Beogradske priče: Savamala kao gradsko selo

Zoran Nikolić

sreda, 19. 07. 2017. u 11:13

Београдске приче: Савамала као градско село
Neobični Beograđani Zoran Milutinović, profesor medicine i umetnički fotograf. Sa foto-aparatom u ruci, iskusni lekar zabeležio mnogo toga što čuva i krasi ovaj deo grada

Desna obala Save zakriljena Sabornom crkvom odvajkada je imala neke svoje tajne, običaje i specifičnu "mikrokulturu", koju ljubomorno čuvaju samo žitelji ovog dela grada. Mada je moderna tenhologija ozbiljno iskoračila u neka virtuelna vremena, u kojima čovek bez mobilnog telefona izgleda kao da je grunuo na gradske bulevare direktno iz kamenog doba, žitelji Savamale uporno čuvaju neke svoje običaje, daleko od dodira moderne civilizacije.

Upravo o toj temi razgovaramo s profesorom Medicinskog fakulteta Zoranom Milutinovićem, ali ne zbog njegovog raskošnog lekarskog znanja, već zbog onoga što je zabeležio foto-aparatom. Naš sagovornik je odnedavno jedini kod nas dosegao zvanje GPSA Fotografskog društva Amerike, najveće svetske profesionale asocijacije koja okuplja eksperte iz ove oblasti. To prestižno zvanje dostigao je za kolekciju fotografija "Polovina puta". Ovog puta sa njim pričamo o kadrovima njegove omiljene Savamale i načinu na koji je foto-aparatom opisao likove, ali i karaktere sugrađana.

TOPLINA ZAJEDNICE

- SAVAMALCI još čuvaju običaj da se na kafu međusobno pozovivaju povikom kroz prozor - uz osmeh govori Zoran Milutinović. - Glasnim i toplim uzvikom, prizovu komšijino ime i najave da je džezva već postavljena, pa ovaj podrazumeva da je vreme za još jedno susedsko druženje.

Nekako slično je i u drugim situacijama, koje svakako treba podeliti sa onima koji su nam bliski. Tako je još u Savamali ostao očuvan red da, kada neko želi da se provoza čamcem, obavezno zove društvo iz komšiluka, jer, pobogu, što bi se vozio sam...

- Kada dođe vreme pripremanja zimnice, postoji posebna ceremonija kako to treba uraditi. Besmisleno je raspaliti vatru i postaviti rešetku s koje će da zamiriše paprika koja će uskoro biti samlevena u smesu za ajvar ukoliko to nema ko da nastavi da radi, pošto prvi komšija završi započeto.

Naš sagovornik putem fotografija beleži život, atmosferu, ali i karaktere i dela ljudi kroz koje se očitava savamalska autentičnost.

Nedavno je u Galeriji "Magacin", u ovom delu grada, objavljena izložba Milutinovićevih fotografija sa skicama Savamale, a on nam skreće pažnju i na dva psa o kojima su brinuli svi. Kako dobacuje njegova supruga Violeta, to su bile dve kuce o kojima su zdušno brinuli svi, uključujući i policajce sa savske obale.

- Iako su neki kadrovi nastali tokom proteklih godina, više je nemoguće snimiti ih, jer su stare kuće nestajale jedna za drugom - kaže Milutinović. - Prastara zdanja su morala da se povuku pred novogradnjom, a to uvek rađa setu, mada je jasno da nova vremena uvek potiskuju stara.

Ipak, neke tačke ostale su iste, kao i njihovi nesvakidašnji običaji. Tako u kafani "SFRJ" svakog 29. novembra obeležeavaju Dan bivše Jugoslavije, što je, dabome, naš sagovornik zabeležio, dok u "Španskoj kući" peku papriku na smenu, baš kao što su to radile pomenute komšije iz malopređašnje priče.

APARAT I PUTOPIS

- U snažnoj potrebi da budemo bliski i da se družimo, Savamalci imaju običaj da sve rade zajedno. Sve što možemo da podelimo, i dobro i zlo, činimo kao mala zajednica unutar velikog grada. I to je dobro.

Na logično novinarsko pitanje odakle potreba da profesor medicine "krade" posao ovdašnjim fotografima, dobronamerni lekar ima jasan odgovor. Njegovi snimci su putopisi, čuvari prošlosti i dobronamerna vizija za sve one koji vole u rukama da imaju aparat.

- Moja potraga za duševnim mirom izvan medicine upravo se očitava u ljubavi ka fotografiji. Savamala nije jedina. Do sada sam se ozbiljno bavio različitim formama fotografije, uključujući i eksperimentalnu, a posebno volim da snimam prirodu. O tome će govoriti uskoro jedna nova izložba.

KARIJERA

Svetsko društvo za fonohirurgiju osnovano je 1990. godine, a Zoran Milutinović bio je jedan od njegovih osnivača. Kao iskusan profesor otorinolaringologije, dao je značajan doprinos u ovoj oblasti medicine, kako kod nas, tako i u svetu.

SUPRUGA "U OBJEKTIVU"

NAŠ sagovornik je lekar, a njegova supruga Violeta defektolog. Ponekad bi se očekivalo da bračni drug ne može lako da razume sva interesovanja svog partnera, ali ovde je sve u idealnom skladu: i Violeta je vrstan fotograf, a njena dela su takođe mnogo puta izlagana na izložbama.

Tako tandem ovo dvoje ljudi, koji su posvećeni medicini i svakovrsnoj pomoći ljudima, taj isti talenat ispoljava i na sasvim neočekivanom polju - umetničke fotografije.



Komentari (26)

Darka

19.07.2017. 12:58

Beograd ima puno toga da pokaže od tradicionalnog i istorijskog do modernog, samo turiste da privučemo i mogli bi biti najpoželjnija destinacija

Gaga

19.07.2017. 14:50

Savamala je sada pozivela. Fotografije su prelepe. I ja volim da fotografisem. Lepo je kad volis svoj posao kojim se bavis.

Jovanka

19.07.2017. 16:09

Beograd ima mnogo toga da pokaže, a ove fotografije su samo dokaz da imamo na šta da budemo ponosni.

miki

19.07.2017. 18:58

Slike i obicaji koji lagano nestaju! Pretvaramo se u zapad sa onim odlucnim koracima za nekim boljim sutra! Sve manje vremena za ispijanje kafe i druzenja!

Nemanja

19.07.2017. 20:00

Svaki grad pretrpi puno promena kojima se neki diče a neki ne uskoro ćemo videti šta će biti sa Beogradom na vodi.

Kosta

19.07.2017. 20:03

Savamala je počela da truli pa tako po mom mišljenju je i morao da pretrpi neke promene.