BRIKS SVETU DONOSI RAVNOTEŽU: Šta zaista čovečanstvu donosi istorijska odluka o širenju petočlanog saveza

PROŠIRIVANjEM BRIKS načinjen je suštinski napredak u stvaranju multupolarnog svetskog poretka. BRIKS kao organizacija država ekonomija u razvoju je okosnica novog političkog jezgra koji je sve privlačniji i sve više zabrinjava zapadni deo sveta jer se počinju odlivati neki delovi koji tradicionalno pripadaju njemu. BRIKS je kičma multipolarnog svetskog poretka zasnovanog na suverenoj ravnopravnosti i nemešanju u unutrašnje poslove drugih zemlja. Korak ka ravnoteži već postoji time što su formirane organizacije van okvira i dometa takozvanog razvijenog Zapada kao što su BRIKS, Šangajska organizacija za saradnju, Afrička unija. Sve zemlje sveta u razvoju ne žele više ograničenja koja nameće Zapad, traže alternativu i nalaze je u BRIKS-u.

Foto: Tanjug/AP photo

Ovako sagovornici "Novosti" vide odluku o proširenju saveza BRIKS i nastavku uspostavljenja ravnoteže u svetu, nauštrb Zapada, a koju su na nedavno završenom samitu u Johanesburgu doneli lideri velike "petorke" koju čine zemlje osnivači - Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika. Za ulazak u važnu ekonomsku organizaciju uoči 15. samita u Južnoj Africi, ali i u poslednje vreme, vlada veliko interesovanje, a "člansku kartu" ovoga puta dobilo je čak šest zemalja - Saudijska Arabija (SA), Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), Iran, Etiopija, Egipat i Argentina.

- Ulazak novih članica u BRIKS je bio dobro odmeren rezultat diskusije između osnivača o tome kojom brzinom da idu u širinu, a kojom u dubinu i da li da to budu dve paralelna procesa, jedan da se proširuju, a istovremeno da jačaju osnovu na kojoj postoje, da je dalje šire - kaže za "Novosti" bivši ministar spoljnih poslova SRJ Vladislav Jovanović. - Žele da obuhvataju što više prostora koju im pružaju osnovni principi i ciljevi Povelje UN. Jer ta povelja je očigledno uveliko i na konkretnim primerima napuštena od strane vodećih zapadnih sila. Prvo su izabrali šest zemalja od dvadesetak, ne isključuju dalje pojaseve širenja, ali verovatno žele da izbegnu ono što mnoge organizacije doživljavaju, a to je da ih broj proguta i da zaborave zašto su nastale. I to je dobar i oprezni prilaz koji pokazuje da je ta grupa zemalja zainteresovana za restauraciju međunarodnog pravnog i političkog poretka, vraćanje osnovnim principima suverenosti i nezavisnosti i ravnopravnoj saradnji.

Prema rečima našeg sagovornika, iako su za prijem u BRIKS formalni zahtev podnele 23 zemlje, od 40 koliko ih je javno izrazilo želju da se priključe, osnivači su na poslednjem samitu dali prednost zemljama bogatijim naftom, a to su SA, UAE i Iran.

- Drugi princip koji su sledili je bila geografska zastupljenost - smatra Vladislav Jovanović. - Najveći broj je iz Azije, tačnije arapske zemlje, što je i razumljivo, to je najveći i najmnogoljudniji kontinent, zatim tu su je Afrika, kao i Argentina kao predstavnik Latinske Amerike, što znači da je reč o međukontinentalnom pojasu saradnje u okviru BRIKS-a, koji ide postepeno i koracima koji oni smatraju sigurnim. Izbegavaju avanturizam, već osvajaju teren korak po korak, da bi osigurali kontinuirano jačanje uticaja, ugleda i ostvarenja ciljeva koji su formulisali, a koji su kao što vidimo više prihvaćeni od niza suverenističkih zemalja i onih država koje se nalaze pod pretnjama i udarcima toga najrazvijenijeg dela sveta - Zapada.

Nekadašnji šef diplomatije SRJ Živadin Jovanović ističe, za "Novosti", da se države koje čine većinu i koje se organizuju u saveze kao što je BRIKS ne mire sa neokolonijalnim odnosima i rešenjima, "ne prihvatajući prelivanje svog bogatstva na Zapad, već žele da zadrže puni ekonomski i politički suverenitet":

- Sve zemlje sveta u razvoju žele slobodno da raspolažu svojim potencijalima, a prijemom novih članica BRIKS je dobio ogromne prehrambene i energetske resurse. Prijem SA, UAE i Irana u BRIKS znači da ekonomije u jačanju kontrolišu i energetske resurse. Savez će sada sigurno imati veću koordinaciju politike eksploatacije energetskih resursa. Sada ta koordinacija dobija i institucionalni oblik preko BRIKS-a. Svet se dramatično i u osnovi menja. Globalni odnosi se menjaju, ako gledamo druge sfere, uzmimo samo energetsku i sferu ishrane. Zapad to ne može više da kontroliše. Sada zemlje koji su glavni proizvođači hrane i energenata koordiniraju svoje politike i u okviru BRIKS-a, a ovaj trend širenja će se sigurno nastaviti, ima mnogo kandidata, a samo šest je sada primljeno.

