BERLIN BIN LADENA IMAO U ŠACI: Uprkos tome, Nemci nisu uspeli da spreče 11. septembar 2001. godine

Ивана Станојевић
Ivana Stanojević

20. 05. 2024. u 22:58

VLADA nemačkog kancelara Olafa Šolca, zazvonila je na alarm, pošto je u zemlji ponovo primećena pojačana aktivnost na islamističkoj sceni. I mada su nedavni napadi jednog ogranka Islamske države osujećeni, a osumnjičeni teroristi smešteni iza brave, bura se ne stišava, naprotiv.

БЕРЛИН БИН ЛАДЕНА ИМАО У ШАЦИ: Упркос томе, Немци нису успели да спрече 11. септембар 2001. године

Foto: Printskrin

Influenseri radikalnog islama, za plasiranje svojih video snimaka mržnje i nasilja, sve više koriste društvene mreže. Posebno zabrinjava činjenica da islamistička propaganda stiže direktno do tinejdžerskih i dečijih soba.

- Naročito je mlađa generacija postala ključna meta ekstremista - upozorava Lars Rikajm iz Federalnog biroa kriminalističke policije. - Pregled sadržaja u grupama za ćaskanje pokazuje da simpatizeri ID, ovih dana pojačano šire fantazije o ubistvima Jevreja. Neki od tragova vode do Avganistana gde, već godinama, jača ogranak ID "Islamska država Horasan Provincija" (ISPK).

Nemačke bezbednosne vlasti, suočavaju se sa velikim izazovima i zato je, prvi put otkako postoji, Savezni centar za borbu protiv terorizma (GTAZ) u Berlinu, otvorio vrata televizijskoj ekipi. Ovde se skuplja veliki deo informacija o međunarodnom islamskom terorizmu, a i pomno prati domaća ekstremistička scena. Novinari razgovaraju sa stručnjacima za terorizam, istražiteljima i političkim liderima, a sve se to prenosi preko malih ekrana, da bi upozorenja o opasnosti stizala do najšire populacije.

- Nema sumnje da imamo veliki problem sa islamističkim terorizmom - ocenjuje Herbert Reul, ministar unutrašnjih poslova savezne pokrajine Severne Rajne-Vestfalije, u kojoj je koncentrisan veliki deo aktuelne islamističke scene.

Uporedo sa pojačavanjem bezbednosnih mera širom Nemačke i uvođenjem novih metoda za zaštitu od ekstremista, u javnost je procurila, godinama dobro čuvana tajna, da su nemačke obaveštajne službe zakazale što je doprinelo napadu na Ameriku, 11. septembra 2001. godine.

Po izvorima tabloida "Bild", nemačka Federalna obaveštajna služba (BND) locirala je, još u avgustu 1998, lidera Al Kaide, Osamu bin Ladena, u Avganistanu i o tome odmah direktno informisala SAD. Pošto je Bin Laden stalno bio u pokretu i neprekidno menjao prebivališta, Nemci su mesecima prisluškivali njegove ljude od poverenja.

Dana 19. i 20. avgusta 1998. godine bilo im je poznato u kom se kampu, u Avganistanu, nalazi Bin Laden. Tadašnji šef nemačke tajne službe Avgust Haning potvrdio je za "Bild" da je BND te informacije preneo Vašingtonu. SAD su, potom, izvele ciljane napade na terorističke kampove Al Kaide u Sudanu i Avganistanu, pri čemu je krstareća raketa bila programirana na koordinate koje je dao BND.

Bin Ladena je, međutim, neko obavestio o napadu, a Haning je za "Bild" potvrdio da je dojava stigla "iz susedne zemlje". Jedna od mogućih verzija je ona koju nudi ovaj nemački list, da je Amerika morala da "upozori kolege iz Pakistana, budući da je raketa prolazila kroz njihov vazdušni prostor", te da je, naposletku, Pakistan upozorio vođu Al-Kaide.

