Svet

ŠTA DALJE? Samo jedna država može NATO-u otvoriti vrata da Ruse satera u ćošak

Novosti onlajn

04. 04. 2023. u 16:16

ČISTO matematički gledano, kopnena granica između NATO zemalja i Rusije se udvostručila na 2.600 kilometara. Finska, 31. članica NATO-a, deli granicu sa Rusijom od 1.300 km.

ШТА ДАЉЕ? Само једна држава може НАТО-у отворити врата да Русе сатера у ћошак

Od Barencovog mora na severu do Finskog zaliva na jugu, granica uglavnom prolazi kroz šume, u blizini gotovo da nema većih naselja i uglavnom je neasfaltirana. Prema ekspertima u sedištu NATO-a, finska vojska trenutno može sama da obezbedi ovu granicu. Veruje se da su oružane snage na novom severoistočnom krilu alijanse dobro obrazovane, obučene i motivisane. Finska nikada nije ukinula vojni rok za muškarce, tako da ima 24.000 aktivnih vojnika i preko 900.000 obučenih rezervista.

U slučaju odbrane, kopnena vojska, mornarica i vazduhoplovstvo mogle bi da se povećaju na 280.000 žena i muškaraca, piše Dojče vele. Za populaciju od 5,5 miliona, to je relativno velika vojska, kaže Džejkob Vestberg, profesor na Univerzitetu odbrane u Stokholmu. Poređenja radi: nemački Bundesver ima samo 183.000 ljudi i 30.000 rezervista, sa populacijom od preko 82 miliona. Pre nekoliko godina je ukinut i vojni rok.

"Jake oružane snage"

- Za razliku od drugih zemalja, Finska nije smanjila svoja ulaganja u vojsku posle Hladnog rata - pohvalio je najnoviju državu članicu generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg. Naravno, kako je rekao, Finska sada dobija zagarantovanu pomoć od svih NATO partnera, ali „Finska takođe čini NATO jačim“, rekao je Stoltenberg.

Na primer, vazduhoplovstvo Finske sa 60 savremenih borbenih aviona u velikoj meri doprinosi odbrani teritorije NATO-a.

- Postoji izuzetno visok nivo podrške javnosti kada je reč o otpornosti i odbrambenoj spremnosti - rekao je generalni sekretar NATO-a o Fincima. Prema mišljenju stručnjaka za odbranu Džejkoba Vestberga, čak i kao neutralna zemlja decenijama, Finska odavno ima jake oružane snage, koje su formirane kroz iskustva tzv. Zimskog rat 1939/1940, kada je Finska izgubila deset odsto svoje površine od sovjetskih okupatora.

Moskva najavljuje kontramere zbog ulaska Finske u NATO

Oružane snage Finske su u potpunosti na nivou NATO-a i bez poteškoća se mogu integrisati u sve procese, ponavljaju iz sedišta NATO-a u Briselu. Ali generalni sekretar Stoltenberg na konferenciji za novinare još nije odgovorio na pitanje u kojim trupama NATO-a, borbenim grupama na istočnom krilu, Finska želi da učestvuje i koji objekti NATO-a bi mogli da budu prebačeni u Finsku. Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško najavio je u Moskvi da će njegova zemlja povećati svoje vojno prisustvo na severozapadu kao odgovor na ulazak Finske u NATO. Finska je već najavila isporuku modernih tenkova Ukrajini.

Ali ima li promena posle političke promene u Helsinkiju?

- Promena vlasti, koja bi trebalo da usledi posle parlamentarnih izbora u nedelju, neće promeniti kurs Finske ka NATO-u - rekla je stručnjakinja za bezbednost Mina Alander sa Finskog instituta za međunarodne poslove u intervjuu medijskoj kući Redakcija Nemačka.

Po ovom pitanju postoji međustranački konsenzus.

- Politika finske vlade prema Rusiji će se sve više zasnivati na distanciranju umesto na dijalogu sa Moskvom - rekla je Mina Alander.

Kada je sledeća Švedska?

Ulazak Finske bio je najbrži proces pristupanja nove članice u 74-godišnjoj istoriji Atlantskog saveza. I Finska i Švedska su podnele zahtev tek u maju prošle godine. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nada se da će uskoro moći da se pridruži i Švedska, zapadni sused Finske. On je još jednom pozvao turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da odustane od veta na članstvo Švedske.

Prema Stoltenbergovim rečima, Švedska je ispunila sva obećanja Turskoj. Turska i dalje insistira na izručenju kurdskih disidenata koje Ankara klasifikuje kao „teroriste“ i koje Švedska ne želi da izruči.

- Ulazak Švedske u alijansu ne bi koristio samo bezbednosnoj politici već i vojnom - rekao je za DV vojni ekspert Džejkob Vestberg.

Rusiji bi bilo teže da deluje u Baltičkom moru. Švedska ima i pet veoma modernih podmornica koje bi dopunile flote iz Poljske i Nemačke. Američki predsednik Džo Bajden, koji je na čelu najvažnije zemlje u NATO-u, više puta je isticao da se ruski agresor i osumnjičeni ratni zločinac Vladimir Putin potpuno pogrešio.

- Hteo je da Finlandizuje NATO - rekao je Bajden tokom posete Varšavi u februaru, aludirajući na neutralnu poziciju Finske.

Umesto toga, on dobija integraciju Finske u NATO. NATO postaje sve veći i nije neutralan kao što je Finska bila decenijama. Pogled na mapu pokazuje da pristupanje Finske pomera transatlantski odbrambeni savez mnogo bliže drugom najvećem ruskom gradu, Sankt Peterburgu. Do sada je Estonija, koja se nalazi jugozapadno od Sankt Peterburga, bila jedina članica NATO blizu ruske severne metropole.