Malo ko nije upamtio scene iz američkih filmova kada neka osoba (ispostaviće se, službeno lice) u prisustvu još jedne, pozvoni nekome na vrata ili ga presretne na ulici, u restoranu ili na nekom drugom javnom prostoru i iznenađenom mu tutne u ruku službenu kovertu, takoreći po sistemu dečje igre „šuge“, i sa osmehom mu saopšti da mu je upravo uručen neki službeni papir – poziv, prijava, rešenje…


OBAVEŠTAVANjE DUŽNIKA


Kod nas se to radi „plavim kovertama“ koje, uglavnom, ne donose dobre vesti, što i izaziva prirodnu reakciju u vidu pokušaja da se izbegne njeno preuzimanje. E, to obaveštavanje je jedna od najspornijih stvari i u letos usvojenim izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji na snagu stupa 1. januara 2020. godine. Građani nikako ne mogu da prihvate praksu da se pleni imovina ili naplaćuje novac od dužnika koji i ne zna da je doneta sudska odluka. Za njih je obaveštavanje oglašavanjem na sudskoj tabli vređanje zdrave pameti jer, postavlja se logično pitanje, ako izvršitelj nije mogao da obavesti dužnika, pošto mu ne zna adresu, kako je uspeo da ga pronađe kada treba da mu oduzme platu ili imovinu?


„Da problem bude veći“, kako je to ovih dana za agenciju „Beta“ rekao Dušan Protić, programski menadžer za unutrašnje tržište i konkurentnost u Centru za evropske politike (CEP), „komunalna preduzeća nisu obavezna da dostave opomene, pa se dešava da dužnik, potrošač, prvi put uopšte sazna za dug i za postupak kada počne prinudna naplata putem blokade računa ili na drugi način“.
Upravo je ovaj centar realizovao projekat „Pristup pravosuđu u izvršnim postupcima – izgradnja modela kroz perspektivu zaštite potrošača“, čiji je cilj bio da ispita postojeće stanje zaštite potrošača-dužnika, naročito u komunalnim predmetima, i da se uoče ključni problemi i ponude moguća rešenja.


Projekat je uspešno okončan, publikovana je studija, predstavljeni su modeli saradnje potrošačkih organizacija i javnih izvršitelja, izrađena je i tematska brošura, kao i drugi info-materijali namenjeni potrošačima radi podizanja svesti o njihovim pravima i obavezama…


Pročitajte još: Aleksandra Trešnjev: Izvršitelji rade i u korist građana


Kao najveći uspeh tog projekta, Protić je istakao to što je prvi put okupio za istim stolom, naizgled, nepomirljive suprotnosti, javne izvršitelje i predstavnike potrošačkih organizacija, kao i druge ključne aktere, i izgradio prvi most za njihov dijalog i moguću saradnju.


PRAVNA NESIGURNOST


Istraživanje pomenutog projekta pokazuje da se „ističe problem pravne nesigurnosti, koja se javlja kao posledica načina dostave (rešenja), jer se ne zahteva objektivan dokaz o dostavi, već se prihvata tvrdnja lica koje dostavlja rešenje“. U dosadašnjoj praksi, u slučaju dve neuspešne dostave rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u komunalnim predmetima, sledi isticanje rešenja na oglasnoj tabli mesnog nadležnog suda, i ono se smatra dostavljenim protokom roka od osam dana.


„Moguća ideja za rešavanje ovog problema je neki oblik dokumentovanja dolaska dostavljača na lice mesta“, rekao je Protić, mada ni to nije pouzdan dokaz da će obaveštenje stići do onoga kome je namenjeno. Iako je projekat i istraživanje podržao USAID-ov „Projekat vladavine prava“, onaj američki „šuga“ metod nije pominjan. Valjda da se dostavljač ne bi previše angažovao i zamarao.



S druge strane, praksa je pokazala da kod uspešne dostave, ako dužnik blagovremeno podnese prigovor protiv rešenja o izvršenju donetog na osnovu verodostojne isprave, sud gotovo uvek usvaja prigovor i upućuje stranke na parnicu.


Potrošač u toku postupka čak ima mogućnost da direktno s pružaocem usluga, putem reklamacije, dokazuje eventualne povrede prava vezane za sadržinu obračuna, knjiženja uplata, kvalitet i uslove pružanja komunalne usluge, zastarelost pojedinih potraživanja i slične primedbe.


JAVNI IZVRŠITELjI


Javni izvršitelji pak postupaju u skladu s pravilima Zakona o izvršenju i obezbeđenju, a potrošačima je u interesu da preduprede postupak izvršenja i rešavaju probleme neposredno s poveriocem, putem reklamacija ili potrošačkih prigovora koji se upućuju preko potrošačkih organizacija. Naravno, pod uslovom da obaveštenje do njih dođe.


Jer nije slučajno što je posao izvršitelja u startu, još od 2011. godine kada je donet zakon, dočekan s velikim podozrenjem zbog činjenice da njihova primanja procentualno zavise od veličine duga koji uspeju da „uteraju“. To je odmah izazvalo sumnju u opravdanost mnogih izvršenja, uz ocenu da su im data velika ovlašćenja, u potpunoj nesrazmeri s odgovornošću. A jedna od najspornijih stvari je upravo obaveštavanje dužnika.


