OČUVANJE PORODICE DANAS JE NA VELIKOM ISPITU: Milena Predić o ulogama u serijama "Jedini izlaz", "Branilac" i "Nečista krv"...

GLUMICA Milena Predić stasavala je u Pančevu, u porodici mašinskih inženjera i tek je posle tri godine farmacije priznala i sebi i drugima da je gluma njen put.

Foto Petar Milošević

Od tada, niko nije mogao da je odgovori od umetnosti, a njenu energiju je na FDU usmeravao Dragan Petrović Pele. Zahvaljujući jednom od prvih filmova, "Zona mrtvih", upoznala je sadašnjeg supruga, filmskog producenta Marka Jocića, sa kojim ima sinove Savu i Iliju.

Šira publika upoznala je Milenu u filmu "Sveti Georgije ubiva aždahu", a gledali smo je i u serijama "Žene sa Dedinja", "Andrija i Anđelka", "Sumnjiva lica", "Koreni"... Posle uloge Kate, majke Aćima Katića, koga je igrao izuzetni Žarko Laušević, zaigrala je u filmu "Taksi bluz". Usledila je rola opasne Miljane u rusko-srpskoj komediji "Hotel Beograd", a zatim još opasnije advokatice Maše Kolar u "Jedinom izlazu". Pozorišna publika imaće priliku da gleda Milenu u novoj predstavi u Bitef teatru, a gledaocima će se predstaviti i u seriji "Branilac", kao supruga čoveka optuženog za silovanje i ubistvo, i "Nečista krv", kao žena efendi Mite i majka Sofke.

Film i serija "Jedini izlaz" naišli su na dobar prijem publike i dočarali nam pravi psihološki triler. Šta vas je radovalo dok ste stvarali priču iz ovog, za domaću produkciju nedovoljno rađenog, žanra?

- Još tokom 2019. godine, na prvom čitanju scenarija za dugometražni film videla sam da je pošteno napisan triler, prepun psiholoških nijansiranja i saspensa. To je trebalo da bude kratka ali ubitačna pojava, i ja sam bila zadovoljna što na malom prostoru može da se odigra čitav jedan svet. Kasnije, kako se rađala ideja za seriju, ispostavilo se da ću dobiti priliku da advokaticu Mašu razigram i odigram. Mogu reći da imam veliko zadovoljstvo da pratim seriju iz epizode u epizodu i da uživam kako u svom radu tako i u radu ostalih kolega i autora.

Vaš lik advokatice Maše Kolar je opasan, manipulativan i moćan. Da li, po vašem shvatanju, ona ima neku pozitivnu osobinu ili dobru stranu? Kako ste je "branili"?

- Princip rada jeste da uvek morate da branite lik koji tumačite, odnosno ne morate, nego vi to želite. Duboko filozofski verujem da svaki karakter nosi svoje svetlo i svoj mrak sa sobom, i kroz pripremu i samu interpretaciju imam to na pameti. Maša je žena obuzeta svojom ambicijom i pozicija moći joj daje za pravo da može da donosi odluke u ime drugih ljudi, duboko ubeđena da radi pravu stvar, ali, sa druge strane, ona želi da sačuva ugled i integritet svoje porodice. Ne mogu da kažem da mi je taj rezon blizak, ali svaki karakter pronađe i svoje zanimanje, tako da nije ni čudo što je Maša tako visprena i na neki način beskrupulozna - ništa drugo nego advokatica.

"Koreni", Foto: Printskrin

Među temama "Jedinog izlaza" su i nasilje i traume, koje žene ne zaobilaze ni u stvarnosti. Kako da ih prevaziđu?

- Mislim da je jedino važno da se priča o tome, ali ujedno i da se stvori poverenje u kome će se žrtva osetiti sigurno da sa javnošću podeli neku svoju traumu. Ovde se to umnogome tiče novinara mahom žute štampe i njihovih urednika koji često lešinare nad nečijom mukom. Treba o tome javno debatovati, ali to svakako ne sme da postane poligon za nečije medijsko iživljavanje. Mene su doboko potresli događaji koji se upravo tiču mojih koleginica koje su od januara delile sa javnošću ono što ih tišti. Ja lično njima verujem, dajem im podršku i smatram ih za izuzetno hrabre. Ono na čemu bi naše društvo trebalo da radi jeste edukacija i emancipacija.

Anđelku Prpić i vas smo u "Jedinom izlazu" videli u drugačijim ulogama, a zajedno ste uvele gledaoce RTS u 2021. godinu kroz skečeve "Nezvani gosti".

- Raduju me uloge koje prave veliki otklon od mene. Vizuelno nemam problem ni da se postarim niti da se poružnim. Za mene je važno da obezbedim sve da mogu da se prepustim kreaciji. Takođe, zahvalno je poigravati se sa raznim našim dijalektima, koji daju još jednu dimenziju u toj igri, ali kao i uvek - najvažniji su partneri sa kojima se igrate i dobacujete. Sa Anđelkom Prpić se evo već deset godina srećem u raznim sadržajima, od "Žena sa Dedinja", preko "Andrije i Anđelke" do "Jedinog izlaza", a odskora i sa Andrejem Šepetkovskim.

Sa Nikolom Ristanovskim u "Jedinom izlazu", Foto Promo

Nedavno ste sa njim snimili i jednu od epizoda serije "Branilac", koja rekonstruiše stvarne događaje. Koje scene su bile najizazovnije?

