NADBISKUP STANISLAV HOČEVAR: Pali smo na ispitu istorijske mudrosti

U DUHU opšte i konkretne solidarnosti i molitvenog zajedništva pratim život Pravoslavne crkve. Iz vere i ličnog ubeđenja dobro znam - samo ako "drugom plućnom krilu hrišćanstva" želim dobro, možemo i ja i naša Crkva da budemo dobro.

Foto Tanjug

Bol i radost jednog dela Crkve uvek je bol i radost i drugog dela Hristovog mističnog tela. Smrću patrijarha srpskog Irineja nije ranjena i ožalošćena samo Pravoslavna crkva, nego i Katolička.

Povodom upokojenja poglavara SPC, ovo u razgovoru, za "Novosti", ističe beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar. U iščekivanju praznika Rođenja Hristovog - Božića po gregorijanskom kalendaru saučestvuje u žalosti pravoslavnih vernika u Srbiji i sa setom kaže:

- Iskreno žalim što toliko naših sjajnih razgovora nismo mogli jače da pretočimo u život.

Foto Tanjug

o Svet je suočen s pandemijom koja iskušava svakog čoveka. Koja nova pitanja su time otvorena?

- Ova situacija me strašno pogađa, pre svega kao čoveka - hrišćanina. Pitam se, naime, kako se ljudi, primorani da se naglo susretnu s fenomenom smrti, suočavaju s tim "najegzistencijalnijim" pitanjem. Gledati smrti u oči je nešto neopisivo. Razgovaraju li naša društva uopšte o tome? Imamo i stare ljude u domovima, koje niko ne sme da poseti... Kako je strašan njihov bol! Da li o tome iko vodi računa?

o Koju poruku povodom ove situacije najčešće upućujete vernicima?

- Lično, vrlo rado se susrećem s ljudima i pojedinačno i u zajednici. Ovu situaciju treba pretvoriti u "proročku snagu": sada svi možemo gotovo da "opipamo" da odlučujući nije kvantitet nego kvalitet, iako živimo u kulturi koja se ponaša drugačije. Šta nam koristi toliko oružja ako nemamo "oružje" humanosti, solidarnosti, odgovornosti, poštenja... Svi smo pali na ispitu istorijske mudrosti. Za sve nas je, dakle, najvažnije da prihvatimo činjenicu da smo život primili na dar. Da smo za svoj život i za život svih ljudi svestrano odgovorni. Da možemo u radosti da ga živimo samo u onoj meri u kojoj smo iskreno predani Tvorcu i koliko s njim stalno sarađujemo.

o Kako se odvija duhovni i liturgijski život Beogradske nadbiskupije u uslovima epidemije?

- Rekao bih, pomalo drsko: sasvim normalno. Dok brižljivo i podrobno uvažavamo sve mere preporučene od strane struke - maske, distanca, dezinfikovanje, čišćenje - iz filozofsko-teološkog iskustva mi verujući odvajkada znamo da oko svake ljudske ličnosti mora da se poštuje "prostor slobode". To znači da nikad i nigde ne smemo da zalazimo u "svetost ljudske ličnosti" i njen "vazdušni prostor". Bližnjeg nikad ne smemo da upotrebljavamo kao predmet ili da ga na bilo koji način ranjavamo u njegovom dostojanstvu. S punom autoritativnošću savest mi nalaže da kažem: ukoliko su vernici duhovno zreliji, utoliko su i zdraviji. Vođstvo Svetog duha uvek je preciznije od bilo koje struke.

o Srpsku crkvu očekuje izbor novog patrijarha. Koja su vaša očekivanja od budućeg poglavara SPC?

- Poznat je moj životni stav: ja nemam prava da od bilo koga očekujem bilo šta. Ali imam veliku dužnost pred Bogom i ljudima da se tako molim i u svemu tako ponašam prema svima ostalima, da svako u punoći može da izvrši Božji plan. Tim više to važi za moj odnos prema budućem patrijarhu kao glavi SPC. I tim više što sam svestan njegove jedinstvene uloge ovde na mostu Istoka i Zapada; svestan, nadalje, da živimo u vremenu destruktivne korone i ujedno u tolikim šansama da Evropu ponovo izgradimo da bude pionir autentične civilizacije. Ubeđen sam da će Božji duh čuti moje gromke vapaje za sveopšti blagoslov samog poglavara kao i čitave Srpske pravoslavne crkve!

o Papa Franja se prvi put u istoriji obratio srpskoj javnosti preko domaćih medija. Mnogi su i u tome videli nagoveštaj i najavu njegovog eventualnog dolaska u Srbiju. Vidite li pomak u stvaranju uslova za tu posetu?

- Papa Franja je već više puta govorio o Srbiji. Za vreme velikih poplava 2014. čitav svet je pozvao na solidarnost sa Srbijom. Preko apostolskog nuncija donirao je pomoć Kraljevu. Više puta je pominjao ime blagopočivšeg patrijarha Irineja. Ali svakako stoji da je izuzetni intervju u "Politici" bio nešto dosad neviđeno. Ali takav duh odnosa neprestano živi. Pitanje je samo da li i mi želimo da ga čujemo, vidimo, poslušamo...

On nije dao taj intervju zato da bi mogao da dođe u Srbiju, nego zato što Srbiji želi svestrani napredak. Papa ima na svom stolu mnoštvo poziva i mogućnosti za putovanja. I dok se Sveti otac toliko zauzima za Srbiju, ovde se pojedinci ipak neobjektivno izražavaju o ulozi pape i Katoličke crkve. Naši vernici me stalno pitaju kako to da Sveta stolica ulaže toliko napora za procvat Srbije, a kakav odgovor za to dobija. I pandemija nam govori da svaka zajednica, ako hoće prosperitet, mora da vodi otvoren i objektivan dijalog.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije