PROFESOR DR BRIŽITA ĐORĐEVIĆ: Ko nema manjak vitamina i minerala uzalud se suplementima štiti od korone

Specijalni dodatak Doktor u kući / I. Kovačić

nedelja, 16. 08. 2020. u 10:54

ПРОФЕСОР ДР БРИЖИТА ЂОРЂЕВИЋ: Ко нема мањак витамина и минерала узалуд се суплементима штити од короне

Dr Brižita Đorđević / Foto: privatna arhiva

STRAH da se ne oboli od kovida 19 i želja da se osnaži imunitet mnoge je navela da piju suplemente. S obzirom na to da je od lekara "procurila" informacija da značajnu ulogu za odbranu organizma od virusa korona imaju vitamin D, magnezijum, cink i vitamin C - ovi dodaci ishrani su počeli masovno i mnogo da se piju, bez ikakvog kritičkog pristupa.

U intervjuu za "Novosti" profesor dr Brižita Đorđević, sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, kaže da će racionalna suplementacija da ima smisla samo ukoliko osoba ima deficit nekih vitamina i minerala:

- U suprotnom, princip više je bolje svakako ne važi u slučaju primene dodataka ishrani. Razlog je u činjenici da su potrebe organizma definisane preporučenim dnevnim unosom. Prekomeran unos nutrijenata je ponekad u vezi sa ispoljavanjem negativnih, pa i toksičnih efekata. Zato su svetski eksperti iz ove oblasti definisali maksimalno dozvoljene količine nekog nutrijenta koje se mogu unositi svaki dan bez rizika po zdravlje. Količine veće od maksimalno dozvoljenih mogu, mada nužno ne moraju, da nose određeni rizik po zdravlje i zato se ne preporučuju.

* Koje su pouzdane i lako dostupne analize kojim se može dokazati manjak vitamina i minerala u krvi?

- Ovakve biohemijske analize svakako postoje. Idealno bi bilo da se odredi nivo svakog pojedinačnog vitamina i minerala u organizmu pre početka suplementacije. Nažalost, to je skupo, i u slučaju odsustva nekog oboljenja čak i bespotrebno. Zato je od koristi praćenje dnevnika ishrane. Na osnovu tabela sastava namirnica, može da se zaključi o adekvatnosti unosa vitamina i minerala i na osnovu toga preporuči odgovarajuća korekcija ishrane, kao i eventualna suplementacija. Znači, individualno određena suplementacija je idealna.

 Foto: Depositphotos

Ceo obrok u tableti

* Ranijih godina se često govorilo da će jedna tableta da zameni obrok, mi izgleda već živimo u toj eri?

- Da, takvi praškasti oblici koji zamenjuju jedan obrok ili čak celodnevnu ishranu se već nalaze na tržištu. Dobar primer su dijetetski proizvodi namenjeni osobama na redukcionim dijetama i postoje dve kategorije takvih proizvoda. Ono što je važno jeste da, ako se nalaze kao zamena za celodnevnu ishranu moraju da sadrže sve hranljive sastojke u količinama koje su neophodne. Ovi preparati mogu da budu od koristi starijim osobama koje često zbog fizičke nemogućnosti ili načina života ne mogu sebi da pripremaju obroke, kao i drugim ugroženim grupama.

* Dakle, prvo bi trebalo korigovati ishranu, a ne odmah uzimati suplemente?

- Da. Američko udruženje dijetetičara kaže da je idealno pravilnim kombinovanjem namirnica obezbediti sve što je organizmu neophodno za pravilno funkcionisanje. Tek u slučaju kada ishranom nismo u mogućnosti da organizmu obezbedimo sve što je potrebno, može da se preporuči uzimanje elemenata koji nedostaju. Neke osobe i pored bogate trpeze mogu da imaju koristi od dodatnog unosa vitamina i minerala. To su sportisti, deca u periodu intenzivnog rasta, rekonvalescenti, pušači, osobe koje konzumiraju alkoholna pića, osobe izložene psihičkom stresu, kao i svi oni koji usled brzog tempa i načina života ne mogu sebi ishranom da obezbede sve neophodne nutrijente.

