Olako smo vadili krajnike: Nekada najučestalija operacija u dečjem uzrastu danas se dovodi u pitanje

Cpecijalni dodatak Doktor u kući - A. Vasić

08. 02. 2020. u 12:10

Oлако смо вадили крајнике: Некада најучесталија операција у дечјем узрасту данас се доводи у питање

Depositphotos

Uobičajena praksa da se deca upućuju na hirurgiju čim se upali grlo napušta se, uz obrazloženje da, pored rizika od same operacije, postoji i veća opasnost od infekcija

UČESTALOST operacija krajnika (tonzilektomija) za pola veka smanjila se za čak 50 odsto, pokazuju svetske studije. Nekad uobičajena praksa da se deca upućuju na hirugiju čim se upali grlo se napušta - negde više, negde manje, a sve više studija potvrđuje da vađenje krajnika, uz rizik koji nosi i sama operacija, pre svega zbog anestezije, višestruko povećava i rizik od nastanka infekcija respiratornih organa. To naravno ne znači da krajnike treba sačuvati po svaku cenu, ali ih svakako ne treba ni olako vaditi. Ima ipak lekara koji ne priznaju rizik od pneumonije, infekcije disajnih organa, astme, pa čak ni gojaznosti, zbog odstranjivanja krajnika, i tvrde da od te intervencije postoji samo višestruka korist.

Prema podacima iz prakse u Srbiji, pošlo se od toga da se ove operacije poslednjih godina u dve trećine slučajeva rade zbog otežanog disanja, a sve ređe zbog ponavljajućih upala krajnika.

- Krajnici su bili krivci za "žarišne infekcije" i oni su mesto odakle dolaze bolesti koje napadaju vitalne organe - kaže, za "Novosti", dr Srđan Milićević, specijalista ORL iz ordinacije "Milićević". - Onda je uočeno da su oni važan deo imuniteta i imunološki su najaktivniji između četvrte i 12. godine. Dovode do proizvodnje imunoglobulina, koji oblaže sluznicu pljuvačnih, suznih i gornjih respiratornih puteva.

Profesor Branimir Nestorović, načelnik Odeljenja pulmologije i alergologije u Univerzitetskoj dečjoj bolnici u Tiršovoj, kaže, za "Novosti", da pre odluke o uklanjanju krajnika treba dobro razmisliti o koristi i šteti koja može da nastane. Prema njegovim rečima, u studijama je potvrđeno da je kod operisane dece postojao povišen rizik za više od 28 različitih oboljenja, kao što su infekcije kože i oka.

- Krajnici imaju mnogo veću ulogu u razvoju imunog sistema nego što se mislilo - kaže prof. Nestorović. - Ovo posebno važi za "treći krajnik", koji jedini ima sposobnost da, uz timus, grudnu žlezdu, stvara timocite, limfocite sa izuzetno važnom ulogom u razvoju imunog sistema. Studije su pokazale da deca kojoj su operisani krajnici imaju sklonost ka gojaznosti i povećanom riziku od infarkta u ranom dobu.

Prema rečima našeg sagovornika, nedavno objavljena studija, u kojoj su deca u Danskoj praćena 30 godina, dala je zabrinjavajuće rezultate kada se radi o smanjenju broja infekcija, što je bila jedna od indikacija za operaciju.

- Kod operisane dece ne samo što se broj infekcija disajnih organa nije smanjio, već se utrostručio - kaže prof. Nestorović. - Rizik za astmu i pneumoniju je bio veći za 50 odsto. Sličan rad objaljen je u Srbiji, gde se pokazalo da je učestalost astme bila skoro tri puta veća kod dece kojoj su rano operisani krajnici.

Doktor Svetlana Valjarević, otorinolaringolog KBC Zemun, kaže, za "Novosti", da česte virusne infekcije gornjih i donjih respiratornih puteva nisu razlog za operaciju krajnika ukoliko je tkivo krajnika normalnog izgleda i veličine.

- Postoje slučajevi u kojima pacijenti imaju osetljivu sluznicu ždrela ili samo povremene blaže upale krajnika, jednu ili dve godišnje - kaže dr Svetlana Valjarević. - Ukoliko sluznica reaguje na hladne napitke, alergene, prašinu, aero-zagađenje, dok je tkivo krajnika zdravo nema razloga da se krajnici operišu.

Kako tvrdi doktorka Valjarević, nakon operacije krajnika ipak se ne povećava rizik od različitih bolesti.

- Bez obzira na životno doba u kome je urađena operacija krajnika, ne postoji povećana učestalost obolevanja od bilo koje bolesti - kaže dr Svetlana Valjarević. - Iako nakon uklanjanja krajnika postoji smanjen nivo određenih antitela u krvi, studije nisu pokazale da uklanjanje krajnika funkcionalno smanjuje imunološku snagu organizma. Uz jasan razlog uklanjanja krajnika i pravilno izvedenu operaciju, kvalitet života pacijenta se zapravo popravlja.

Prema njenim rečima, kod određenog broja dece koja nemaju česte upala ždrela, krajnici su izrazito veliki i onemogućavaju disanje na nos i otežavaju disanje na usta i ishranu.

- Deca ne napreduju, nenaspavana su i umorna, tako da se uklanjanjem uvećanih krajnika znatno poboljšava kvalitet života i omogućava pravilno napredovanje - kaže dr Valjarević. - Kod neke dece razlog za operaciju su česte upale krajnika i srednjeg uva koje su zahtevale primenu injekcija, bolničko lečenje ili često izostajanje iz kolektiva.


NEMA JASNIH KRITERIJUMA

UPRKOS svim istraživanjima, ni danas nemamo jasne i pouzdane kriterijume za operaciju krajnika, kaže dr Srđan Milićević:

- Za operaciju krajnika odlučivali smo se na osnovu važećeg pravila - ako neko ima sedam upala u poslednjih godinu dana, ili po pet godišnje u poslednje dve godine, ili po tri u poslednje tri godine. Ipak, u svakom od tih slučajeva korist od operacije mora da se prati i u odnosu na rizik. Apsolutnu potrebu za operacijom trećeg krajnika predstavljaju noćni prekidi disanja i smetnje na uhu izazvane trećim krajnikom. U svim ostalim slučajevima one su relativne.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (4)

Kalesu

08.02.2020. 12:35

Imao sam osam godina, kada sam bio na operaciji krajnika. Roditelji su mi rekli, dosta kasnije, da sam imao dosta problema sa zdravljem pre operacije, a da je, posle nje, sve to prestalo. Moje iskustvo, a stručnjaci se još dvoume oko korisnosti ovog zahvata.

Lola

08.02.2020. 15:42

@Kalesu - I meni su izvadili krajnike u sedmoj godini, davne 1971. Svake godine 5-6 puta imam problema sa plucima, najcesce bronhitis. Iste godine mi je izvadjeno i slepo cerevo. Imunitet skoro ravan nuli. Samo kilograma ima vise ( bogu hvala ne previse).

Srbin

08.02.2020. 14:35

Tesko je reci da li je bolje ukloniti neke od ovih organa ili ostaviti. I za slepo crevo se gloze, jer je utvrdjeno da se u slepom crevu razmnozavaju tzv "dobre" bakterije koje zive u nasim crevima. Kod ljudi kojima je odstranjeno slepo crevo se povecavaju problemi sa secerom, gojaznoscu, varenjem, kiselinom i slicno, cak do toga da utice i na ubrzan razvoj mentalnih bolesti (Alchajmerova bolest, npr.). Isto dodje i za krajnike. Treba jos istrazivanja.

Marko

10.02.2020. 10:45

Svako koga znam da je izvadio krajnje, imao je manje problema kasnije!I ja sam ih izvadio, zdrav sam ko dren

Ana Jovanovic

02.05.2020. 18:30

Dr u Zemunskoj bolnici je operisala moje dete, sve pohvale!!! A o prof. Nestorovicu ne bi trebalo trositi reci, niti mu davati prostora u medijima.