ISTORIJSKI DODATAK - RUSKO "NJET" BERLINU I BEČU: Na sednici vlade kojom je predsedavao car, odlučeno da se brani nezavisnost Srbije

Dr Mile Bjelajac

07. 08. 2021. u 17:14

NA SEDNICI ruske vlade, koja je održana 24. jula posle podne 15 časova po ruskom vremenu, dakle nakon uručivanja teksta ultimatuma, Sazonov je rekao da Srbija još nije zatražila pomoć i da će verovatno to učiniti, te zato vlada treba da ima spreman odgovor.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК  - РУСКО ЊЕТ БЕРЛИНУ И БЕЧУ: На седници владе којом је председавао цар, одлучено да се брани независност Србије

Car Nikolaj II

Na njegov predlog tog dana doneto je više zaključaka. Nikola Popović navodi dva:

"1) s drugim državama zatražiti produženje roka za odgovor, kako bi se omogučilo vladama velikih država da izuče dokumente o Sarajevskom atentatu;

2) uputiti srpskoj vladi u slučaju da Srbija ne može vlastitim snagama da se zaštiti od eventualnog oružanog napada Austrougarske, da se ne suprotstavlja, već da izjavi da se Srbija pokorava sili predajući svoju sudbinu odluci velikih sila."

Još pre sednice vlade 24. jula posle podne, u ministarstvo inostranih poslova stigla su mišljenja dvojice ruskih diplomata doajena, Bekendorfa i Nekljudova. Posebno je važno ukazati na procenu Nekljudova koji nije imao dobro mišljenje o sposobnostima Sazonova niti veru u rusku armiju:

"Rusija ne sme i po treći put da kapitulira pred austrijsko-nemačkim ultimatumom u poslednjih pet godina, niti da se odrekne svog uticaja na Balkanu za čije stvaranje su prethodne generacije učinile mnoge žrtve. Ako Rusija sada poklekne pred pretnjama Centralnih sila javno mnjenje nikad to neće razumeti i oprostiti carskoj vladi." Na dnevnom redu za Rusiju su zaista bila vitalna pitanja njene bezbednosti, balansa snaga, i održavanje poverenja njenih klijenata i saveznika.

OVAJ RASCEP između želje za mirom i nužde, odrazio se na držanje ministara u toku sednice 24. jula kao i na zaključke koji su formulisani, a posle sednice prvo preneseni francuskom ambasadoru, a potom poslaniku Srbije Spalajkoviću. Popuštanje Nemačkoj, smatrao je Sazonov samo bi dalje otvaralo njene apetite. Uništenje srpske nezavisnosti uništilo bi svaki ruski prestiž i poziciju na Balkanu. Doajen u vladi Krivošein, ministar poljoprivrede, sažeo je dilemu u dve rečenice:

"Niko u Rusiji ne želi rat", ali, iako bi rat predstavljao veliku opasnost "čvrsto držanje, kao i prethodnih godina, možda je najbolji način da ga se izbegne." Predsednik vlade Ivan Goremikin sažeo je na kraju raspravu iskazom: "Da Rusija mora podržati Srbiju, ali treba da utiče na Beograd da pokaže pomirljivost i ispuni sve zahteve austrougarske vlade do krajnjih granica, i koji ne ugrožavaju suverenost srpske države."

Prema izveštaju koji je francuski poslanik u Petrogradu poslao Parizu posle sednice vlade, Sazonov ga je uputio da će nastojati da austrougarska vlada produži rok za odgovor na ultimatum kako bi sile imale vremena da prouče dokumente. Sazonov je zamolio nemačkog ambasadora da prenese svojoj vladi da je situacija opasna; on svaki put odbija da učini bilo kakvu aluziju kakve će mere Rusija bez sumnje da preduzme ako bude ugrožena nezavisnost Srbije ili njen teritorijalni integritet. Držanje nemačkog poslanika Sazonov je ocenio nepovoljno. Sutra će se održati sednica Ministarskog saveta pod predsedavanjem cara. NJegov predlog će biti da treba izbeći sve što ubrzava krizu. Trebamo, pustiti bečki kabinet da se potpuno uvali u svoju grešku.

