Marula ulje u borbi protiv starenja

S. Bijelić

06. 11. 2013. u 15:45

Hladno ceđeno ulje sadrži četiri puta više vitamina C nego što ga ima u pomorandžama, bogato je antioksidansima, vitaminom E, omega-9 masnom kiselinom, omega 6 linoleinskom kiselinom

GENERACIJE žena u Africi, tačnije u severnoj Namibiji, gde su izrazito suvi klimatski uslovi, za negu kože lica, stopala i kose koriste marula ulje. Ovo prirodno sredstvo, koje pritom same proizvode, poznato po tome što izuzetno hrani i obezbeđuje vlagu koži, polako ali sigurno osvaja i svetsko tržište. Kada se u obzir uzmu sva njegova svojstva, lako je poverovati u predviđanja da će marula ulje zadovoljite stroge kriterijume dama koje su do sada bile spremne da za tretmane i kreme za podmlađivanje izdvajaju poprilične sume novca.

Ekstrahuje se ručno, iz semenki ploda veličine šljive, a najsličnijeg mangu, koje raste na marula drveću, visokom i do 18 metara i otpornom na sušu. Kada plodovi padnu na zemlju iz njih se uklone tvrde, braon koštice, one se potom suše i iz njih vade sočne semenke iz kojih se dobija hladno ceđeno ulje. Ono sadrži četiri puta više vitamina C nego što ga ima u pomorandžama, bogato je antioksidansima, vitaminom E, omega-9 masnom kiselinom, omega 6 linoleinskom kiselinom. Zbog toga je namenjeno za uklanjanje vidljivih znakova starenja kože i negu suve kože, a naročito osetljive. Osim toga, deo ploda marule nanosi se i na bolna mesta ujeda škorpiona i zmije, dok žvakanjem lišća marula drveta mogu da se olakšaju problemi s varenjem. U Svazilendu ga tradicionalno koriste trudnice i novopečene majke za smanjenje strija.

Marula ulje danju obezbeđuje zaštitu od UV zračenja, a noću služi za obnavljanje kože tokom sna, jer su tada antioksidansi najaktivniji. Ono, dakle, obezbeđuje dugotrajnu hidrataciju, štiti i podmlađuje. Zbog visokih nivoa oleinske kiseline koža ga lako i brzo apsorbuje. Naime, čak 80 odsto semenki marule sastoji se od omega 9 masne kiseline, koja ima sposobnost da duboko prodire u kožu i obezbeđuje dugotrajnu hidrataciju. Ulje se koristi samo ili kao dodatak kremama.

Marula je pH izbalansirana, ne zatvara pore, ima antibakterijska svojstva, što pomaže zalečenju tragova na koži nastalih usled akni. Vraća koži elastičnost, smanjuje iritacije, crvenilo posle laserskih tretmana i hemijskih pilinga, dobra je za lečenje opekotina nastalih od sunca, povećava aktivnost ćelija... Dugotrajnom upotrebom ulja neutrališu se slobodni radikali i pomaže koži da stvara kolagen i tako se odbrani od preranog starenja. Iako sadrži sličnu kompoziciju masnih kiselina kao i maslinovo ulje, marula ulje je ipak deset puta otpornije na oksidaciju i mnogo jače od ostalih botaničkih ulja, kakvo je i arganovo, štiti od slobodnih radikala. Dovoljno je da na čistu kožu umasirate nekoliko kapi, pa posle dva minuta na kožu nanesete uobičajenu dnevnu kremu ili kremu za zaštitu od sunca.

U mnogim od zemalja Južne Afrike drvo marule je duhovni centar mesta, gde se poštuju stroga pravila o njegovoj zaštiti. Ono što mu daje spiritualni status je upravo ulje. Arheološka nalazišta potvrdila su da je drvo marule bilo deo života plemena u južnoj Africi hiljadama godina. Svaki deo drveta može za nešto da se iskoristi. Plodovi su jestivi, bilo u sirovom stanju, pretvoreni u žele ili kao deo popularnog piva. Od ploda marule, od 1989. godine, pravi se i kremasti liker "Amarula", koji je postao drugi najpopularniji liker u svetu, posle "Bejlisa". Semenke se jedu sirove ili pečene i mnogi domoroci ovaj delikates nazivaju "hranom bogova". Kora marule koristi se i u medicinske svrhe, za tretiranje dijareje, dijabetesa, temperature, malarije.

DRVO BRAKA I SLONOVA

Marula drvo često nazivaju "bračnim drvetom", u njegovom hladu održavaju se venčanja jer se smatra da može da utiče na pol budućeg deteta, da ima moć da daruje plodnost paru i pomogne potenciji muškaraca. Ipak, poznatije je kao "drvo slonova". Legenda kaže da su jednom davno u istoj šumi živeli slon i zec. Slon je mogao da preživi jedino uz pomoć zeca pa je, u znak zahvalnosti, svom prijatelju darovao jednu svoju kljovu, koju je ovaj zasadio u bašti. Jednoga dana, posle mnogo godina, kljova je izrasla u prelepo drvo marule. Od tada, navodno, slonovi prevaljuju kilometre da bi isprobali slatke plodove marula drveta.

Slonovi su umešani u istoriju marule i zbog toga što na njih zrelo, fermentisano voće marule deluje kao opijat. Farmakolog Ronald Sigel uveren je da u životinjskom svetu postoji prirodna potreba za opijatima. Istraženo je na hiljade slučajeva i tako se došlo do marula drveta koje se u određeno doba godine pretvara u "kafić" za slonove i druge stanovnike savane.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije