U potrazi za izgubljenim vremenom

Deseti Bitef 1976. "Igrajte tumor u glavi i zagađenje vazduha" Dušana Jovanovića. Jutarnje blistavo plavo nebo i snegom pokriveni Alpi iznad aerodroma. Mira Trailović u ogromnoj kašmirskoj pelerini, svetlih očiju i nasmejana. Vozim je u Celje da vidi moju prvu predstavu koju će prikazati na najvažnijem pozorišnom festivalu na svetu. U septembru, u Beogradu, prvi deo se igra u Narodnom muzeju jer su se avangardni glumci zabarikadirali i daskama zakovali vrata Narodnog pozorišta. Posle, za drugi deo, osamsto ljudi prelazi preko Vasine ulice, stari glumac Maks Furijan puca u vrata hrama umetnosti i publika radosno provaljuje u nacionalni teatar. Predstave će ipak biti. Mira zadovoljna jer novine pišu da su neki poverovali kad su glumci vikali sa balkona da "predstave neće biti" i da su otišli kući. Skandal. Ja se pravim važan sa dugom kosom i u čizmama.

Dvanaesti Bitef 1978. "Oslobođenje Skoplja" Dušana Jovanovića. U dvorištu iza Ateljea 212 Šerbedžija igra sa Ingom Apelt scenu "goluba" koju će još dvadeset dve godine igrati po svim dvorištima Amerike, Australije i Evrope, do onog poslednjeg na osamstotoj predstavi u Lenjingradu, pred sam rat u leto 1990. Jedan čudan čovek u pižami, raščupan i sanjiv izlazi kroz vrata balkona u prizemlju pravo na scenu i zapanjen gleda publiku, reflektore, mrmlja nešto Radetu na uvo i odmahnuvši rukom vraća se da spava.

Trinaesti Bitef 1979. "Pijana novembarska noć 1918. - Miroslavu Krleži". U Pionirskom gradu u Košutnjaku mimoilazimo se sa Kantorovim "Mrtvim razredom". Sa njim ćemo se posle stalno ukrštati u Njujorku, Ženevi, Berlinu. Pozdravili smo se i nije mi bilo do priče. Mesec dana ranije kod Livna mi je poginuo otac. Majku, koja je teško povređena, odvezao sam helikopterom na VMA. U tri sata bila je sahrana, lafet, plotuni. Seo sam na avion i uveče je bila premijera u Meštrovićevom kašteletu u Splitu.

***

Kada je Krleža umro, Enes Čengić mi je pokazao kako je stari to opisao toga dana u svom dnevniku. A predstava "Meštrovićeva porodica se bunila u Splitu, on Jugosloven a oni ljuti Hrvati" ni Mihiz nije bio bolje volje u Beogradu, namršten mi je pružio ruku, ali Boba Selenić je bio najoštriji prema Krleži na Hronici Bitefa na Prvom programu. Posvađali smo se i prekinuli emisiju. Nije nas pomirio ni Stole Ćelić posle u Klubu kod Bude i Ive.

Četrnaesti Bitef 1980. "Hamlet". Haos. Tito umro. Otvaranje splitskog HNK odloženo dva meseca dok traju dani žalosti. Mi igramo predstavu o zemlji u kojoj je umro kralj i koju okupiraju neki Vikinzi pretvarajući se da su glumci. Pera Božović igra glavnog zlotvora, Rade igra Hamleta, koji se prvo pravi lud ali posle podiže ustanak. Svi izginu. I Brik i Zdravka koji igraju kralja i kraljicu i Merima koja igra Ofeliju poslednji put u pozorištu. U međuvremenu Rusi uđu u Avganistan. Posle i Amerikanci. Mira reši da time otvori Bitef. Televizija prenosi direktno. Svi se izbezumili. Rusofili i rusofobi kao i uvek. Po tome ko nas ismejava a ko nas brani lepo se čita ko je ko. Bez imena, većina nisu ni živi...

Petnaesti Bitef 1981. "Misa u a-molu". Danilo Kiš i "Grobnica za Borisa Davidovića". Gran pri Bitefa. Nagrada "Politike". Obožavanje. Mržnja. Rat. Sovjeti otkazuju dolazak svoje predstave direktno Miri telefonom. Pajman, koji igra u JDP u isto vreme, šalje mi četiri dana glumce i tehniku kada nisu na sceni da gledaju predstavu u SKC. Nada i ja srećni. Danilo na razgovoru o predstavi govori stvari koje me je sramota da ponovim. Ništa više nikada neće biti isto.

Dvadeseti Bitef 1986. "Madač. Komentari". Subotica je čitava pozorište. Mira dovodi publiku autobusima prvi put na predstavu Bitefa izvan Beograda. Predstava sa dvesta glumaca na četiri velike i četrdeset malih scena gostovaće van Subotice samo još jednom po Mirinom receptu: na drugoj Kulturnoj prestonici Evrope u Berlinu 1988. Tada smo i Mira i mi i Bitef još bili u Evropi. Ne zadugo.

***

Dvadeset šesti Bitef 1992. Rat. Sankcije. Mire više nema. Jovan Ćirilov dolazi u Suboticu da se konsultuje šta da se radi: pritisak javnosti, kaže, mnogi su za to da se Bitef prekine, on ne zna šta će. Haris Pašović i ja mu kažemo da nema pravo da ugasi Bitef i da ako to uradi, mi ćemo ga mimo njega i ostalih nastaviti. Traži nam da u odsustvu inostranih predstava damo predstave KPGT-a koje su ionako "međunarodne". I dajemo mu: moje "Ričarda III" i "Boj na Kosovu"; "Hamleta" i "Vojceka" sasvim mladog Andraša Urbana; "Zločin i kaznu" i "Braću Karamazove" još mlađeg Saše Milenkovskog i "Kralja Ibija" mladog Harisa Pašovića, koji će na jesen već biti u Amsterdamu i Sarajevu (tamo-vamo avionima međunarodne zajednice) i preko novina tražiti da ne igramo njegovu predstavu u "fašističkom Beogradu". Igrali smo, jer kao što se zna, predstava se u pozorištu igra i kada bombe padaju.

Dvadeset osmi Bitef 1994. "Antigona" Dušana Jovanovića. Prva predstava KPGT odigrana u Staroj šećerani na Čukarici. Divan Dušanov komad o zavađenoj braći, sestrama i državi, koji se događa u ratnom Sarajevu. I poslednji Dušanov komad koji ću postaviti na scenu. Kraj istorije. Tobož Fukujama.

Dvadeset deveti Bitef 1995. "Asimil" sa letećim Holanđanima iz Amsterdama: KPGT i DOGTRUP na zajedničkom poslu obnove, komunikacije i radosti posle sankcija. Zovu me da budem predsednik Upravnog odbora Bitefa. Lukavi divni Žmukić računa da izvuče neke pare za festival uz pomoć predsednika JUL-a. Dobro računa, ali pare bi stigle i bez visoke politike, kao uvek.

Trideseti Bitef 1996. "Pesnik na brodu Galeb". Moja poslednja predstava na Bitefu. Bojkot je već uveliko u toku. Tek se zahuktava. Predstava se igra na palubi i u utrobi broda bagera za šljunak u Luci Beograd. Mira Miočinović, koja me iznenada mrzi, traži da se zabrani predstava kao u "stara dobra vremena". Demokrati-staljinisti, nova pojava.

***

Ona misli da je to Kišova rugalica Dobrici Ćosiću, a ne zna da je to moj kabare-oproštaj sa Titom o njegovim putovanjima u kojem se pevaju izveštaji Tanjuga iz Londona, Kaira i Bombaja. Sve postaje ružno, bedno i glupo - u skladu sa vremenom.

I tako je to bilo. Ne znam, možda sam neku predstavu ili godinu zaboravio ili pomešao. Alah zna.

Odem ponekad da vidim neku predstavu na Bitefu. Godine prolaze. Svi su opet protiv Bitefa. Te ne valja, te selekcija, te nema para, te nikom ne treba, te izgubio na značaju.

Poruka umornima i malodušnima: Nemojte se šaliti da po ko zna koji put ukidate Bitef. Niste ga vi ni osnovali. Pošto je drugarica i gospođa Mira Trailović umrla, nema više ko da ga ukine. Da parafraziram maršala Čen Jia, stratega Dugog marša: Pa šta ako sutra i ukinete Bitef. I na onome svetu sakupiću stare drugove, ustaćemo i srušićemo Kralja Pakla. Vidimo se kod Mire Trailović, na Bitefu!