Rata vozi najbrže

DA postoji ispit, recimo na Harvardu, na kojem bi bilo postavljeno pitanje “tržište Srbije”, teško da bi ga i najperspektivniji student položio. Jer, kod nas, čini se, vladaju sasvim neki drugi “ekonomski zakoni”.

Dok svi u Evropi beleže pad prodaje automobila, na srpskom tržištu nije tako - u martu je prodato 4.950 vozila (prošle godine u istom mesecu 2.800), a u avgustu, tradicionalno slabom mesecu za prodaju automobila - 2.850!

I nije to rezultat pripomaganja “Fijata” iz Kragujevca. Prošle godine u avgustu prodato je 1.990 “punta”, ove 780. A direktni konkurenti “Fijata” u ovom segmentu, pa čak i u klasi iznad, prodali su više od 1.550 automobila. “Punto”, trenutno na popustu za još 500 evra, nije, dakle, “lokomotiva” našeg tržišta.

Uvoznici automobila su smanjili marže, sačinili povoljnije aranžmane sa lizing kućama i bankama, pa su, iako opterećeni carinom od 10 odsto (za evropska vozila, a za ostala 12,5) i velikim porezima, automobili naprasno pojeftinili za nekoliko hiljada evra.

Tako dolazimo do još jednog apsurda. Isplativije je kupiti novi automobil nego polovni.

Računica je jasna. Da biste kupili, recimo, automobil star četiri godine (nemačka istraživanja pokazuju da posle četvrte godine i pređenih 120.000-150.000 kilometara drastično rastu troškovi održavanja) za vozilo “B” segmenta, koje je i nosilac našeg tržišta, potrebno je minimalno pet-šest hiljada evra.

Novo vozilo možete kupiti za samo 1.000 do 1.500 evra keša, a ostatak plaćate na rate sa relativno niskim kamatama. Pri tom su skoro svi uvoznici, od “sitroena” do “forda”, “renoa”, “pežoa” ili “hjundaija” ponudili i kreditne aranžmane kod kojih niste u obavezi da plaćate kasko!

Za primer ćemo uzeti model “sitreon C4” sa motorom 1,4 litra, koji se nudi sa izuzyzetno bogatim paketom opreme za 10.880 evra. Da biste odvezli vozilo iz salona potrebno vam je 1.088 evra za učešće, a prodavci će vam odraditi kompletnu papirologiju, nemate obavezno kasko osiguranje, nisu vam potrebni žiranti, a rata vam je, na šest godina, 157 evra!

“Sitroen C4”, sa istim motorom, i sa dosta lošijim paketom opreme, star četiri godine, vlasnici na auto-pijacama u Srbiji traže oko 8.000 evra. Na nemačkom automobile.de sajtu slično vozilo, i to bolje opremljeno, staro dve godine (iz juna), koje je prevalilo 43.500 kilometara, košta 10.990 evra.

Još drastičniji je slučaj kod “punta”. Cene polovnjaka kreću se oko 5.000 evra (godišta 2005-2006), a kragujevački, na kredit, dobijate za stotinak evra mesečno. Logika “koliko to izađe na kraju kredita” nije ispravna. Jer, starije vozilo više troši, troškovi održavanja su znatno veći, a o bezbednosti i da ne govorimo.

Kad se svede računa, svakako je bolje kupiti novo vozilo. Doduše, kazaćete vi, a mi se potpuno slažemo, teško je to sa prosečnom platom od 330 evra. Pa ipak, nisu ni stranci, a ni vanzemaljci, kupili u prvih osam meseci ove godine u Srbiji više od 27.000 novih automobila.