HASAP ugasio školske ringle: Stroža pravila i manjak kuvarica smanjili broj đačkih kuhinja

NOVA, stroža pravila za pripremu hrane namenjene đacima drastično su smanjila broj đačkih kuhinja, pa se one, skoro, mogu prebrojati na prste obe ruke. Iako je ručak ili doručak u školi za većinu roditelja spas, pogotovo u nižim razredima, od 166 redovnih osnovnih škola u prestonici, kuhinja u kojoj se pripremaju obroci postoji tek u 12. U ostalim su za ishranu zadužene ketering službe ili deca užinu donose od kuće.

Da bi u školskoj kuhinji mogli da se pripremaju obroci za đake, potrebno je da ona dobije HASAP standard (sistem za osiguranje bezbednosti hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa), što je za mnoge "nemoguća misija", zbog nedostatka novca.

Sveže spremljena jela bila su, do pre godinu dana, na meniju đacima jedne od najvećih osnovnih škola u Srbiji - "Pavle Savić" u Mirijevu. Međutim, odlazak kuvarice u penziju i nepostojanje HASAP sertifikata, "isključili" su ringle i rerne do daljeg. Umesto iz svoje kuhinje, ručak za učenike stiže iz ketering službe. Ali, razmišlja se o vraćanju domaće hrane.

- Što se tiče opremljenosti, higijene i ostalih standarda, naša kuhinja to ispunjava, ali moramo dobiti HASAP sertifikat - kaže Milan Krstić, direktor OŠ "Pavle Savić" u Mirijevu. - Želimo da se hrana za decu ponovo priprema u kuhinji, jer se obroci iz keteringa ne mogu porediti sa onim spremljenim kao kod kuće. Veći problem od HASAP je, možda, kako naći dobru kuvaricu koja će raditi u školi za platu od oko 35.000 dinara, kada u restoranima mogu zaraditi mnogo više.

Naš sagovornik objašnjava da bi kuvarica primala pun iznos plate mora spremiti minimum 180 obroka svakog dana, dok je za servirku "norma" da posluži 360 učenika. On dodaje da je, u ovoj školskoj godini, obrok poskupeo, tako da roditelji, umesto 162 dinara, ručak plaćaju 198 dinara.

PROČITAJTE JOŠ: Umesto oaze za odmor i druženje za odrasle, fontana od smeća: Česma "Bele vode" u Vodovodskoj ruglo umesto ukrasa

Jedna od prestoničkih škola koja i dalje ima svoju kuhinju je OŠ "Drinka Pavlović". Đaci od prvog do osmog razreda ovde obeduju kao u maminoj kuhinji, a dnevno se pripremi više od 1.000 obroka. Interesovanje đaka je veliko, možda malo više među mlađom decom. Na početku školske godine roditelji potpišu sporazum sa ustanovom o vrsti usluge koju žele, i onda se mesečno plaća. Škola je, osim zaposlenih u kuhinji, angažovala i nutricionistu, koji kontroliše ispunjenje svih propisanih standarda nutritivne vrednosti obroka.

Osmoletka "Pavle Savić" u Mirijevu / Foto Ž. Knežević

Za školarce koji imaju dva obroka u školi, roditelji mesečno izdvajaju između 4.000 i 6.000 dinara, u zavisnosti od broja dana boravka u školi.

KUHINjE SE VRAĆAJU

Iz Ministarstva prosvete su najavili da bi, od ove školske godine, u većem broju škola moglo da počne spremanje obroka. Novac za te namene trebalo bi da bude obezbeđen u budžetu, a za početak "na listi" bi bile obrazovne ustanove kojima su potrebna manja ulaganja da počnu pripremu hrane za decu.

Da bi kuhinja postojala u školi mora imati najmanje 100 zainteresovanih učenika, kao i zaposlenu kuvaricu i servirku.