JELENA GUSKOVA: Kriza u BiH nastavak antisrpske politike, Dodik je dobio podršku Moskve

Srna

08. 01. 2022. u 11:27

Aktuelna kriza u BiH nije novost, nego nastavak zapadne antisrpske politike, koja se posebno snažno ispoljila devedesetih godina prošlog veka na teritoriji tadašnje Jugoslavije, koja se raspadala, navodi ruski ekspert za Balkan Jelena Guskova.

ЈЕЛЕНА ГУСКОВА:  Криза у БиХ наставак антисрпске политике, Додик је добио подршку Москве

Foto I. Marinković

Rusija traži striktno poštovanje Dejtonskog mirovnog sporazuma, protivi se nejednakosti Republike Srpske u BiH, zalaže za poštovanje međunarodnog prava i obećava svestranu pomoć Srbima u ovim teškim vremenima, izjavila je u intervjuu Srni ruski ekspert za Balkan Jelena Guskova.

Na pitanje šta će Rusija da učini zbog zapadnih sankcija srpskom članu Predsedništva Miloradu Dodiku, Guskova je rekla da je Rusija nezavisna i snažna država, član Saveta bezbjednosti UN, da može da pojača saradnju sa Srpskom, te da savetuje da se prestane sa srbofobnom politikom.

Foto: V. Tripić

"Dakle, ona može da pojača saradnju sa Republikom Srpskom u raznim oblastima, da je podrži ekonomski, politički. Rusija savetuje da se napokon prestane sa jednostranom srbofobnom politikom pojedinih članova Saveta bezbjednosti UN", istakla je Guskova, koja je i ruski akademik.

Kriza u BiH nastavak antisrpske politike

Guskova je ocenila da aktuelna kriza u BiH nije novost, nego nastavak zapadne antisrpske politike, koja se posebno snažno ispoljila devedesetih godina prošlog veka na teritoriji tadašnje Jugoslavije, koja se raspadala.


Ona je navela da izlaz iz nastale situacije nije komplikovan i da Evropa treba da posluša zahteve Srba, prizna da su legalni, da se sedne za pregovarački sto, pažljivo pročita Dejtonski sporazum, te puste narodi BiH da se sami dogovore o organima upravljanja zemljom.

Moskva, podsetila je Guskova, odavno predlaže da se ukine funkcija visokog predstavnika i državi da samostalnost.

Guskova je naglasila da Moskvu niko ne može da optuži za kršenje Dejtonskog sporazuma, te da će zbog toga Rusija u Savetu bezbednosti UN do kraja braniti neophodnost njegove precizne primene u BiH jer Moskva zauzima objektivnu poziciju u rešavanju mnogih međunarodnih pitanja, među kojim su i balkanska.

Foto: AP

"Republika Srpska se oslanja na Moskvu, u pokušaju da se suprotstavi pokušajima zapadnih činovnika da izmene Dejtonski sporazum. Nemoguće je ne istaći da se saradnja između Republike Srpske i Rusije stalno širi", rekla je Guskova.

Dodik dobio podršku Moskve

Osvrnuvši se na nedavni susret Dodika i ruskog predsjednika Vladimira Putina, ona je istakla da je savršeno jasno da se Dodik sreo sa Putinom kako bi govorio o situaciji u BiH i reakciji Evrope na pravedne zahteve srpskog naroda.

"Faktički, Srbi u BiH danas mogu da budu saslušani samo u Moskvi, sve ostale zemlje nastavljaju da zauzimaju antisrpsku poziciju. Mislim da je Dodik dobio podršku Moskve, imajući u vidu pojačavanje pritiska Zapada na njega i na rukovodstvo Republike Srpske", rekla je Guskova.

Ona je napomenula da je Rusija već pokazala da ne priznaje novog visokog predstavnika Kristijana Šmita, koji je stupio na dužnost 1. avgusta, ali ga Savet bezbjednosti UN nije podržao.

