ODAVANjEM pošte i polaganjem venaca na spomenike žrtvama, obeležena je 21-godišnjica od početka NATO agresije na tadašnju SRJ. Zvaničnici Srbije, veterani i građani podsetili su na 78 dana bombardovanja, tokom kojih su nastradale hiljade ljudi, a teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture...

Ministar odbrane i izaslanik predsednika Republike Aleksandar Vulin položio je venac na spomen-obeležje ispred KBC "Dragiša Mišović", u znak sećanja na pogibiju gardista i pacijenata ove bolnice u NATO bombardovanju. Venac je, u ime pripadnika Vojske Srbije, položio i načelnik Generalštaba VS general Milan Mojsilović.

Vulin je istakao da je NATO agresija bila poslednji veliki i, nažalost, nekažnjeni zločin u 20. veku:

- Ubijeno je 2.500 vojnika, policajaca, civila i dece. Za njih niko nikada nije odgovarao, nije rekao izvini, niko nikada nije žalio naše ubijene vojnike, policajce. Ponekad su rekli da im je žao civila, ali za ubijene vojnike i policajce niko još nikada nije rekao da im je teško i da je to veliki zločin.

Ministar je rekao i da niko nema pravo da ubije dete, baš kao što niko nema pravo da ubije ni vojnika, ni policajca u slobodnoj, suverenoj zemlji:

- Nećemo prestati da pamtimo, da podsećamo, nećemo prestati da pitamo zašto je napadnuta SR Jugoslavija, zašto bez odluke SB UN, zašto bez bilo kakvog uporišta u međunarodnom pravu. Pokušali su da ubiju Srbiju, a uspeli su da ubiju međunarodno pravo. Naša zemlja se i dalje bori da povrati svoje pravo na prostoru Kosova i Metohije, bori se za svoje pravo da zna ko je naredio ovo strašno bombardovanje i zašto još niko nije odgovoran ni kriv za sve zločine, sva razaranja, smrt i uništenje.




Na mestu stradanja vojnika Gardijske brigade, ispred bolnice „Doktor Dragiša Mišović“, u delegaciji Vojske Srbije bili su i komandant Garde general-major Milomir Todorović, načelnik Uprave za ljudske resurse brigadni general Savo Iriškić i načelnik Uprave vojne policije brigadni general Rajko Milovanović.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić poručio je da je svaki 24. mart dan kada je Srbija dužna da iskaže sećanje na hiljade ljudi koji su ubijeni za vreme NATO agresije na našu zemlju:

- To je bio zločin nad našom zemljom i našim narodom, nelegalni čin bez odluke Saveta bezbednosti UN, sa ciljem da se Srbiji otme Kosovo i Metohija. Srbija je dužna da to nikada ne zaboravi.

Kraj spomenika deci nastradaloj u NATO agresiji cveće je položio direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić, koji je rekao da teško vreme u kojem se suočavamo sa virusom nije razlog da se na dostojanstven način ne prisetimo žrtava NATO:

Godišnjica bombardovanja obeležena je i u drugim mestima širom Srbije. U Severnoj Kosovskoj Mitrovici, predsednik privremenog organa te opštine Aleksandar Spirić rekao je, kraj spomenika "Beli anđeo", da treba da pamtimo, opominjemo i podsećamo na stradanja koja su zadesila srpski narod na prostoru čitave Srbije.


NASTRADALE KOLEGE NISMO ZABORAVILI

MINISTAR unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović položio je venac na spomen-obeležje u Ulici kneza Miloša u znak sećanja na 167 pripadnika MUP-a koji su stradali tokom NATO agresije 1999. godine i poručio da Srbija nikada neće zaboraviti svoje heroje:

- Nastavićemo da zapošljavamo njihovu decu, supruge, članove porodica i pokazujemo da će Srbija čuvati sećanje na njih .



NATO agresor bombom je pogodio bolnicu u Beogradu, kada je poginulo sedam pripadnika Garde i tri pacijenta. Polaganjem venaca ispred KBC „Dragiša Mišović“obeležena je godišnjica početka NATO agresije na našu zemlju, koja je započela na današnji dan pre 21 godinu.

NATO agresija 19 zemalja članica zapadne vojne alijanse pod nazivom „Saveznička snaga“ počela je uveče, 24. marta 1999. godine. Stradalo je 3.500, a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi. Za 78 dana, koliko je trajala agresija, ubijeno je 2.500 civila, među njima 89 mališana i 1.031 pripadnik Vojske i Policije. Teže i lakše je ranjeno oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba se i danas vode kao nestali.

Odluka o agresiji na bivšu SFRJ doneta je bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

U bombardovanju su teško oštećeni privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, infrastruktura, medijske kuće i spomenici kulture. Na osnovu podataka Građevinske direkcije Srbije uništena su 54 objekta putne infrastrukture (od toga 44 mosta), 18 objekata železničke infrastrukture (17 mostova) i 148 objekata visokogradnje (stambeni i javni objekti). U ovoj evidenciju nisu uvrštene privredne zgrade i privatne kuće.




Procenjuje se da je za 78 dana bombardovanja izručeno 10-15 tona osiromašenog uranijuma, koji nastavlja da ugrožava zdravlje građana.

Pripadnici vojske, ali i naroda branili su zemlju svim raspoloživim sredstvima i izborili naizgled nemoguće. Dejstvom 3. raketnog diviziona 250. raketne brigade protivvazduhoplovne odbrane Vojske Jugoslavije, oboren je čuveni nevidljivi američki lovac bombarder F-117A.

Agresija je okončana Vojnotehničkim sporazumom iz Kumanova i potpisivanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Dan sećanja na stradale u NATO agresiji obeležava se danas u komandama, jedinicama i ustanovama Vojske Srbije, a pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije polaganjem venaca uključiće se u obeležavanje Dana sećanja i na lokalnom nivou.