Car Nikolaj II sa svojim štabom

SAZONOV je takođe držao da ukoliko austrougarska vlada krene u akciju, Srbija treba da dozvoli da bez borbe bude zauzeta i tako izloži zloću Austrije civilizolegramu (Pov. br. 57), da će se pristupiti energičnim merama, "pa i mobilizaciji".

Nama se čini da se radi o kopiji koju je neko antidatirao na 24. jul kako bi izgledalo da je srpska vlada imala rusku podršku čak i pre nego je Petrograd saznao za tekst ultimatuma. Da nešto nije u redu posumnjao je i istoričar revizionista Kristofer Klark. Međutim, on ga bez pravog obrazloženja datira na 25. jul sa istim vremenom kako je bilo navedeno. Ako se pogleda njegov sadržaj, onda on samo može da odgovara vremenu posle sednice ruske vlade od 25. jula, dakle ako je tačno vreme kada je pisan (šifrovan), pa i njegov broj (57), to su sitni sati u noći 25/26. jula. Na ovaj detalj je već ranije upozorio istoričar Kornvol. On smatra da je grešku počinio Vladimir Dedijer kada je pripremao zbornik srpske diplomatske građe. Naše je mišljenje, prema analizi sadržaja i istorijskog konteksta da je stigao posle roka za predaju ultimatuma.

* * * * * * * * * * * * * * * * *

Car naređuje mobilizaciju

POSEBNU pažnju pobuđuje i sledeći Spalajkovićev telegram iz Petrograda, obeležen brojem 58. NJegova sadržina komentariše sednicu vlade od 25 jula koja je "još u toku", odnosno neka možda preliminarna saznanja ili neformalne najave za slučaj da posle srpskog odgovora austrougarski poslanik napusti Beograd.:

"Ovde naredili sve pripreme za mobilizaciju, koja će se objaviti odmah, ako bi a[ustro]ugarski poslanik napustio Beograd. Sada je ministarska sednica pod predsedništvom carevim u Krasnom Selu. No 58. Spalajković"

Ovaj telegram kao i telegrami (Pov.br.60, 61 i 63) pisani su ili prispeli posle isteka roka za predaju odgovora na ultimatum.

Ponovo treba skrenuti pažnju da su tih dana telegrami iz Beograda i za Beograd bili preko teritorija Austrougarske, usporavani pa i kvareni.

Štrandman je 25. jula posle podne sreo u gradu ministra LJubomira Jovanovića, na putu za sednicu vlade. Iskoristio je priliku, kaže, i "skrenuo sam mu pažnju na svu nepripremljenost Rusije za rat i, usled toga, na neophodnost ustupanja svega onog što se moglo dostojno i časno ustupiti".

PO POVRATKU u poslanstvo Štrandman dešifruje telegram koji je stigao iz Petrograda. "Ispred teksta je stajao dogovoreni znak da se mojoj diskreciji prepušta izvršavanje naloga koji se u njemu nalazio". Sadržaj telegrama glasio je:

"Ukoliko je položaj Srbije stvarno tako bespomoćan da nema sumnje u ishod njene oružane borbe sa Austrougarskom, možda bi bilo bolje da Srbi u slučaju austrijskog napada uopšte ne pokušavaju da se brane, nego neka se povlače, omogućavajući neprijatelju da zauzme zemlju bez borbe, pa da se onda obrate svečanim apelom velikim silama. U njemu bi Srbi, pošto bi podvukli svoj težak položaj posle rata tokom koga su svojom umešnošću zaslužili zahvalnost Evrope, mogli da se pozovu na to da nisu u mogućnosti da izdrže neravnopravnu borbu i da mole pomoć velikih sila na osnovu njihovog osećanja pravednosti."

Ruski mornarički odred na Adi ciganliji

Ovo bi odgovaralo zaključcima ruske vlade sa sednice održane 24. jula posle podne i stavovima koje je Sazonov mislio da izloži na sednici vlade 25. jula pred carem. Štrandman, po vlastitom kazivanju, nije preneo ovaj savet jer je smatrao da trenutak nije prikladan.