Zbog višegodišnje američke pomoći mudžahedinima i njihove saradnje, ne može se, međutim, u potpunosti isključiti i opcija da dojava o napadu došla nekim direktnijim putem. Po izvorima "Bilda", vođa Al Kaide za dlaku pobegao od napada, i to - na magarcu.

- Kad su ga američki projektili pogodili, Bin Laden je bio samo nekoliko stotina metara izvan kampa u kom smo ga locirali - naveo je Haning.

Ovaj bivši agent, na pitanje da li su napadi 11. septembra 2001. mogli da budu sprečeni, otvoreno kaže da bi "bez Bin Ladena, Al Kaida bila značajno oslabljena i teško bi mogla da izvede tako opsežne napade".

Iste 1998. godine, kada je Bin Ladenu dojavljeno za američki napad, Zbignjev Brežinski, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji nekadašnjeg američkog predsednika Džimija Kartera, u intervjuu za "Novel obzervater", otkrio da su SAD počele da pomažu islamističke pobunjenike u Avganistanu jula 1979. godine, odnosno, šest meseci pre nego što su sovjetske snage napale zemlju da bi podržale komunističke vlasti u Kabulu.

U Berlinu, sada, Šolcova "Semafor koalicija", strahuje od toga da bi ponovo mogla da se potkrade neka obaveštajna greška ili propust, čija bi posledica bila katastrofalna, ovog puta po Nemačku.

Svojim saveznicima mudžahedinima Amerika je do 1987. godine isporučila 630 miliona dolara vojne pomoći.

CIA obučava Avganistance

RUSKA "Izvestija" je, januara 1980, potvrdila da je CIA "direktno umešana u obuku avganskih pobunjenika u Pakistanu", podseća Raša tudej. Kad je Ronald Regan preuzeo predsedničku dužnost u januaru 1981. godine, njegovom osoblju je rečeno da je podrška avganistanskim gerilcima "najznačajnija tajna operacija koju sprovodi CIA". Narednih pet godina, SAD su mudžahedinima dobavljale oružje i obaveštajne podatke, pisao je "Njujork tajms", 1988.

Najaktivniji deo Islamske države

OGRANAK Islamske države "Islamska država Horasan Provincija" (ISPK), naročito zabrinjava nemačke i obaveštajne službe drugih evropskih zemalja. Upravo su, naime, njegovi pripadnici nedavno napali u Nemačkoj i, srećom, uhapšeni. Skoro svi pokušaji napada u Evropi, od 2023. godine pripisani su ovom ogranku ID, koji se smatra najopasnijom islamističkom grupom. ISPK je, takođe, preuzeo odgovornost za veliki teroristički napad na koncertnu dvoranu "Krokus siti hol" u Moskvi, 22. marta ove godine. Nemci i ostali evropski narodi pooštravaju mere bezbednosti, ali, raste strah od daljih napada, posebno na velikim događajima kao što su fudbalske utakmice i koncerti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ORLOVI LETE KA PRVOJ EVROPSKOJ POBEDI Srbija protiv Slovenije u nastavku Eura

ORLOVI LETE KA PRVOJ EVROPSKOJ POBEDI Srbija protiv Slovenije u nastavku Eura

24 godine nakon istorijskog okršaja na Euru 2000. godine u Belgiji i Holandiji, Srbija i Slovenija se od 15 časova sastaju u 2. kolu grupe C Evropskog prvenstva. Slovenija je tada šokirala SR Jugoslaviju i povela sa 3:0, ali su Plavi uspeli da ostvare jedan od najluđih povrataka u istoriji Evropskih prvenstava izjednačivši rezultat na 3:3 za samo 6 minuta.

20. 06. 2024. u 10:00

Komentari (0)

ORLOVI LETE KA PRVOJ EVROPSKOJ POBEDI Srbija protiv Slovenije u nastavku Eura