Razgovor oca Malčanskog berberina i Monikinih roditelja: Nisam imao snage da vas zovem, a hteo sam

Robert je prihvatio razgovor sa Duškom, ocem uhapšenog Ninoslava i ni u jednom trenutku mu nije uputio nijednu ružnu reč. Iz slušalice čule su se njegove reči: "Dobro, razumem, hvala".

- Ja sam bio najsrećniji kad su dete našli, to vam od srca kažem, mnogo nam je teško, žao nam je deteta... Ako možete shvatite naš bol, našu muku... Kad su dete našli, nama je pedeset posto pao kamen sa srca, a on što je zaslužio brate, neka dobije... Zaslužuje da se veša dole kod spomenika (centar Niša) na turski način, da bude primer svima - drhtavim glasom, vidno uzbuđen pravdao se otac Malčanskog berberina Monikinom tati, očajan zbog zla koji je njegov sin učinio ćerki onog drugog.

Iz slušalice se ponovo čulo samo: "Jasno mi je, dobro, u redu, hvala...", široko Robertovo srce prihvatalo je izvinjenje nesrećnog čoveka.

Duško je nastavljao, iz njega su kuljale reči kao rana što krvari, kao da je sa svakom, makar malo muke nestajalo iz njegove duše.

- Pozdravite vašu suprugu i malu Moniku u moje i u suprugino ime. Ako treba neka pomoć, obratite se, dođite kod nas da porazgovaramo kao prijatelji, kao ljudi. Nama je stvarno mnogo žao male Monike, mi smo non-stop bili uplakani i žena i ja dok dete nije pronađeno, ako hoćete verujte. Hvala što ste čuli moj glas - na kraju je Duško poručio Monikinom ocu dok je sve više drhtao.

I opet, dvostruko hvala čulo se iz slušalice pre nego što je nastupila tišina.

Ninoslav Jovanović je devojčicu kidnapovao nakon što JU je namamio u vozilo predstavljajući se kao električar koji radi u njenoj školi.