NAČELO SRAZMERE


Da bi se stvari koliko-toliko izmenile i na neki način ljudima zaštitio krov nad glavom, u novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju uvedeno je takozvano „načelo srazmere“, odnosno odredba da se izbegavaju situacije u kojima se za mali dug oduzima imovina daleko veće vrednosti. Zakon predviđa da se dužniku ne može oduzeti stan ukoliko je reč o dugu za komunalne usluge čija glavnica ne prelazi 5.000 evra. Upravo dugovanja za komunalije su najrasprostranjenija u Srbiji, i pretežan deo građana ima problem s njima. Prema podacima Nacionalnog registra potrošačkih prigovora koji vodi Ministarstvo trgovine, u 2018. godini 76,2 odsto potrošačkih prigovora u oblasti usluga odnosilo se upravo na komunalne i njima srodne usluge kao što su daljinsko grejanje, voda, električna energija, telekomunikacione usluge, parking servis.


Dobra strana je i smanjena kvota zadiranja u plate i penzije zaduženih građana. Do sada su izvršitelji mogli da opciguju čak dve trećine plate ili penzije ili, od minimalne, polovinu.


Od 1. januara od minimalne penzije neće moći da se uzme više od jedne desetine, a od minimalne plate najviše jedna četvrtina, a maksimalno polovina primanja. Uvedene su, praktično, tri kategorije, zavisno od toga da li je plata, odnosno penzija iznad proseka, ispod proseka, ili minimalna.


Što se tiče pravnih lekova, proširen je krug razloga za izjavljivanje žalbi i prigovora. Do sada građani nisu mogli to da učine kako bi obustavili izvršenje. Preciznijim i boljim je učinjen i takozvani zahtev za otklanjanje nepravilnosti, koji se dosad nije mogao ulagati protiv zaključaka izvršitelja, zbog čega je izostajala sudska kontrola njihovih akata kada krene sprovođenje izvršenja.


Proširen je i krug stvari koje se ne mogu pleniti. Kod zemljoradnika je bio cenzus tako da do 10 ari njihovog zemljišta nije smelo da se pleni, a sada se, pored toga, od plenidbe izuzimaju i njihove poljoprivredne mašine i pribor za rad. Isto je tako i kod zanatlija i drugih samostalnih delatnosti. Ostavljena im je, dakle, mogućnost da rade, zarade i namire dug.


Dobra odluka za građane je i uvođenje licitacija koje će od 2020. godine biti i elektronske, kao i povećanje iznosa jemstva koje treba da bude položeno da bi se sprečili marifetluci i obaranje cene nekretnina u izvršnom postupku.
Bez obzira na pomenute „dobre“ odredbe novog zakona, Pokret obnove Kraljevine Srbije (POKS) predložiće izmenu zakona u Narodnoj skupštini, po uzoru na tzv. Putinov zakon u Rusiji, a kojim će se zabraniti naplata dugova za komunalije socijalno ugroženima građanima preko sudskih izvršitelja.


POKS se zalaže za uvođenje ekonomskog sistema po uzoru na onaj iz vremena Kraljevine Srbije, kada su svi poreski obveznici, sa srpskim kraljem na čelu, bili tretirani jednako, i kada je država svakom građaninu davala šansu da po fer uslovima otplati svoje dugove pošteno i u skladu s mogućnostima.


Pročitajte još: Naplata potraživanja najveći problem malih preduzeća


TETOŠENjE BANAKA I ODGOVORNOST IZVRŠITELjA


E sad, u vezi sa članom po kome neće moći da se proda jedna nekretnina dužnika ukoliko je dug manji od 5.000 evra, „kvaka“ je u tome što to važi samo za „komunalne i srodne“ dugove, ali ne i ukoliko banka potražuje manje od 5.000 evra. U tom slučaju se i dalje može ostati bez stana. Čak je na takvo rešenje amandman uložila i predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, ali nije prošao. Očigledno, država i dalje tetoši banke, što je potvrdio i slučaj sa „švajcarskim kreditima“, kada je država, to jest građani sanirali veći deo duga. U Hrvatskoj je to sve palo na banke.


Tek, posebno lošim se smatra to što zakon nigde ne uvodi pojačanu odgovornost izvršitelja, odnosno njihovu ličnu i materijalnu odgovornost za nepravilnosti koje strankama naprave u izvršnom postupku. Tu opet dolazimo do famozne dostave pisma o rešenju i zaključka o izvršenju.


I dok se ne predviđa pooštrena kaznena politika protiv izvršitelja, zakonom se dodatno ojačava kaznena politika protiv građana koji su ukazali na probleme u ponašanju izvršitelja ili pokušali da solidarno pomognu dužniku u sprečavanju izvršenja. A to nanovo oživljava poznatu maksimu da je država nekome majka, a nekom maćeha…


Autor: Slobodan Ikonić / Pečat