Savijanje nad ekranom je kao 27 kilograma tereta: Satima gledaju u mobilni, pa u Hitnu dolaze da im otkoče vrat

GLAVA povijena ka napred dok gledamo u ekrane telefona i kompjutera, sve češće je uzrok jakih bolova u kičmi i vratu. Stručnjaci upozoravaju da zbog toga pacijenti, među kojima su i tinejdžeri, dolaze u službe hitne pomoći, kako bi primili analgetsku terapiju.

Deformaciju sway back, koja još nije prevedena na naš jezik, jer nije bila masovna, danas imaju i desetogodišnjaci, upozorava, u intervjuu za "Novosti", doktor Aleksandra Vukomanović, specijalista fizijatar Vojnomedicinske akademije u Beogradu.

- To je položaj tela kada je trup nagnut ka nazad, a glava i karlica istureni ka napred - kaže dr Vukomanović. - Ranije ih nije bilo toliko, a sada su takve deformacije veoma česte, naročito kod tinejdžera.

Zašto se sad i kod dece javlja taj deformitet?

- Prema podacima iz prakse, problemi se razvijaju sve ranije, pa deca između 10 i 14 godina sve češće imaju glavu povijenu ka napred, zbog preteranog korišćenja mobilnog. To ide dotle da neka deca ne mogu da ostave telefon čak ni za vreme fizijatrijskog pregleda. Oni će u budućnosti imati ozbiljnih problema, ako se nešto ne preduzme.

Koji je prvi znak problema, kada smo stalno savijeni nad ekranom?

- Prvo se poremeti telesni stav i glava se istura napred. Zatim, takav stav koji zauzimamo za telefonom, počinjemo nesvesno da koristimo i tokom drugih aktivnosti. Počinjemo da hodamo pogrbljeno, sa glavom ka napred. Mišići se skraćuju, gube tonus i snagu, što utiče na ceo kičmeni stub. Kod mlađih osoba problem brže napreduje, posebno ako nisu fizički aktivne.

Po čemu je ovaj bol karakterističan i kako da ga prepoznamo?

- Najčešće dolazi do bolova u vratu i potiljku. Zatim, nastaje glavobolja, koja zahvata prednji deo lica i čeoni deo, naročito oko očiju. Zatim, bol može da se proširi ka ramenima, duž ruku ili leđa. Naročito su bolni mišići oko ramenog pojasa, vrlo tvrdi i napeti.

Neko je izračunao da je savijanje glave nad mobilnim telefonom isto kao da stavimo opterećenje od 27 kilograma na vratni deo kičme?

- Prosečna težina glave je oko pet kilograma, što znači da je toliko opterećenje na vrat kada smo u pravilnom položaju. Ukoliko glavu pomerimo napred samo dva i po centimetra, opterećenje je tri puta veće. Svaki sledeći centimetar, čini da opterećenje bude veće za vrat.

Šta se dešava ako se ove tegobe ignorišu?

- Kada nastavimo sa lošim položajem kičme i vrata zbog gledanja u ekran kompjutera koji nije dobro pozicioniran, mogu da se pojave teži simptomi, kao što su vrtoglavica, pulsiranje u očima i nagon za povraćanjem. To se dešava kada su tokom sedenja, pritisnuti korenovi nerava i krvni sudovi.

Koje su najopasnije moguće posledice?

- Najteže posledice su degenerativne promene na pršljenovima, diskusima i malim "fasetnim" zglobovima koji spajaju pršljenove. Može da dođe do pojave diskus hernije i pritiska na korenove nerava ili samu kičmenu moždinu, ali to se dešava u slučajevima preteranog korišćenja telefona, uz još neke, dodatne faktore. U tom slučaju pacijent oseća bol, trnjenje, slabost u rukama, ili čak u nogama ukoliko postoji pritisak na kičmenu moždinu.

Da li to može da se spreči?

- Plivanje, karate, gimnastika i rukomet jesu dobri za kičmu, ali kada problem već postoji i većina dana se provodi uz telefon, oni nisu dovoljni. Ni kod dece, bavljenje sportom tri puta nedeljno nije dovoljno, ukoliko se ostali deo dana provodi sedeći. Neophodno je svakodnevno, duže kretanje.

To znači da ni sportisti nisu uvek pošteđeni problema?

- Sportisti deluju snažno, ali dešava se da su im neki mišići slabi. Kada imaju jake mišiće vrata, ali stalno ponavljaju iste pokrete i rotacije, uz preterano korišćenje određenih mišića, mogu takođe vremenom da imaju iste probleme, bez obzira na svakodnevne sportske aktivnosti.

Za jačanje mišića vrata i ramena su potrebne posebne vežbe?

- Mišići u regiji vrata i ramena su veoma osetljivi i fini. Običnim sportskim aktivnostima ne mogu da se ojačaju duboki stabilizatori vrata. Oni moraju da se jačaju specifičnim vežbama. Najvažnije je, ipak, promeniti položaj za ekranom kompjutera i smanjiti korišćenje mobilnog telefona.

Koji položaj je pravilan?

- Moramo da osvestimo položaj tela i svakih 45 minuta pravimo petominutnu pauzu za šetnju i istezanje. Kada gledamo u ekran, ušna školjka treba da je u ravni ramena. Treba da gledamo u gornju trećinu ekrana, koji ne treba da stoji predaleko. Glava mora da se uspravi, a ne da bude nagnuta ka napred. Često je samo to dovoljno, bez ičega drugog, da se tegobe povuku.

Kada to ne pomogne, šta su sledeće opcije lečenja?

- Sve zavisi koliko su dugo tegobe trajale. Ako se dugo trpe, mogućnosti su manje. Kod jakog bola, trenutno rešenje su lekovi za smanjenje bola. Terapija fizikalnim agensima takođe efikasno uklanja bol. Najlakše je leći da vas neko izmasira i da bol prođe, ali to pomaže samo trenutno. Da problem ne bi ostao trajan, potreban je duži proces izlečenja koji obavezno uključuje specifične vežbe.

Možemo li sami da radimo vežbe, ili samo u dogovoru sa lekarom?

- Najpre moramo pregledom da utvrdimo kakav je deformitet i na kom delu kičme, kako bi vežbe bile pravilne. Ako postoji deformitet, nakon pregleda, najbolja opcija je kombinacija vežbi i fizikalnih agenasa, jer u pozadini nemaju neželjenih štetnih efekata.


KRCKANjE PRVI ALARM

KADA se osim bolova pojavi i krckanje u vratu, da li je to dodatni razlog za uzbunu?

- Krckanje malih "fasetnih" zglobova koji povezuju pršljenove znači da su malo natekli ili nabubrili. To nije naročito strašno, ali jeste pokazatelj da treba raditi vežbe i povesti računa o fizičkoj aktivnosti, kojom se mogu ojačati mišići vrata.

KO JE PODLOŽNIJI

IMAJU li urođena građa i slabija muskulatura uticaja na pojavu bolesti?

- To zaista ima veliki uticaj. Osobe koje su muskulozne i imaju kratak vrat, imaju manje problema sa bolovima, od onih koji imaju gracilni vrat i slabiju muskulaturu. Osobe sa dugim vratovima su podložnije ovim problemima.