ZAŠTO JE SU-57 BOLJI OD SVIH TAKMACA: Ima šest radara i još šest izuzetnih osobina

RUSKI stelt lovac pete generacije Su-57 još nije ušao u službu na nivou eskadrile, ali se očekuju tri pune eskadrile do kraja trenutnog državnog plana naoružanja, 2027.

Foto: Printscreen/Jutjub/KHMedia

Teški stelt avioni Su-57 će činiti okosnicu ruske mornarice i možda ključnih ruskih odbrambenih partnera. Očekuje se da sistem ruskih senzora i modula pruži značajnu prednost u odnosu na postojeće konkurente, kineski Čengdu J-20 i američki Lokid Martin F-35 Lajting 2.

Avion je jedan od tri lovca pete generacije proizvedenih u svetu. Strani razvoj je uglavnom fokusiran na misije vazduh-vazduh ili vazduh-zemlja, u poređenju sa njima Su-57 izgleda uravnoteženije i bez očigledne specijalizacije. Lovac se izdvaja među lovcima pete generacije i kombinuje tehnologije koje nemaju njegovi strani konkurenti, što ga čini potpuno drugačijim tipom aviona.

Po mom mišljenju, kašnjenje u programu usvajanja znači da on mora biti u stanju da se suprotstavi ne samo F-35, već i da deluje tamo gde će američki i kineski lovci šeste generacije dominirati u budućnosti.

Foto: Obъedinёnnaя aviastroitelьnaя korporaciя

Ruski inženjeri su započeli testove za integraciju tehnologija sledeće generacije u okvir aviona Su-57. Iako sve ovo tek treba da se ostvari, mnoge postojeće karakteristike lovca su već izvanredne i bez premca. Ovo je sedam najistaknutijih:

ŠEST RADARA

Dok se većina lovaca, uključujući sve konkurentske modele pete generacije, oslanja na samo jedan radar, čak šest je integrisano u okvir aviona Su-57. Ovo bi potencijalno moglo da pruži značajnu prednost u svesti o situaciji na bojnom polju.

Foto: EPA

Šest radara će omogućiti ne samo praćenje 60 ciljeva istovremeno, već i rad u različitim opsezima talasnih dužina. Ovo ga optimizuje za elektronsko ratovanje i omogućiće vam da otkrijete male mete na velikim udaljenostima. Radari su raspoređeni po celom trupu, omogućavajući detekciju od 360 stepeni.

NAVOĐENA RAKETA K-77M

K-77M je optimizovan za gađanje malih i manevarskih ciljeva sa AFAR sistemom za navođenje na nosu. Sa povećanim dometom od 200 km, raketa sa perajem je smeštena u unutrašnje odeljke za oružje.

Ruski mediji opisuju rad AFAR-a na K-77M na sledeći način: „Aktivna fazna antena se sastoji od velikog broja ćelija u obliku konusa postavljenih ispod poklopca koji je providan za radio talase na nosu rakete. Svaka ćelija prima samo deo signala, ali nakon digitalne obrade informacije iz svih ćelija se sumiraju i omogućavaju raketi K-77M da odmah reaguje na oštre okrete ciljeva, čineći presretanje gotovo neizbežnim.

EKSTREMNI DOMET

Kao i njegovi prethodnici Su-27 i MiG-31, novi Su-57 ima mnogo veći domet (preko 1.500 km) i brzinu (preko 2 Maha) od bilo kog konkurenta. Nakon završetka Hladnog rata, kada je veličina ruskog vazduhoplovstva drastično smanjena, velika pažnja je posvećena visokoj izdržljivosti. Ovo će omogućiti preostalim jedinicama da pokriju ogroman vazdušni prostor zemlje.

Foto printskrin youtube military update

Veliki domet Su-57 omogućava lovcima da pogađaju ciljeve ne samo širom Evrope već i daleko u Atlantskom okeanu. Takođe bi pokrivao većinu pacifičkog bojišta operacija. Zemlje poput Japana, Tajvana i Koreje su na dohvat ruke. Nedostatak nosača aviona u Rusiji učinio je ovaj potencijal vrednijim.

LASERSKA ZAŠTITA

Jedna nova karakteristika koja je dobila relativno malo pažnje je “iljani infracrveni sistem protivmera”, koji zaslepljuje dolazeće rakete kada ih otkriju portovi detektora lansiranja raketa lovca. Oprema je montirana iza i ispod kokpita, jedinstvena je kakvu nema nijedan lovac na svetu.

