KADA skoči nivo šećera u krvi, javi se osećaj žeđi, pojačano mokrenje, drhtavica, lupanje srca, ubrzano disanje i sve bude toliko izraženo da pacijent potraži pomoć u Hitnoj, ne znači nužno da postoji dijabetes, već da je organizam pod stresom. Vrednosti šećera tada mogu da pređu gornju granicu od 11 mmol/l, a uzroci mogu da budu ekstremni umor, jake emocije, kao i infekcija.

Endokrinolog dr Ljiljana Lukić, iz Kliničkog centra Srbije, kaže da se ovo stanje naziva stres hiperglikemija, što znači da je reč o prolaznom porastu nivoa šećera u krvi:

- Vrednost glukoze se uobičajeno vrati na normalnu posle nekoliko sati. Akutna bolest, fizički ili mentalni stres dovode do porasta šećera u krvi zbog oslobađanja hormona stresa, adrenalina, kortizola, glukagona i hormona rasta, čiji je zadatak da nas odbrane od stresa ili bolesti, ali oni istovremeno deluju suprotno od insulina, osnovnog hormona koji spušta nivo šećera u krvi. To je razlog zašto osobe koje nemaju šećernu bolest mogu da imaju povišen ili visok nivo šećera u krvi.

Uzbuđenje, ljutnja, napetost, neizvesnost mogu da poremete vrednosti šećera u krvi i kod dijabetičara.

- Efekat stresa na nivo glukoze u krvi zavisi od osobe do osobe i od sposobnosti organizma da šećer pretvori u energiju - kaže naša sagovornica. - Pokazalo se da emotivni i mentalni stres kod osoba sa dijabetesom tipa 2 najčešće dovodi do porasta nivoa šećera u krvi, a kod osoba sa tipom 1 dijabetesa može biti i uzrok hipoglikemije.
Kako će stres da se odrazi na zdravlje zavisi da li je kratkotrajan ili dugotrajan.
- Kratktotrajna napetost može da utiče na nivo glukoze, ali ako traje dugo može da dovede do toga da se zaista oboli od dijabetesa - kaže dr Lukić. - Stres može i indirektno da dovede do porasta nivoa šećera u krvi, kada se zbog napetosti, ne uzima dovoljna količina hrane ili se pije alkohol u većoj količini.

Ukoliko kod osobe koja nema dijagnozu dijabetesa šećer u krvi ostaje na visokom nivou danima ili nedeljama treba posumnjati na šećernu bolest.

- Tek tada su potrebna dodatna ispitivanja, poput merenja nivoa šećera u krvi natašte ili nivoa glikoziliranog hemoglobina, a često i u dva navrata uraditi test opterećenja glukozom, da bi se utvrdilo da li osoba sa stanjima hiperglikemije boluje od šećerne bolesti - kaže dr Lukić.


PONEKAD I USPORITE

HORMONI stresa dovode i do porasta krvnog pritiska, mogu da utiču na funkcionisanje mišića i kostiju i da uzrokuju iscrpljivanje organizma.

- Poremećaj krvnog pritiska i nivoa šećera u uslovima stresa, trebalo bi da se shvati kao alarm da je organizam preopterećen. Tada je neophodno da se uspori, i da se izbegavaju situacije koje stvaraju stres. Pošto to nije uvek moguće najbolje da se nauči kako da se bori sa stresom - savetuje dr Ljiljana Lukić.