ROSI Danilović (83) iz voždovačkog naselja Stepa Stepanović nije potrebna pomoć opštinskih volontera. Ona ima "lične asistente" zaposlene u prodavnici ispod njenog stana. Uprkos tome, što ovih dana rade kao na traci kako bi snabdele sve sugrađane, prodavačice nalaze vremena da umesto vremešne komšinice obave kupovinu i bakaluk "popnu" na njenu terasu.

Svakoga jutra gospođa Rosa rano izlazi na balkon i jutarnju kafu pije sa prodavačicama. Ona je prva kojoj kažu "dobro jutro" i koja im poželi lep dan. Potom Rosa pogledom isprati i kamion do magacina, a kad je sigurna da su sve namirnice stigle, dovikne komšinicama-prodavačicama i spušta kanap sa praznim cegerom, spiskom i novčanikom. I tako, svakog dana, čeka da se ceger vrati pun.

- Preuzmemo porudžbinu i umesto nje obavimo kupovinu po spisku koji nam je dostavila - kaže poslovođa radnje "Šop end go" u "Stepi" Branka Buljubašić. - Znamo šta voli, a za nju uvek ostavimo sa strane ono što znamo da joj je neophodno. Nabavile smo jači kanap, jer je njen bio slab, kako bi mogla da izvuče teži bakaluk.

Iako često preumorne jer posla ovih dana ima mnogo, nikad nisu odbile Rosu. .

- Cela radnja je kao mala familija, a svi potrošači su stalni, jer smo jedina prodavnica u naselju - objašnjava poslovođa.

Tome u prilog govori i priča prodavačica da ceger sa porudžbinom gotov nikad nije prazan. Kako bi se zahvalila svojim komšinicama, Rosa pošalje kolač ili nešto drugo od hrane.

- Imam divne komšinice, svaka im čast - rekla nam je gospođa Rosa sa terase. - Sačuvaju mi sve što je neophodno.. Evo, baš danas su mi ostavile kvasac. Nikad me nisu odbile, nemam dovoljno reči da ih pohvalim..


SNEG I LED

TO smo radile i inače, kada je bilo snega i leda, pa baka Rosa ne može da izlazi - kaže Branka Buljubašić. - Njen sin i snaja su lekari, pa su ovih dana angažovani, tako da smo mi tu da uskočimo kad treba.