od kojih je 1.600 državnih koristio bez naknade i 460 koje su tadašnji direktori stavili pod hipoteku. A debeli minus - dva miliona evra u blokadi, neisplaćene plate i doprinosi poslednjih 18 meseci...

- Za dve godine smo isplatili svaki dinar zaposlenima, plate, penzije i socijalno, i povezali im radni staž - kaže direktor firme Marko Hristić. - Uspeli smo sve da poravnamo za sedam godina, vratimo dugove i ono što smo kupili pošto su bivši direktori zadužili firmu mimo znanja Agencije za privatizaciju. Stavili su je pod hipoteku, što nije bilo prijavljeno u prospektu za tendersku prodaju. Danas imamo više od 100 zaposlenih, i predstavništvo u Holandiji, odakle poslujemo sa celom Evropom. Evo, baš pre neki dan Italijani su nam poručili 150 junica.

Kada je reč o zemlji, kaže Marko Hristić, firma trenutno obrađuje 550 svojih hektara i 300 državnih. Na osnovu prava prvenstva za farmu, dobili su još 370 hektara, od kojih su malim poljoprivrednim gadinstvima dobrovoljno vratili 70. Ove godine imaće zalivni sistem na čak 450 hektara.

Ekonomisti kažu da se na prste jedne ruke mogu izbrojati ovakve porodične firme koje su preživele, a kamoli još i da u ovakvim vremenima ostvaruju profit. Loša organizacija rada, velika konkurencija i nespremnost da ponude kvalitetne gotove proizvode zahtevnoj evropskoj klijenteli, mnogima je stavila katanac na vrata.

Ipak, u Srbiji se uspeh ne prašta lako. Hristići su šezdesetih godina otišli u inostranstvo i sav kapital uložili u Srbiju, a više od trećine ukupne vrednosti firme platili su starom deviznom štednjom. Ni njih, kao ni mnoge druge veće firme nisu mimoišli predstavnici takozvanih zemljoradničkih zadruga, koji obećavaju penizonerima da će im vratiti hekatre. Slučaj je već odavno zauvek okončao Vrhovni sud Srbije: ovim zadrugama zemlja ne može da bude vraćena zato što nema pravnog kontinuiteta sa zadrugama koje su postojale ranije, zato što nisu njihovi pravni naslednici i zbog toga što su svi novi vlasnici zemlju uredno kupili od države na javno raspisanom tenderu, a nisu je dobili.