* Koji od vitamina i minerala su u deficitu u našoj populaciji?

- Činjenica je da su magnezijum, cink, vitamin C i vitamin D često deficitarni, kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou. Pre nekih desetak godina studije vezane za deficit vitamina D su pokazale da je oko trećina ispitanika imala značajno niže vrednosti vitamina D od normalnih. S obzirom na to da je jasno potvrđena veza između vitamina D i imunskog statusa organizma, kao i smanjenja rizika za nastanak respiratornih infekcija, unos ovog vitamina je od značaja za očuvanje zdravlja. Međutim, pri tome, jako je važno da se prati uputstvo za korišćenje proizvoda koji u sebi sadrže vitamin D. Naime, prekomerni unos ovog vitamina rastvorljivog u mastima je skopčan sa određenim negativnim posledicama, usled ispoljavanja njegovih toksičnih efekata. Najozbiljnije posledice preteranog unosa vitamina D su taloženje kalcijuma u organima i krvnim sudovima, a kad se previše uzima u detinjstvu narušava normalan razvoj kostiju i zglobova.

Maksimalno tri meseca pa - pauza

* Rizik od infekcije virusom korona traje već mesecima, i mnogi sve to vreme piju suplemente?

- Idealni režim suplementacije je tri meseca, pa mesec dana pauze, u količinama koje je preporučio proizvođač, a to su najčešće količine koje odgovaraju dnevnim potrebama odnosno nutritivnim referentnim vrednostima. Veće doze se nikako ne preporučuju, osim po savetu lekara.

* Da li je i višak magnezijuma toksičan?

- Iako se suplementi koji sadrže magnezijum uobičajeno smatraju bezbednim, kod nekih osoba mogu da dovedu do mučnine, dijareje, povraćanja. Ukoliko čovek ima neku hroničnu bolest, ovaj mineral bi trebalo da uzima po savetovanju sa svojim lekarom. Proizvode sa magnezijumom ne smeju da uzimaju osobe sa oštećenom funkcijom bubrega, kao ni oni sa poremećajem u otkucajima srca i osobe koje boluju od mijastenije gravis. Kao i sa drugim suplementima, i u slučaju suplemenata sa magnezijumom treba obratiti pažnju na preporučeni način doziranja. Količine više od maksimalno dozvoljenih vrednosti se nikako ne preporučuju.

* Može li da se pretera i sa unosom cinka?

- Cink ima mnogobrojne funkcije u organizmu, posebno je značajan za imunitet, kao i u sintezi DNK i RNK. Neophodan je za rast, deobu i sazrevanje ćelija. Kako je cink metal, u većim količinama može da dovede do neželjenih efekata. Kod nekih osoba čak i doze malo veće od nutritrivne referentne vrednosti, a to je 10 miligrama, mogu da budu povezane sa neprijatnim metalnim ukusom. Akutna toksičnost cinka se javlja kod doza koje su 10 puta veće od gornje granice bezbednog unosa, i mogu da dovedu do bolova u stomaku, povraćanja, glavobolje i vrtoglavice. Sa druge strane, duži prekomerni unos manjih doza vezan je za lošiji status bakra, smanjenje funkcije gvožđa, pa čak i pad imunske funkcije.

* Često se za dobar imunitet preporučuju i beta-glukani, mogu li oni da budu opasni?

- Beta-glukani su u stvari dijetna vlakna. Oni su, hemijski gledano, polisaharidi koji se nalaze u ćelijskom zidu gljiva, kvasaca, bakterija i žitarica, kao što su ovas i ječam. U fokusu su poslednjih godina od kada je pokazano u pojedinim studijama da imaju imunomodulatornu ulogu. Međutim, podaci o stvarnom imunološkom dejstvu su oskudni i potiču uglavnom iz studija sprovedenih na životinjama.

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)