- Najizazovnije mi je svakako bila drama koja se dešavala unutar mog ženskog lika. Taj trenutak rascepa ličnosti u kojem imate potrebu da se, sa jedne strane, suprotstavite moralnom posrnuću rođenog muža, ali i da, sa druge strane, održite sopstvenu porodicu i da je zaštitite, jer se izdaja muža direktno na emotivnom planu može doživeti i kao izdaja porodice. Tačnije, izdaja samog sebe. To su velika pitanja na plećima malog čoveka.

- Sam Voja Nanović dosta je doprineo kompleksnosti Borinih junaka. Kako mi je reditelj Milutin Petrović pričao, on je kombinovao razne likove iz pripovedaka i učinio da budu moderniji, životniji i koloritniji. Sama Todora pripada tom narativu tradicionalne žene koja zna gde je njeno mesto u odnosu na muškarca, ali ona veoma dobro podnosi svoj krst i svojom unutrašnjom snagom nadomešćuje inferiornosti efendi Mite, njegov mrak i nemoć. Smatram da je za sav moderan i emancipovan duh koji nosi Sofka, zaslužna Todora.

Andrija Milošević, Foto Promo

Serija pripoveda o finansijskom, moralnom i fizičkom propadanju porodice u Vranju krajem 19. veka. Koje će nam još večne dileme doneti uz dah prohujalih vremena?

- Sva velika literatura ima te arhetipske probleme čoveka, zato je prepoznatljiva i večna. Na tom makro planu svakako je propadanje materijalnog i moralnog, ali postoji tu i jedan veliki segment ličnog i emotivnog plana svakog pojedinca. Pravo na ljubav, kao i pravo na izbor.

Rekli ste da upravo u Borinom delu u velikoj meri započinje emancipacija ženskog duha, a što nam je blisko. Zašto je važno da se obrađuju teme buđenja ženske slobode?

- Sofka jeste taj vinovnik neke nove misli, njeno samopouzdanje, drskost, osvešćena seksualnost i samim tim njen krah dodatno doprinosi tragičkoj dimenziji. Važno je i da kroz literaturu obrađujemo i procesuiramo te teme ženske emancipacije jer ćemo tako svakako bolje razumeti svet u kojem živimo, a ovaj svet možemo i moramo učiniti boljim mestom za život i zbog nas i zbog naše dece.

"Nečista krv", Foto Promo

Da li biste mogli da napravite paralelu između žene iz 21. i Todore iz 19. veka? Koje univerzalne karakteristike prenosi lik Todore u savremeno doba?

- Tema očuvanja porodice i držanja tih stubova je univerzalna. Ali današnje žene nemaju i ne traba da imaju taj stepen trpeljivosti. Zato je danas porodica i njeno očuvanje na velikom ispitu, a sigurno razumevanje žena na nekom dubljem nivou svakako može poboljšati situaciju.

Dočarali ste i lik Kate u "Korenima", po romanu Dobrice Ćosića. U čemu leži snaga takvih, odlučnih žena?

- Kata ima snagu i negde se vodi muškim principom opstajanja i samoodrživosti. Naše babe i prababe su jako teško živele i na sve nedaće istorijske i ekonomske imale su dodatni teret inferironijeg pola, imam veliko uvažavanje za njihove sudbine, i zato u svakom ženskom liku koji tumačim tražim izvor inspiracije.

Ponosno ističete da ste iz Pančeva. Gde ste nalazili umetničko "utočište" u kome ste spoznali čari igre?

- Pančevo i dramski studio pri Centru za kulturu bili su presudni za moje pronalaženje u glumi. Još u gimnaziji, ekipa iz dramskog studija bila je moja duhovna oaza, to su i dalje ljudi koji su meni jako važni u životu. Jasmina Večanski, koja je studio zdušno vodila, Maša Dakić, Miljana Krašić, Tatjana Krstevski i mnogi drugi... Pune tri godine studiranja farmacije, koja se desila pre nego sto sam upisala Fakultet dramskih umetnosti, bile su ispunjene odlascima u studio bez dana izostajanja, i konačno sa 22 godine sam sebi i drugima priznala da je gluma moj put.

Svoje glumačko biće spoznali ste tek posle tri godine farmacije. Šta se dogodilo da prelomite i odlučite da počnete ispočetka?

- Prvo sam priznala sebi da sam pogrešila i da me je zaveo osećaj da sam sposobna da završim bilo šta nevezano za lične afinitete. Potičem iz porodice mašinskih inženjera, majka mi je specijalista biohemije i ideja o prirodnim naukama bila mi je bliska od detinjstva. Volela sam da učim, bila sam disciplinovan đak i student koji je imao tu vrstu kondicije da ceo dan bdi nad knjigom. Ali farmacija je suštinski sve ono što ja nisam želela, niti tu količinu hemije, gušio me je i taj tempo i pritisak vežbi i ispita, a sve je to bilo dodatno začinjeno time što je fakultet lociran u Kumodražu 2 i udaljen od svih. Snovi jedne gimnazijalke o odlasku u Beograd i studiranju zapravo su bili potpuno srušeni. Ali u životu uvek biva da mora jedna priča potpuno da se uruši da bi nova mogla da se izgradi.

Šta vas najviše ispunjava u privatnom životu, a šta u poslu?

- Na oba plana me ispunjava osećaj sazrevanja i rasta, kao i svakodnevnog savladavanja prepreka. Problemi se isprva učine da su veliki kao kuća, ali svakodnevnim razmišljanjem i procesuiranjem dođete do spoznaje da nisu. U tome svakako pomažu prijatelji kojima sam okružena, kako kolege glumci sa kojim sarađujem tako i prijatelji "civili"... Ta razmena na svakodnevnom nivou mi je veoma važna.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije