Zbog vlage, aero-zagađenja i polena astmatičarima redovna terapija nije dovoljna: Lek direktno u venu, kad ne pomažu pumpice

PREVIŠE vlage u vazduhu, aero-zagađenje, polen i stres glavni su uzroci zbog kojih mnogi astmatičari ovih dana jedva dišu. Napade gušenja ne uspevaju da otklone pumpicama, pa im zbog toga lekari propisuju lekove koji se daju direktno u krvotok. Takva terapija infuzijama ili injekcijama može da se daje u domovima zdravlja, u kućnim uslovima, ambulantno u antituberkuloznim dispanzerima, dnevnim bolnicama i bolničkim ustanovama.

Doktor Tatjana Radosavljević, pulmolog, kaže da se astmatičarima u slučaju pogoršanja zdravstvenog stanja koje ne mogu da saniraju redovnom terapijom propisuju ampulirano ili infuziono lekovi iz grupe kortikosteroida i aminofilin:

- Za infuzije koje sadrže aminofilin izuzetno je važno da se daju veoma sporo i dovoljno dugo, da ne bi došlo do lupanja srca i drugih nuspojava. Dozu kortikosteroida određuje lekar, i ona zavisi od intenziteta tegoba. Na ovaj način mogu da se daju i antibiotici, ali jedino ako je jasno dokazana bakterijska infekcija koja je u konkretnom slučaju dovela do pogoršanja.

Bez obzira na to što lekove primaju direktno u krvotok, ova vrsta terapije ne isključuje dalje korišćenje pumpica, već se doza leka uzima i pomoću njih, paralelno.

- Infuzija se, u zavisnosti od težine pogoršanja, može davati jednom ili dva puta dnevno - kaže dr Radosavljević. - U bolničkim uslovima, ako lekari procene, i češće od toga, a u jedinicama pulmološke intenzivne nege i kontinuirano u toku 24 sata. Savet je da se infuzije daju minimum pet dana, jer se tako postiže potpuni efekat, ali isključivo pod kontrolom ordiniraćujeg lekara koji dozira lekove.

Prema rečima dr Tatjana Radosavljević, do pogoršanja bronhijalne astme može da dođe i kada pacijent, u želji da lakše diše, nekritično povećava upotrebu bronhodilatatornih pumpica, što može da dovede do tahikardija, koje dodatno pogoršavaju osećaj nedostatka vazduha:

- Infuzije mogu da dobijaju praktično svi pacijenti kojima su one ordinirane, što je dobro. Uz to, astmatičari tokom pogoršanja bolesti ne bi trebalo da se izlažu većem fizičkom i mentalnom naporu, već da se jave lekaru i miruju što više, u prostoriji u kojoj je klima podešena tako da im odgovara.

DOPLATA

OD oko 600.000 obolelih od astme u Srbiji, većina lek za ovu bolest uzima neredovno, pokazuje istraživanje Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije. Najčešći razlog zbog kojeg pacijenti ne uzimaju terapiju jeste to što su im lekovi skupi. Prilikom podizanja medikamenta na recept oboleli mora da s najmanje 35 procenta učestvuje u njegovoj ceni.