Jedan od ciljeva koji su na samitu u Johanesburgu izneli lideri BRIKS-a bilo je dalje jačanje ekonomske saradnje između država članica. A ulaskom novih partnera sa različitih delova sveta, Savez je dobio ozbiljnu finansijsku "vakcinu". Živadin Jovanović objašnjava da je širenjem BRIKS-a posvećena velika pažnja trgovini i ekonomskoj saradnji na osnovu plaćanja u nacionalnim valutama, na čemu posebno insistiraju lideri saveza.

- Učinjen je napredak u iznalaženju novih metoda i načina plaćanja, gde dolar dalje gubi prostor kao rezervna valuta - kaže Živadin Jovanović. - Ove zemlje članice sve više svoje devizne rezerve drže u drugim valutama ili u zlatu i sličnim resursima, a manje u dolaru, koji se koristi kao jedna poluga ekspolatacije manje razvijenih zemalja i zemalja u ekspanziji gde SWIFT gubi na značaju i kao poluga za kontrolu drugih zemlja i za kažnjavanje uvođenjem finansijskih i drugih sankcija. Mnoge zemlje u razvoju, mnoge zemlje globalnog juga i druge države su se uverile da oslonac na dolar nije pouzdan i da nosi sa sobom mnoge rizike od zamrzavanja deviznih rezervi, zamrzavanja imovine u dolarima i zato se usmeravaju na bezbednije metode obračuna i plaćanja.

Sagovornici "Novosti" saglasni su da BRIKS ne treba porediti sa savezom G7, iako se ove dve organizacije neretko u javnosti pominju zajedno.

- To je pitanje neke imperiornosti u odnosu na dosada poznate integracije i udruživanja iz prošlosti, to je prošlost - smatra Živadin Jovanović. - Sve je suviše bledo i prevaziđeno i G7 i G7 plus, pa i EU što se mene tiče, sve će to morati da kaska za onim što donosi BRIKS. Osnovna razlika je što BRIKS teži dobrobiti čovečanstva, a G7 dobrobiti najmoćnijih zapadnih sila. I ove institucije su samo neki pojavni oblici infrastrukture američkih interesa. Ne radi se ni o kakvom utrkivanju sa zapadnim integracijama, već o dugoročnom interesu čitavog čovečanstva, uključujući i Zapad.

Vladislav Jovanović BRIKS vidi kao organizaciju u naletu, dok je G7 poprilično stacioniran:

- On je već 20 godina G7, pokušao je savezu da pridoda Rusiju, doduše, više iz političkih razloga, a iz istih su je izbacili, što je bilo kontraproduktivno jer se Rusija sklonila pod kišobran BRIKS-a, i tamo je jedna od glavnih motornih snaga. BRIKS kao okosnica geopolitičkog novog jezgra je sve privlačniji i zabrinjava zapadni deo sveta jer se počinju odlivati neki delovi koji tradicionalno pripadaju njemu, čak i Meksiko je u jednom trenutku bio zainteresovan za pridruživanje i nije to isključeno. To je početak procesa koji će se dalje širiti. Zapad je već formiran, više nema kud, ne želi da narasta, hoće da ostanu izolovano ostrvo moći i bogatstva, da diktiraju svoju politiku ostatku sveta, dok su članovi BRIKS-a vitalniji.

Kako objašnjava naš sagovornik, nije nemoguće da neka zapadna zemlja počne da razmišlja o tome da se pridruži BRIKS-u.

- Pa nije uzalud Makron izrazio želju još pre 20 dana da Francuska prisustvuje kao gost na samitu BRIKS-a, što znači da ovaj savez postaje privlačan i njegovim protivnicima. Činjenica da jedna velika Francuska istrčava sa željom da bude pozvana kao posmatrač pokazuje da i na Zapadu pojedine zemlje sve više razmišljaju ne samo o ozbiljnosti pretnje koju za njih i njihov položaj u svetu predstavlja BRIKS kao nova politička filozofija i ekonomska moć, nego i kao novi magnetni centar koji počinje i za njih da bude intrigantan. Sve je to u sferi razmišljanja, Francuska je samo prva koja se u tom pravcu malo istrčala - zaključuje Vladislav Jovanović.

Oko 47,6 svetske proizvodnje nafte

BRIKS će nakon pristupa novih članica kontrolisati skoro polovinu svetske proizvodnje i rezervi nafte, zahvaljujući Saudijskoj Arabiji, UAE i Iranu, prenosi list "Infotek". Uz Rusiju i Brazil, ove države zajedno kontrolišu 39 odsto ukupnog svetskog izvoza nafte, ili 17,1 miliona barela dnevno. Podaci pokazuju da će 11 zemalja proširenog BRIKS-a činiti oko 47,6 odsto ukupne svetske proizvodnje nafte. BRIKS će, takođe, kontrolisati skoro polovinu ukupnih svetskih rezervi nafte, odnosno 719,5 milijardi od ukupnih 1,6 triliona barela. Ako Venecuela, koja je takođe podnela zahtev za prijem, bude primljena, kontrola grupe će biti još veća - oko 65,4 odsto. Savez G7 kontroliše samo 3,9 odsto postojećih rezervi sirove nafte.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije