FILM DNEVNIK DIANE BUDISAVLJEVIĆ PREDSTAVLJEN U ZAGREBU: Nije pristala na ustaške zločine

JEDAN od najiščekivanijih filmova u regionu u ovoj godini, "Dnevnik Diane Budisavljević", zagrebačke rediteljke i scenaristkinje Dane Budisavljević, čija je premijera zakazana 18. jula na Pula film festivalu, predstavljen je prošle nedelje u Muzeju prekinutih veza u Zagrebu.

Reč je o filmu koji predstavlja svojevrsni poduhvat u kinematografiji ovog prostora - u dugometražnoj igranoj formi prvi put donosi istinitu priču o hrabrom podvigu Austrijanke Diane Budisavljević, koja je svojom "Akcijom DB" tokom Drugog svetskog rata, od ustaša i od sigurne smrti spasla više od 10.000 srpske, jevrejske i romske dece.

- Za priču o Diani Budisavljević i njenoj akciji koja se može nazvati civilizacijskim podvigom, doznala sam iz njenog dnevnika koji mi je pre desetak godina dala tadašnja upravnica Spomen-područja Jasenovac Nataša Jovičić - izjavila je rediteljka na predstavljanju svog filma. - Diana Budisavljević bila je drugačija heroina. Nije bacala bombe, nosila pištolj, niti bila ilegalka, već gospođa iz visoke klase koja je sasvim drugim sredstvima krenula u riskantnu akciju. Svojom upornošću, nepristajanjem na "ne" i nepristajanjem na zločin, ona je, zapravo, bila rodonačelnica onoga što danas zovemo građanski aktivizam.

Pročitajte još - VILHELM KUES: Diana je veća i od Oskara Šindlera

"Dnevnik Diane Budisavljević" je, inače, prvi dugometražni igrani film i debitantsko ostvarenje rediteljke Dane Budisavljević, i prema njenim rečima, najzahtevniji autorski proces u kojem je učestvovala do sada.

- Morala sam da savladam nova znanja i veštine kako bih se mogla nositi s tako velikim projektom. Zato je sve trajalo skoro deset godina, ali rezultat je konačno tu. Kada ulazite u toliko kontroverznu i osetljivu temu, morate se uveriti da se sve tako dogodilo, i morate pronaći filmski jezik koji može preneti tako veliku priču.

Alma Prica u ulozi Diane Budisavljević

Radnja filma počinje 1941, Diana Budisavljević u tom trenutku sa suprugom lekarom, ćerkama i tek rođenom unukom, živi životom zagrebačke visoke građanske klase, ali u jesen te godine ona saznaje da Jevrejke i Srpkinje s decom odvode u ustaške logore. Koristeći svoje austrijsko poreklo, Diana apeluje na vlast, Crkvu i Crveni krst da spase barem decu. Niko od njih ne želi da preuzme odgovornost, i ona s nekolicinom prijatelja, u svom stanu, prikuplja pomoć i organizuje akciju spasavanja dece.

Pročitajte još - Heroina spasavala decu iz pakla hrvatskih logora

Među preživelom srpskom decom su Živko, Milorad, Zorka i Nada, koji se, gotovo 80 godina kasnije, vraćaju u logore svog detinjstva, i tek tada spoznaju da život duguju nepokolebljivoj snazi jedne žene...

Naslovnu ulogu u filmu igra hrvatska glumica Alma Prica.

- Diana je bila dokaz odbrane ljudskosti, neko ko je u tako zastrašujućim okolnostima išao protiv njih, a pred očima je imala samo sudbinu te dece i ljudi - izjavila je Prica, ističući da je i ona ovaj film prvi put videla na projekciji u muzeju, i da je bila veoma uzbuđena i dirnuta upravo prisustvom te nekadašnje dece koju je Diana spasila, i koja se pojavljuju u filmu.

- Danas su to ljudi trećeg doba, koji bez velike dramatike pričaju o svojim sećanjima, i videla sam koliko je to jedna strašna trauma koja im je ostala utisnuta.

Scena iz "Dnevnika" Foto Promo / FCS

Godine rada na ovom filmu, kako je istaknuto, bile su, pre svega, ambiciozni istorijsko-istraživački projekat, a istoričare je predvodio Silvestar Mileta. Pregledane su hiljade stranica arhiva, zabeležene stotine sati intervjua sa svedocima ovog vremena, i sakupljeni su vredni materijali koji su rediteljki omogućili da na verodostojan način priču o Diani Budisavljević istrgne iz zaborava.

Film je okupio najbolju regionalnu glumačku ekipu, u kojoj su Mirjana Karanović, Igor Samobor, Ermin Bravo, Areta Ćurković, Krešimir Mikić, Tihomir Stanić, Vili Matula, Urša Raukar, Biserka Ipše... Kao autori, "Dnevnik Diane Budisavljević" potpisuju i koscenaristkinja Jelena Paljan, direktor fotografije Jasenko Rasol, scenografi Dušan Milavec i Ivo Hušnjak, kostimografkinja Martina Franić, masker Dušica Vuksanović.

Pročitajte još - Počelo snimanje filma o Diani Budisavljević

Sufinansiranje filma podržali su Hrvatski audiovizualni centar, Filmski centar Srbije, Slovenski filmski centar, Savet Evrope Eurimaž, program Kreativna Evropa MEDIA, i Hrvatska radio-televizija (HRT).

NEPOŽELjNO GERMANSKO POREKLO

DIANA je, svesna da će i rat jednom proći, pomno vodila kartoteku dečjih sudbina, ali joj je to svedočanstvo 1945. bespovratno oduzela komunistička vlast, jer je tada njeno germansko i građansko poreklo postalo nepoželjno. Zahvaljujući Dianinom dnevniku, koji je posle njene smrti pronašla njena unuka, rasvetljena je herojska uloga žene uverene da njen život nije vredniji od života nedužno progonjenih.