Silovatelje robija ne opameti: Gotovo dve trećine bivših robijaša ponovo čini krivična dela

V. Crnjanski Spasojević

nedelja, 05. 07. 2020. u 08:17

Силоватеље робија не опамети: Готово две трећине бивших робијаша поново чини кривична дела

Foto Depositphotos

Broj povratnika među osuđenicima u Srbiji sa 73 pao na 62 odsto zahvaljujući terapijama i edukaciji. Najčešće krivična dela ponavljaju kradljivci, seksualni prestupnici i ubice
DVE trećine osuđenika u Srbiji donedavno je odmah po izlasku iz zatvora činilo novo krivično delo i promptno se vraćalo iza rešetaka. Stopa povrata je u poslednje četiri godine, kažu u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, ipak pala, i to sa 73 na 62 odsto. Smanjenje je znatno, ali su brojke i dalje visoke.

Razloga zašto većinu, posebno mlađe, ni robija ne opameti, ima mnogo: od njihovog psihološkog sklopa, predrasude okoline, raspada porodice dok su bili izolovani, nedostatka podrške, velikih promena koje su se desile za pet ili 10 godina, koliko su bili isključeni iz društva, do nemogućnosti da nađu posao ili nedostatka novca za pristojan smeštaj, hranu i dokumenta. Prema nekim istraživanjima, čak polovina osuđenih nema lična dokumenta, ili su im ona istekla.

PREMA tvrdnjama Fondacije "Jurić", čak 70 odsto silovatelja dece iza sebe ima kriminalnu prošlost. Jedan od njih je Ninoslav Jovanović, poznatiji kao "malčanski berberin", koji je prošlog decembra kidnapovao 12-godišnju Moniku K. iz Brzog Broda, a prethodno je odležao 12 godina kazne zbog silovanja maloletnica. Ili višestruko osuđivani Dušan Murgaški Pikaso, koji je veći deo života proveo u zatvoru zbog silovanja, nasilništva, pokušaja ubistva...

Prošle godine Predrag Peđa Darmanović, iz Vrbasa, uhapšen je odmah po odsluženju kazne za ubistvo, jer je pokušao seksualno da napastvuje maloletnicu. Pejčić N., iz Sukova kod Pirota, koji je robijao zbog silovanja, u porodičnoj kući zaklao je oca. Živorad Milić , iz Požarevca, samo tri meseca po izlasku na slobodu, puna dva dana fizički je i seksualno maltretirao 16-godišnju kćerku, posle čega je uhapšen. Prethodno je zavodska komisija za otpust konstatovala da ispunjava uslove za izlazak jer se dovoljno resocijalizovao, a i oboleo je od leukemije. Početkom ovog juna Vlada S., takođe bivši zatvorenik, ubio je suprugu Ljubicu, na Petlovom brdu, u Beogradu.

Slobodan Arsenijević Foto Kolubarske.rs/Đorđe Đoković

KAKO kaže Slobodan Arsenijević, psihoterapeut i predsednik UO Mreže za postpenalnu podršku Srbije, bivši upravnik KPZ za maloletnike Valjevo, najviše je ponovljenih krivičnih dela krađe i teške krađe. Kod silovanja, povratnici se najčešće javljaju u kategoriji "defektnih ličnosti", kao što je "malčanski berberin".

- Oni koji žele da se dokažu u grupi retko posle kazne ponavljaju silovanje. Čine ga ovi drugi. Njihov stav prema ženi proizlazi iz stava prema majci, i taj konflikt nije lako razrešiti. Kada su u pitanju nasilnici i ubice povratnici, praksa je pokazala da geneza najčešće seže do porodice u kojoj je otac zlostavljao sina - objašnjava Arsenijević.

Mreža na čijem je čelu osnovana je pre godinu dana, uz pomoć Misije OEBS i Ministarstva pravde, i okuplja 18 organizacija.

Hapšenje Ninoslava Jovanovića- Malčanskog berberina Foto J. Ćosin

- Nudimo pet nivoa pomoći. Prvi je davanje saveta i informacija koje su za njih ključne. Drugi je pomoć u hrani, odeći, obući, smeštaju i vađenju dokumenata. Treći su edukacija, prekvalifikacija i profesionalno savetovanje, četvrti je davanje zdravstvenih, ekonomskih i pravnih saveta, a peti psihološka i emocionalna podrška, vraćanje samopoštovanja i samopouzdanja - kaže Arsenijević.

On dodaje da je za državu daleko jeftinije da finansira postpenalni prihvat nego da plaća zatvorske dane.

U Upravi za izvršenje krivičnih sankcija kažu da su za pad broja povratnika, pored tretmanskih i terapijskih programa, zaslužni školovanje i stručno osposobljavanje za deficitarna zanimanja (pekari, kuvari, frizeri, krojači, varioci, fasaderi, moleri, obuka na računarima...).

- Priprema osuđenih za povratak u društvo počinje prvog dana kada stupe na izvršenje kazne - tvrde u Upravi. - Tretman se sastoji u tome da otkrijemo uzroke inkriminisanog ponašanja, suočimo osuđenog sa njima, povećamo njegovu samokritičnost i ojačamo motivaciju za promenu.

Sa svakim osuđenikom radi se individualno i grupno. Od 2010. u srpskim zatvorima primenjuje se Upitnik za procenu rizika, kojim službenici ispituju različite aspekte osuđenog: kriminalnu prošlost, uslove stanovanja, porodične odnose, odnos prema radu, socijalne kontakte, zloupotrebu droga, psihološke faktore... U skladu sa odgovorima bira se način rada.

- Cilj je da osuđeni razvije veštine znanja i navike kako bi povećao svoje kapacitete i smanjio rizik od daljeg vršenja krivičnih dela. Od ogromnog značaja jeste njihova motivisanost za promenom, koja mora biti praćena socijalnom podrškom, intelektualnim i emotivnim sposobnostima - kažu u Upravi.

U svim zavodima sprovode se i pripreme za otpust, tokom kojih osuđeni dobija pomoć da izvadi lična dokumenta, dobije zdravstvenu zaštitu, privremeni smeštaj, zaposlenje, obnovi porodične veze... To znači saradnju sa državnim institucijama i nevladinim organizacijama za postpenalni prihvat.

- Pre tri godine Uprava je pokrenula pilot -projekat "Klub - Korak po korak" u KPZ u Somboru i Povereničkoj kancelariji u tom gradu. Realizovano je sedam specijalizovanih programa, a 118 osoba je prošlo edukacije koje jačaju kapacitet ličnosti, korisne veštine i prevenciju kriminalnog ponašanja - kažu u Upravi, i ističu da su za resocijalizaciju ključni podrška porodice i prihvatanje u društvu.

UČENjE VEŠTINA I ZANATA

U zatvorima se nudi i širok spektar psihosocijalnih programa: od tretmana zavisnika od alkohola i droga, preko programa koji se bave kontrolom emocija - posebno besa i agresije, do umeća komunikacije. Iz fondova za program IPA 2010 finansirani su stručna obuka i obrazovanje osuđenika u tri najveća zatvora - u Sremskoj Mitrovici, Nišu i "Zabeli".


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (5)

PG-CG

05.07.2020. 08:48

Logično... Silovatelji su neizlečivi bolesnici, i zato ih posle prvog (pokušaja) silovanja treba kastrirati...

Анти Антифа

05.07.2020. 10:16

Зато треба увести или доживотну казну или смртну

Mama

05.07.2020. 10:35

Nista robija! prvo kastracija pa prinudni rad da se plati mentalni i fizicki oporavak zrtve!

Dispute

05.07.2020. 17:12

Surova iskustva iz detinjstva kada je mozak bio nezreo da ih fino procesuira, a sta se nudi u terapijskim procesu, vec su ostavila tragove u mozgu. Pa ako se ponove, tragovi ce postati dublji kao stope u snegu a terapija imati privremen efekat. Bez centara za empatiju, kod psihopatskih ličnosti, nema veze mozga sa periferijom pa nema saosecanja sto je slicno autoputu bez mosta na reci. Budisti veruju da se saosecanje moze učiti a iskupljenje preko zatvorske kazne izoluje bezosecajne od učenja.