Guskova napominje da srbofobiju prema Srbima u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i BiH Zapad nije čak ni skrivao, dok je srpski narod verovao u efikasnost međunarodnog prava, u objektivnost međunarodnih organizacija i nepristrasnost predstavnika Evrope i SAD.

Foto I.Marinković

Tekst potpisa

Guskova je podsetila na ponašanje zapadnih medija i njihovu ulogu u formiranju antisrpskog javnog mnenja, navodeći da su upravo oni stvorili lik krivaca za sukobe, koji je postepeno prerastao u lik neprijatelja, odnosno Srbi su postali ti neprijatelji.

Zapad nije skrivao srbofobiju

"Srbiju su optužili za hegemonizam, velikosrpske ambicije, za pokušaje stvaranja "velike Srbije" na račun drugih naroda. Ti klišei, koje su širili novinari, postali su šabloni za svaku novu publikaciju o krizi na teritoriji bivše Jugoslavije", rekla je Guskova.

Guskova je istakla da se Republika Srpska zalaže za harmonično funkcionisanje države, za usvajanje odgovarajućih zakona koji bi zadovoljili sve tri strane, da dobro radi i samo Predsedništvo, kako bi Bošnjaci, Srbi i Hrvati mogli da se dogovore o nizu pitanja.

Upravo to, ocjenjuje ona, toliko iritira Zapad jer propada njegova ideja o jedinstvenoj BiH bez Srba, pa zato zapadni političari ne samo da podržavaju, već i potpiruju vatru za narednu krizu.

Nemačka optužuje srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika za želju da se Republika Srpska odvoji i naruši celina BiH, umesto da se čuju zahtevi Srpske i vrati se izvornom tekstu Dejtonskog sporazuma, te reguliše sistem pravosuđa.

"To, što se zove kriza u BiH, to je prosto još jedan pokušaj Srba da uspostave ravnopravnost sva tri naroda, koju su narušili predstavnici EU, između ostalih i visoki predstavnik. Istovremeno, ta kriza je i nastavak antisrpske politike Evrope i SAD", navela je Guskova.

Ona je ocenila da je Zapadu bilo veoma teško sa Srbima, koji nisu prihvatali zapadna pravila igre, odupirali se lažima i ultimatumima, latili se oružja da brane svoje domove, a da su Srbi u BiH ispoljili posebno tvrd karakter.

Sednica Narodne skupštine foto Novosti

"Oni nisu hteli da ratuju, nego su branili svoju teritoriju, na kojoj su živeli, nisu potpisivali nijedan plan koji je išao na štetu njihovim interesima. Srbima je nametnut Dejtonski sporazum 1995. godine, ali ni on nije slomio njihov duh, pa su izgradili snažan entitet u okviru BiH", navela je Guskova.

Republika Srpska sve jača

Ona je rekla da je Zapad bio uveren da će se brzo okončati samostalnost Srba u BiH, u čemu je svoju ulogu trebalo da odigra visoki predstavnik, koji je pokušao da Srbe baci na kolena, oduzimao im je nadležnosti koje su im Ustavom pripadale, menjao sastav parlamenta, pa čak i predsednike, ali nije uspeo da ukine Republiku Srpsku.

"I šta da radi sa tim Srbima? Bili su pokušaji da se organizuje obojena revolucija, uvedu sankcije, optuže za genocid u Srebrenici, da se utiče na odluke Ustavnog suda u Sarajevu", podsetila je ruski ekspert za Balkan Jelena Guskova u intervjuu Srni.

Ona je istakla da su protivljenje rukovodstva Republike Srpske tim procesima, kao i podrška Beograda i Moskve značajno zakomplikovali taj proces, pa je Srpska prestala da prenosi nadležnosti na Sarajevo, učvrstila svoju ekonomiju i politički sistem, te postajala sve samostalnija.

BONUS VIDEO: 

BRITANSKI SFOR DOVOZI AL KAIDU U BOSNU: Dolazak Mudžahedina u Zenicu 1993.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)