Dnevnik zabluda: Marginalizovana struka

Iako ovogodišnje Venecijansko bijenale arhitekture nije otkazano već prolongirano, zbog pandemije ne razmišljam o poseti Italiji. Umesto putovanja, čitam kataloge dosadašnjih izlagača u Veneciji. Jer, nacije na bijenalima pokazuju svoje najviše domete u umetnosti, a na osnovu kvaliteta učesnika, svet vrednuje kulture pojedinih zemalja. Zato se Crna Gora 2009. opredelila da je na Bijenalu u Veneciji predstavi Dado Đurić, a 2011. i Marina Abramović.

Zajedno sa izložbom umetnosti, Venecijansko bijenale arhitekture ima visoki renome. Na ovoj prestižnoj smotri izlažu najpoznatiji arhitekti i biroi, oličavajući snagu nacija u arhitekturi. Međutim, Srbija je izuzetak. Na dosadašnjim izložbama, našu nacionalnu arhitekturu predstavljali su tek svršeni studenti i neprofilisani, nepoznati mladi arhitekti, često prikazujući svoje naivne studentske radove. Na bijenalu 2018. Srbiju je predstavio stari rad studenata Bogdana Bogdanovića, 2016. grupa junoša koji "prikazuju probleme mladih", na izložbi 2014. grupa dvadesetogodišnjaka izložila je svoja istraživanja, a 2012. još jedna grupa studenata i tek svršenih arhitekata pokazala je "genijalnu ideju" - sto dug 22 metra. Ali, da li su mladi diplomci arhitekture zaista toliko genijalni, ili Srbija nema velikane arhitekte-autore ni teme koji zavređuju da predstave naciju na svetskoj pozornici?

Arhitektura je jedina oblast umetnosti u Srbiji na koju utiču i njom rukovode nearhitekti. Mnogi članovi Akademije arhitekture Srbije nikada nisu studirali arhitekturu. Iako uticajni, oni nemaju osnovne pojmove o arhitekturi, naprosto zato što nisu školovani za to. Za razliku od svetskih, najznačajnija srpska institucija u kulturi Muzej savremene umetnosti u Beogradu i dalje nema arhitektu kustosa za savremenu arhitekturu. Odeljenje Arhitekture i graditeljstva Muzeja nauke i tehnike vodi u arhitekturi neobrazovana muzejska savetnica - nearhitekta. Dok je proteklih godina kroz Muzej savremene umetnosti u Beogradu prošlo čak pet direktora, duže od decenije na čelu Muzeja primenjenih umetnosti nametnuta je jedna direktorka, usuđujući se da lično vodi najznačajniju arhitektonsku nacionalnu i regionalnu manifestaciju - Salon arhitekture, predsedava i učestvuje u žirijima međunarodnih izložbi arhitekture, odlučuje na komisijama za dodelu nagrada arhitektima - iako nikada nije studirala na arhitektonskom fakultetu!

Zbog teške i dugotrajne marginalizacije, srpsku arhitekturu u svetu već deceniju zastupaju studenti, neprofilisani i nezreli arhitekti, a prestižna nacionalna priznanja dobijaju stranci i nepriznati domaći arhitekti. Premladim i još neizgrađenim arhitektima najvišu čast predstavljanja nacije, posebno na Bijenalu u Veneciji, daju nedovoljno kompetentni ali veoma uticajni arhitektonski ignoranti koji sede u našim institucijama kulture.