NOVOSTI NA IZLOŽBI O JASENOVCU U NJUJORKU: Svet video istinu koju Zagreb hoće da sakrije (FOTO/VIDEO)

NjUJORK OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA

KADA je rođen Ilija, baka je tešila našu mamu Anu i govorila joj da će moći uvek da ga pozna ako joj se negde zagubi. Imao je beleg na levoj slepoočnici. I dalje čekam da mi se vrati. Osećam da je živ. Sigurna sam u to.

Tako nam govori stena od žene, Jelena Radojčić Buhač. Jedna je od petoro preživele dece logoraša iz zloglasnih Jasenovca i Jastrebarskog. Oca su joj ustaše ubile maljem, pred jamom koju je sam iskopao, brat Dušan zaklan je sa dedom i babom. Kao što mu i ime kazuje, drugi brat Živko je pobedio. Zajedno sa njom preživeo je pakao ustaške fabrike smrti. Ali, Iliji od koga su ih na silu 1942. odvojili na Ilici - još se nada. U ruci grčevito stiska požutelu karticu - potvrdu da je primljen u logor.

Jelena je zajedno sa Smiljom Tišmom, Gojkom Rončevićem Mraovićem i Njujorčanima Evom Kristobel Dojč i Davidom Alkalajem preksinoć prekinula tišinu o Jasenovcu. U palati UN prvi put je za ove 72 godine neko progovorio o strahotama u jednom od najmonstruoznijih logora tokom velike svetske klanice.

PROČITAJTE JOŠ - Dačić: Plenković da se pokloni žrtvama Jasenovca

Sedam tona crnih eksponata za sedam decenija još crnje tišine. Toliko je fotografija, dokumenata, zločinačkih alatki, plakata, skulptura... dopremljeno iz Srbije da se pred celim svetom kaže - ne sme se zaboraviti!

Nož nazvan srbosjek

Raskošna Afrodita sa murala palate gledala je u izvađene oči, razbijene lobanje, Vukašina iz Klepaca... Iz staklene vitrine na nju "reži" srbosjek. To zlokobno oružje poremećeni um patentirao je za srpske vratove. Nažalost, ideologija koja ga propagira nikada nije otišla pod muzejsko staklo.

- Ustaše su mi pobile 30 članova uže i šire porodice. Zaklali su mi oca, majku, dva brata i sestru. Odveli su me u Jastrebarsko. Tamo je svakoga dana umiralo po petnaestoro dece - ledi publiku Gojkova priča.

Sa zida svetle munje iz transformatora i oči Nikole Tesle. Pavelićeve falange ubile su mu 91 srodnika. Od toga deset u Jasenovcu.

Ovi koji ga svojataju iz petnih žila su se trudili i da svet ne čuje o zverstvima. "Novosti" saznaju da je hrvatski ambasador u Vašingtonu urgirao u Stejt departmentu da Amerikanci zabrane izložbu.

Episkop istočnoamerički Irinej

Šta to uopšte mogu da sakriju Hrvati? Jasenovac se prostirao na 240 kvadratnih kilometara, približno veličini 150 fudbalskih terena. Aušvic je zauzimao teritoriju od 40 kilometara kvadratnih i danas se čuva kao muzej mira.

A najveće stratište Srba, Roma i Jevreja, da nije "Kamenog cveta", pre podseća na golf teren, a ne na memorijalni centar, čemu doprinosi bezlična postavka iz koje se ne može zaključiti ko je bio zločinac a ko žrtva.

Ustaše su za zločine dobijale ordenje

PROČITAJTE JOŠ - Dačić: Nacisti ubijali industrijski, a ustaše svojim rukama i strasno

Ipak, utisak je da su istoričari iz SAD, Italije, Izraela, Srbije, Norveške, Nemačke i domaći entuzijasti, makar nakratko, do neke nove ujdurme oko Severne Koreje ili Sirije, fokus delegacija UN uspeli da usmere na jasenovačke mučenike. Makar na taj jedan dan u kojem se celo čovečanstvo seća Holokausta.

Šef te ekspertske grupe je Gideon Grajf, profesor koji je Jasenovac odavno prozvao balkanskim Aušvicom. On govori o "stotinama i hiljadama ubijenih" na tom stratištu. Opovrgava hrvatsku računicu od 70.000.

Smilja Tišma i Jelena Radojčić Buhač

- Kao bebu su me odveli u logor. Sve moje rođake po muškoj liniji pobili su u Jasenovcu. Ova izložba mi vraća veru - odzvanja glas Davida Alkalaja.

Danas živi u Njujorku. I on i Eva, i Smilja i Jelena i Gojko sa ispruženim rukama i uspravljenim dlanovima, te hladne noći na Ist Riveru zakleli su se jedno drugom i svima nama:

- Stop rehabilitaciji ustaštva. Još smo živi. Sećamo se!

Sa grandioznog platna u domu naroda pratile su ih ugašene oči 20.000 njihovih malih drugova - logoraša. Bio je to plač bez suza...

David Alkalaj

REČ GERMANA

ZADOVOLjSTVO izložbom nije krio ni episkop istočnoamerički Irinej. Na naše pitanje kakvi su njegovi utisci, odgovorio je citirajući blagopočivšeg patrijarha Germana: "Oprostiti moramo, zaboraviti ne smemo."

Eva Kristobel Dojč

LITUČI: RIZIK DA SE PONOVI

PROFESOR Beri Lituči, osnivač Instituta za Holokaust u Njujorku, kaže za naš list da je izložba u UN od neprocenjive važnosti, jer za posledicu ima istinu:

- Istina o Jasenovcu i sprečavanje revizije istorije je veoma bitno i za odnose među narodima na Balkanu. Bez istinskog suočavanja Hrvatske sa svojom prošlošću, ma kakva ona bila, nema ni istinskog pomirenja i ulazimo u rizik da se zločini nad Srbima, Romima i Jevrejima ponove - upozorava Lituči.