Srbija bez zuba

MINISTARSTVO zdravlja razmatra mogućnost da se izmenom Zakona o zdravstvenom osiguranju stomatološke usluge, koje ogromna većina osiguranika plaća iz svog džepa, vrate u paket obaveznog zdravstvenog osiguranja, ali samo za socijalno najugroženije stanovništvo.
To bi trebalo da popravi nimalo reprezentativnu sliku o oralnom zdravlju u Srbiji. Jer, poslednje istraživanje zdravlja stanovništva pokazuje da su zubi nacije u - katastrofalnom stanju. Svega 8,5 odsto odraslog stanovništva ima sve svoje zube, a 9,3 odsto nema nijedan svoj zub! U vilici svakog četvrtog odraslog stanovnika nedostaje više od 10 zuba!
- Može se očekivati da će ovi rezultati u nekom narednom istraživanju biti još nepovoljniji - upozorava magistar dr Vesna Korać, autor istraživanja o stomatološkoj zdravstvenoj zaštiti sprovedenog u okviru velike analitičke studije zdravlja nacije, koju je sproveo Institut za javno zdravlje ”Dr Milan Jovanović Batut”.
Odnos odraslih prema zdravlju usta i zuba bio je povoljniji 2000. godine nego šest godina ranije: 2000. godine 56,7 odsto odraslih pralo je zube više od jednom dnevno, a šest godina kasnije - 40,7 odsto. Jedini pomak nabolje ilustruje podatak da se povećao broj odraslih koji posećuju stomatologa zbog kontrole oralnog zdravlja, sa 8,6 na 15 odsto za šest godina.
Brigom o oralnom zdravlju, prema svim dosadašnjim istraživanjima, nikad baš nismo mogli da se pohvalimo. Isključivanje stomatološke zaštite iz paketa obaveznog zdravstvenog osiguranja za najveći deo odraslog stanovništva 2005. godine, drastično je proredilo odlaske zubaru. Broj poseta stomatologu opao je godinu dana posle toga za čak 44 odsto, a 2007. za dodatnih 11 odsto. Prosečan broj poseta stomatologa po stanovniku u Srbiji lane je iznosio 0,3 odsto, a 10 godina ranije duplo više - 0,7 odsto.
- Pretprošle godine plombirano je 59 odsto manje zuba nego 2005. - primećuje dr Vesna Korać. - Još više je smanjeno lečenje komplikacija karijesa, za čak 64 odsto.
Sve ovo, upozoravaju istraživači, dovešće narednih godina do povećanja vađenja zuba i broja krezubih. A, i stomatološke službe su ”desetkovane”. Posle isključivanja stomatološke zdravstvene zaštite za većinu osiguranika iz usluga o trošku osiguranja broj stomatologa je 2006. godine u mreži javnih zdravstvenih ustanova smanjen za 27 odsto, a 2007. godine još za dodatnih 9 odsto. Prema poslednjim podacima, Srbija ima jednog stomatologa u mreži zdravstvenih ustanova na 4.346 odraslih stanovnika. A, 10 godina ranije imali smo gotovo duplo bolju pokrivenost stomatolozima - po jednog na 2.486 odraslih stanovnika.      

ORDINACIJE PUNE DECEZA decu do 18 godina stomatološke usluge ostale su pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Za razliku od stomatologa na odeljenjima za odrasle koji jedva ispunjavaju normu, njihove kolege koje rade sa predškolskom decom su preopterećene. Sa 307 stomatologa, koliko smo 1997. godine imali za predškolsku decu, 2007. ”spali” smo na 210. Ohrabrujuće je da roditelji sada izgleda više vode računa o zubima svoje dece, pa je broj poseta najmlađih stomatološkim službama ”porastao” za čak 50 odsto.