Rusija je već ugradila ovaj sistem na velike helikoptere, iako je bio manje kompaktan od onih ugrađenih na Su-57. Laserski zraci su posebno korisni protiv infracrvenih vođenih projektila kao što su američki AIM-9Ks ili britanski AIM-132.

Pošto MANPADS takođe koristi infracrveno ciljanje, laserska zaštita bi mogla da omogući Su-57 da pruži efikasniju vazdušnu podršku. Pored toga, upotpuniće lovac stelt mogućnostima, i smanjiti radarski presek i infracrvenu vidljivost.

IZUZETNA MANEVARSKA SPOSOBNOST

Od 1982. godine sovjetski i ruski avioni prednjače u pogledu manevarske sposobnosti, i to sa značajnom razlikom, od kada je u službu ušao MiG-29, a tri godine kasnije i Su-27.

Razvijen za Indiju i ušao u upotrebu 2002. godine, Su-30MKI je postao prvi serijski lovac opremljen motorima sa varijabilnom raspodelom vektorskog potiska. Usledio je 12 godina kasnije Su-35, koji je imao još veći potisak koji su obezbedile elektrane AL-41 i trodimenzionalno upravljanje vektorom potiska.

Lovac Su-57 se nadovezuje na ova dostignuća ne samo sa mnogo boljim odnosom potiska i težine, već i sa izuzetnom snagom motora Saturn i konstrukcijom aviona dizajniranom za veću manevarsku sposobnost. Sve ovo će omogućiti avionu da izbegne raketne napade velikom brzinom i da se bolje pozicionira u vazdušnoj borbi pri maloj brzini.

KRATKA PISTA

Od 1980-ih godina u SSSR-u se velika pažnja poklanjala sposobnostima aviona da rade uz minimalno održavanje i da sleću i polete sa privremenih, nestalnih pista. Ovo je oličeno u lovcima MiG-29 i Jak-41, koji su mogli da koriste kratke piste u poređenju sa drugim lovcima, posebno zapadnim.

Su-57 je značajno poboljšao performanse poletanja i sletanja i sposoban je da poleti sa veoma kratkih udaljenosti, što ga potencijalno čini pogodnim za upotrebu na nosačima aviona sa minimalnom adaptacijom. Avion je opremljen stajnim trapom za teške uslove rada i velikim gumama, što mu omogućava da poleće sa improvizovanih aerodroma.

HIPERSONIČNE BALISTIČKE RAKETE

Nakon što je balistička raketa 9-A-7660 Kinžal ušla u službu krajem 2017. godine, objavljeni su planovi za razvoj minijaturizovane verzije za njenu integraciju u Su-57. To bi ga učinilo jedinim borbenim avionom na svetu koji je sposoban da udara hipersoničnim balističkim projektilima.

Raketa se smatra idealnom za protivbrodske i precizne udare na komandne centre, logističke centre, aerodrome i druge važne ciljeve duboko iza neprijateljskih linija. Ona će moći da neutrališe većinu ratnih brodova jednim preciznim udarcem zbog svoje kinetičke energije pri udaru.

Visoka manevarska sposobnost i preciznost u kombinaciji sa brzinom činili su raketu izuzetno teškom za presretanje. Ostaje nejasno da li će minijaturna verzija zadržati prvobitni domet od 2.000 km i da li će moći da nosi i nuklearne bojeve glave.

Činjenica da je Su-57 borbeni borbeni avion dizajniran za veoma široku upotrebu očekuje se da će do kraja 2030. godine biti preko 200. Mogućnost udara balističkim projektilima čini ga posebno opasnim, uz štetu koju eskadrila može da izazove, veoma značajno.

BONUS VIDEO - ZAŠTITA OD DRONOVA: Ruski specijalci čuvaju nebo iznad Sankt Petersburga

Preporučujemo

Svet

1 15

AMERIČKI PORTAL: Rusija ima svoj „leteći tenk“ – Su-25

04. 06. 2023. u 17:24

Svet

4 89

SU-30 IZNENADA PRESREO “NEVIDLjIVI” F-35: Da li je ruski lovac koristio najnoviji sistem EW Hibini (FOTO)

03. 06. 2023. u 20:30

Svet

3 23

T-14 ARMATA VS ABRAMS M1A2: Sudar dve koncepcije - niko ne zna šta je Armata

01. 06. 2023. u 22:01

Svet

0 8

RUSKA KRSTARICA SA 478 PROJEKTILA: Admiral Nahimov krajem godine na otvorenom moru

01. 06. 2023. u 20:11

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije