Društvo

STUDENTSKI OTPOR DOLAZI SA LEVICE: Mladi ljudi posle rata kritički su preispitivali društvene procese

Ivan Miladinović

11. 12. 2020. u 17:14

LIBERALIZACIJA društva, naročito u sferi kulture, od početka pedesetih otvorila je prostor za delovanje kritičke inteligencije u univerzitetskim sredinama.

СТУДЕНТСКИ ОТПОР ДОЛАЗИ СА ЛЕВИЦЕ: Млади људи после рата критички су преиспитивали друштвене процесе

Duh slobode i kritičke misli nepovratno je pušten iz boce. Ideološki većina studentskih lidera bila je zadojena idejama filozofa nove levice. Studenti su pod uticajem teza Herberta Markuzea da je radnička klasa u kapitalizmu i šire prevaziđena kao noseći subjekt revolucionarne akcije i da ne "poseduje potrebnu političku klasnu svest budući da je suviše integrisana u sistem". Revolucionarna delatnost, po Markuzeu, pada na leđa studenata i inteligencije, koji se nisu sasvim integrisali i poseduju političku svest - "revolucionarni subjekt za sebe", koji treba da posluži kao katalizator šireg društvenog bunta i radničke klase -"revolucionarni subjekt po sebi". U duhu vremena mogle su se čuti parole o pacifizmu, razoružanju, borbe protiv potrošačkog društva, demokratizacije društva i Univerziteta itd. Generacijski posmatrano, radilo se o mladim ljudima koji su stasali posle rata i koji kritički preispituju društvene procese. Ne bi trebalo zaboraviti i opšti fenomen pobune prekobrojne "bejbi bum" generacije koja je pristizala na fakultete pod uticajem raznolikih kulturoloških faktora, pre svega masovne kulture, odnosno rokenrola.

PROLEĆNI PROTESTI

U PROLEĆE 1968. najavljene su demonstracije povodom posete komandanta Šeste flote SAD Dubrovniku (6. aprila 1968), a održane su i pred otpravništvom SR Nemačke povodom donošenja Zakona o vanrednom stanju uperenom protiv studentske levice (11. maja 1968). Studenti Filozofskog fakulteta protestovali su i aprila 1968. protiv nasilja prema studentima u Poljskoj. Tome se usprotivio Univerzitetski odbor, zbog toga što je akcija sprovedena bez odobrenja višeg foruma.

I U BEOGRADU, kao i u drugim zemljama, nemiri su počeli u vidu socijalnih zahteva, sukoba studenata i univerzitetske vlasti, pa su prerasli u širi sukob dela inteligencije i ideološko-Političkog aparata, oko slobode stvaralaštva i političkih sloboda. Akademski građani koriste relativnu liberalizaciju režima, prividno nastalu posle Brionskog plenuma i smene Aleksandra Rankovića, pre svega u kulturi i medijima, za kritičko sagledavanje društvene stvarnosti i po prvi put javno manifestuju, demonstracijama i štrajkovima, svoja nezadovoljstva. Na sceni u i novi centri otpora, legalne i ilegalne studentske organizacije, udruženja književnika, pojedine kulturne i naučne institucije. Kritika i otpor dolaze sa pozicija levice ili bar uvijene u marksistički diskurs, a intenzitet delovanja je sve izraženiji uoči studentskih demonstracija u Beogradu 1968. godine.

Lideri i većina studenta je zadojena idejama filozofa nove levice. U jugoslovenskom slučaju, u pojedinim sredinama socijalni, emancipatorski i humanistički zahtevi mladih su gurnuti u stranu pred nacionalnim ili separatističkim stremljenjima, pre svega u Hrvatskoj i na Kosovu i Metohiji, a dobrim delom i u Sloveniji. Prva masovnija gibanja, nedovoljno jasno artikulisana među studentskom omladinom posle rata došla su na pragu perioda liberalizacije i izgradnje samoupravne demokratije.

DR MILORAD EKMEDžIĆ: IZGUBLjENA PERSPEKTIVA

"Ne radi se samo o otpuštanju radnika u fabrikama, o štrajkovima, iako baš to najviše podstiče na uzbunu. Po mom mišljenju, mnogo je značajnije da je u poslednje vrijeme izgubljena perspektiva buduće izgradnje cijelog društva". ("Filozofija", Beograd, br. 67/4).

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ŠTA JE RUSKI PLAN “N”: Ukrajina bi mogla da ostane bez nekoliko važnih oblasti ukoliko Moskva uspe (VIDEO)

Svet

0 12

ŠTA JE RUSKI PLAN “N”: Ukrajina bi mogla da ostane bez nekoliko važnih oblasti ukoliko Moskva uspe (VIDEO)

NjIHOV primarni cilj je zaštita ruskih pograničnih regiona, kao što je Belgorod, ali sekundarni ciljevi su zauzimanje Harkova, Sumija i Dnjepropetrovska.

26. 04. 2024. u 20:00

TEŠKE VESTI IZ VAŠINGTONA STIGLE U KIJEV: Nema više patriota za Ukrajinu

Svet

0 6

TEŠKE VESTI IZ VAŠINGTONA STIGLE U KIJEV: Nema više "patriota" za Ukrajinu

VAŠINGTON još nema besplatne sisteme protivvazdušne odbrane "patriot" koji bi mogli da budu prebačeni u Ukrajinu, proizilazi iz intervjua sa američkim savetnikom za nacionalnu bezbednost Džejkom Salivanom za MSNBC.

26. 04. 2024. u 19:17