Prema ruskim izvorima, na sednici kojom je predsedavao car, odlučeno je: "Rusija će braniti nezavisnost Srbije; velike sile treba da traže od Austrije produženje roka kako bi mogle sagledati prikupljene činjenice koje su uvršćene u ultimatum; ako Srbija smatra otpor beznadežnim, onda treba da svoju sudbinu poveri velikim silama; ako bi buduće okolnosti nalagale, onda će biti naređena mobilizacija četiri vojna okruga prema Austrougarskoj (Kijev, Odesa, Moskva i Kazan); u međuvremenu ministar vojni će se postarati da vojne pripreme za mobilizaciju budu gotove u smislu snabdevanja vojske, planova i opreme; kako bi se olakšala provedba poslednje mere car će to omogućiti svojom odlukom o ratnoj opasnosti i pripremnim merama koje stupaju na snagu 26. jula."

PREDVEČE 25. jula, kada su se prilike već potpuno izmenile na gore, Štrandman beleži da je dobio telegram novinske agencije sa saopštenjem ruske vlade, koje je izdato istog dana posle sednice vlade: "Vlada je veoma zabrinuta zbog nastalih događaja i austrougarskog ultimatuma Srbiji. Vlada veoma pažljivo prati razvoj srpsko-austrougarskog sukoba, prema kome Rusija ne može da ostane ravnodušna."

Povodom sednice ruske vlade tog dana (25. jula) francuski poslanik u Petrogradu javio je telegramom u 18.22 sata da je na sednici vlade u načelu odlučeno da se izvrši mobilizacija 13 korpusa, koji će eventualno biti određeni za operacije protiv Austrije. Mobilizacija se neće izvoditi i oglašavati, već jedino ako austrougarska vlada namerava podvrgnuti Srbiju snagom oružja. Tajne pripreme za mobilizaciju će početi više-manje odmah (danas), tako ako mobilizacija bude naređena, trinaest korpusa će se odmah uputiti na granicu u Galiciji, ali neće na kraju preduzimati ofanzivu kako ne bi dali Nemačkoj pretekst i da ne dozvole casus foederis.

* * * * * * * * * * * * * * * * *

Pašićeva suza olakšanja

POGLEDAJMO kada je ruski car video telegram kraljevića Aleksandra i kada je u Srbiju stigao odgovor, kako bi se otklonile nedoumice oko njegovog uticaja na držanje Srbije. Car će taj telegram, verovatno usporavan kao i svi šifrovani koji su išli iz Beograda, video dva dana posle njegovog slanja, tačno 26. jula. Dakle, u trenutku kada su već bili prekinuti odnosi Monarhije i Srbije. Na njegovoj margini ostavio je komentar:

"Vrlo skroman i poštovanja dostojan telegram. Šta da mu odgovorim?" (Peterhof, 26 (13) jula 1914. godine). Kada je njegov odgovor 28 (15) jula stigao u Niš, Austrougarska je već objavila rat Srbiji. Štrandman, koji ga je odmah uručio, konstatuje da je telegram putovao duže od jednog dana. U njemu je stajalo:

"... Sadašnje stanje stvari privlači moju najozbiljniju pažnju i moja Vlada ulaže sve napore kako bi se sadašnje poteškoće uklonile. Ne sumnjam u to da će se Vaše Visočanstvo i Kraljevska Vlada prožeti željom da se taj zadatak olakša i da neće prenebreći ništa što bi dovelo do rešenja koje bi, uz očuvanje dostojanstva Srbije, omogućilo da se spreče užasi novog rata. Dok god postoji i najmanja nada u izbegavanje krvoprolića, svi naši napori moraju biti upravljeni ka tom cilju. Ako, pak, uprkos našim najiskrenijim željama u tome ne uspemo, Vaše Visočanstvo može biti ubeđeno u to da Rusija ni u kom slučaju neće ostati ravnodušna prema sudbini Srbije."

Nikola Pašić

OVAJ TELEGRAM, koji je iz Niša telefonski izdiktiran regentu Aleksandru u Kragujevac, a predat Nikoli Pašiću lično, definitivno nije imao uticaj na držanje srpske vlade u vreme pisanja odgovora na ultimatum. Međutim, u situaciji kada je Srbiji već bio objavljen rat, kao moralna podrška imao je veliki značaj. Pašić, veoma suzdržan i kontrolisan političar, koji nije nikada ili je retko pokazivao emocije, prema zabeleškama Štrandmana, posle čitanja teksta pustio je suze olakšanja.

Spalajkovićevi telegrami koje smo prethodno pomenuli, nisu mogli uticati na njene odluke u vezi sa odgovorom na ultimatum. Bili su u pitanju sati. Austrougarska je učinila sve da rok bude što kraći i manevarski prostor sila koje bi posredovale za mir sužen. Dodajmo, sužene su bile i mogućnosti srpskoj vladi da u tako kratkom roku izvrši političke i diplomatske pripreme te izbegne konflikt.

Spekulacija jednog broja istoričara o "nenadanoj promeni" u stavu srpske vlade da zauzme tvrđi stav prema ultimatumu posle telegrama Spalajkovića iz Petrograda, u poslepodnevnim satima 25 jula, - promašaj, svedoči mnogo činjenica. Ispuštaju podatak da je odgovor srpske vlade bio sastavljen oko 11 sati pre podne 25. jula i predat sekretaru ministarstva Slavku Grujiću na prevođenje.

Grujić je bio taj koji je u osnovnim crtama informisao britanskog predstavnika Krakentropa o karakteru odgovora, a ovaj u 12.30 poslao svom ministru telegram iz čega se vidi da nije bilo kasnijih izmena stava srpske vlade. Ista instrukcija bila je odmah poslata i srpskim poslanicima na strani. Prevođenje i prekucavanje potrajalo je skoro do pet sati posle podne.

OVA RAZJAŠNJENJA bila su neophodna kako bi se lakše uočilo da pojedini autori čine ne samo formalne greške u navođenju dokumenata već i sadržajne, u naporu da po svaku cenu dokažu kako je ruski stav uticao da srpska vlada ne izađe u susret svim austrougarskim zahtevima i tako izbegne rat.

U časopisu ""Berliner Monatshefte"" (1936) koji se bavio negiranjem nemačke odgovornosti za rat, izlagala se teza da su uputstva primljena u toku 25. jula iz Petrograda bila sudbonosna, a naročito izveštaj da će Rusija oružjem pomoći Srbiju. To je navodno uticalo na odluku srpske vlade da toga dana na sednici oko 15 časova odluči da se zahtevi Austrougarske ne prime u potpunosti. Ovu tvrdnju danas obnavlja sada svetski poznat istoričar Kristofer Klark.

Regent Aleksandar Karađorđević

Često se zaobilazi činjenica da je Rusija u više navrata dala do znanja kako prema narušavanju ravnoteže na Balkanu ne bi mogla biti ravnodušna. Diplomatskim rečnikom rečeno je - ne činite to.

Aktiviranje drugog nivoa, delimična mobilizacija, koji je trebalo još jače da poruči - mi smo ozbiljni, ne idite u rat, dajte da stvar rešimo dogovorom, glatko je odbijen. Pa i kada je Austrougarska oglasila rat Srbiji, a armije već prikupljane pod zastave, pokušani su poslednji napori. Austrougarska je iz svog ugla smatrala da rat mora povesti kao uslov opstanka, a Nemačka, koja se bojala da njena saveznica u poslednji momenat ne otkaže, rušila je svesno sve mirovne alternative.

Da li je i na ruskoj strani, u vladi, pominjano da je ultimatum Srbiji direktno uperen i protiv Rusije - jeste, s pravom. Da li je pominjano da je "čast Rusije, njeno dostojanstvo, njena istorijska misija u pitanju, te ako želi da zadrži svoj rang u Evropi, treba da podrži Srbiju, pa čak, ako treba i oružjem" - jeste. Centralne sile su bile ubeđene, kako je već rečeno, da su u tom trenutku vojno superiornije od Rusije i Francuske, dok Srbiju nisu ni računale.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)