ZABELEŽENO VIŠE OD 300.000 PTICA: Na zimovanju kod nas po prvi put je potvrđen i grogotovac

LJ. P.

02. 02. 2022. u 12:11

MEĐUNARODNI popis ptica vodenih staništa je završen, a više od 120 ornitologa i volontera Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije prilikom popisa je posetilo više od 1.500 lokaliteta na našim rekama, jezerima, ribnjacima, akumulacijama, močvarama, plavnim pašnjacima i slatinama.

ЗАБЕЛЕЖЕНО ВИШЕ ОД 300.000 ПТИЦА: На зимовању код нас по први пут је потврђен и гроготовац

Aleksandar Urošević

Prema preliminarnim rezultatima popisa, zabeleženo je više od 300.000 ptica vodenih staništa. Tri najbrojnije vrste su lisasta guska, patka gluvara i običani galeb.

Na zimovanju kod nas po prvi put je potvrđen i grogotovac, vrsta plovke koja inače zimuje u Africi i koja izuzetno retko prezimi u Evropi.

Od ostalih retkih vrsta zabeleženi su još i kudravi nesit, ražanj, veliki crnoglavi galebovi, gakovi, mali i veliki labudovi, crni baršunasti turpani, srednji ronci, crvena lunja, crni orlovi, prevezi, riđogrli i ušasti gnjurci, zlatni vivci, crvene čaplje.

- Januar je i ove zime bio nepredvidiv, baš kao i prethodnih godina. Lenjdeni dani sa snegom i jakim vetrom otežavali su nam rad na terenu, a niske temperature su dovele do ledostaja na većini stajaćih voda – navodi Marko Šćiban, koordinator Međunarodnog popisa ptica vodenuih staništa u Srbiji. - Velike reke Dunav, Tisu i begej, ponovo smo istraživali sa plovila, dok je većina lokaliteta obilažena peške. Zajedno sa kolegama iz Hrvatske ponovo smo uspeli da u potpunosti obiđemo reku Dunav sve do Bugarske granice. Najmnogobrojnija akcija bila je području ušća Save u Dunav gde su sa više lokacija brojani galebovi i mali vranci.

Uprkos svim navedenim problemima, u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije ističu da kao veliki uspeh da su uspeli da obiđu kompletan vodotok, već ozbiljno ugrožene Velike Morave. Ptice su ponovo popisivane i na Tamišu, Drini, Nišavi, Vidrenjaku, Bosutu, Peku, Velikoj Moravi, Grabovici, Limu, Zasavisi, Jegrički, Timoku, Boljetinskoj i drugim rekama.

Alarmantno je, kako navode u DZPPS, što su na većini obiđenih lokaliteta zabeleženi različiti vidovi ugrožavanja prirode – otpadne vode, deponije, krivolov, prekomeran lov, preoravanje staništa. Priobalja reka, jezera i kanala su sve više degradirani, uzurpirana ilegalnim ljudskim aktivnostima i divljom gradnjom.

Saznanja do kojih se dolazi kroz ovo istraživanje koriste se za preduzimanje konkretnih mera za zaštitu populacija divljih ptica i vodenih staništa koja su značajna za očuvanje biodivirziteta i ostalih prirodnih resursa na međurnarodnom nivou. Podaci prikupljeni u Srbiji objedinjuju se i šalju u svetsku bazu podataka koju vodi organizacija

Wetlands International.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

HTEO JE DA TE UBIJE: Lauš izbegao smrt na setu Boja na Kosovu