15 GODINA OD UBISTVA SRBA: Žrtve vape za pravdom

NIKADA neću zaboraviti trenutak kada je odjeknula snažna eksplozija i naš autobus poleteo u vazduh. Posle prvog šoka, začula sam jauke povređenih i ugledala delove tela poginulih putnika. Bilo ih je na sve strane, između sedišta, po putu, livadi... U otvoru u zadnjem delu autobusa ugledala sam raskomadano telo niz koje se slivala krv - seća se Gordana Đorić iz Lapljeg Sela na Kosmetu, jedna od putnica koja je preživela miniranje autobusa “Niš-ekspresa” u Livadicama kod Podujeva pre petnaest godina.

U pamćenje su joj se urezale i oči malenog dečaka, dvogodišnjeg Danila Cokića, koji je pre eksplozije trčkarao po autobusu nestrpljiv da što pre stigne u Lipljan.

- Mali Danilo krenuo je sa roditeljima Snežanom (27) i Nebojšom (29) kod dede i babe da proslave rođendan njegove majke, koja je bila u poodmakloj trudnoći - nastavlja svedočenje Gordana.

Njoj, kao i ostalim preživelim putnicima, jedan tren promenio je život. Jer ni posle petnaest godina ne mogu iz svojih misli da potisnu tragediju za koju niko nije odgovarao. Tragediju u kojoj je nastradalo dvanaestoro, a ranjeno 43 raseljnih Srba, koji su iz centralne Srbije krenuli na zadušnice na Kosmet, da obiđu grobove svojih najmilijih.

- Upravo su se Cokići, koji su kao raseljenici sa Kosmeta stanovali u iznajmljenom stanu u Kuršumliji, najviše radovali kada je autobus prešao prelaz na Merdaru. Ali zločinačka ruka ih je osujetila da se sa rodbinom u rodnom Lipljanu raduju Snežaninom rođendanu i rođenju novog deteta - pričali su u utorak preživeli putnici i rođaci nastradalih koji su se okupili na parastosu u Lapljem Selu.

Autobus “Niš-ekspresa", prvi u koloni od šest vozila koja su oklopnim transporterima pratili britanski vojnici Kfora i koji je tog 16. februara 2001. godine prvi prešao prelaz na Merdaru, mnogima je bio i poslednja životna stanica. Oni preživeli pamte kako su pokušavali da pomognu jedni drugima, ali i pasivno posmatranje vojnika Kfora, koji su sa udaljenosti posmatrali njihovu nesreću. I ovaj, kao i mnogi drugi zločini počinjeni na Kosovu i Metohiji tokom i posle 1999. godine, nije rešen. Jedini osumnjičeni za podmetanje eksploziva, Albanac iz Podujeva, Fljorim Ejupi, oslobođen je odlukom Vrhovnog suda u drugostepenom postupku zbog nedostatka dokaza, iako advokati porodica nastradalih tvrde da dokazi postoje, ali da nema volje da se rasvetli zločin.

- Pored Ejupija, koji je po svim naznakama u cevi za pražnjenje vode ispod mosta postavio gotovo stotinu kilograma eksploziva, odgovoran je i Kfor, jer se zločin dogodio samo na nekoliko stotina metara od punkta na Merdaru gde su bili stacionirani britanski vojnici - kažu rođaci nastradalih putnika koji ističu da se zločinac i dalje slobodno šeta putem od Merdara do Livadica.

SPOMEN-OBELEŽJA

OSIM što nema kazne za odgovorne za zločin u Livadicama, na mestu miniranja autobusa, na samo nekoliko stotina metara od administrativnog prelaza Merdare, kosovske vlasti nisu dozvolile postavljanje spomen-obeležja, odnosno spomen-ploče koju je sa imenima nastradalih napravio Kanađanin, pripadnik Unmika. Spomen-ploča se nalazi u okviru Crkve Svetog Nikole u Prištini, dok je lane, na godišnjicu stradanja dvanaestoro Srba u autobusa “Niš-ekspresa”, Aleksandar Vulin, ministar za rad i socijalnu politiku, otvorio u Leposaviću Danilov most, u znak sećanja na nastradalog dvogodišnjaka.

Sa parastosa u Lapljem Selu