DOKTRINA "ŠOKIRAJ I ZAPLAŠI": Ovako su Amerikanci izvršili udar na Irak pre tačno 20 godina

DVADESETOG marta 2023. godine navršava se tačno 20 godina od kada su Sjedinjene Države uz pomoć Velike Britanije, Australije i manje uloge Poljske napale u noći između 19. i 20. marta Irak.

Foto: Profimedia

Prve noći na Bagdad je palo 320 projektila u skladu sa doktrinom" šokiraj i zaplaši".

U ranim jutarnjim časovima 20. marta paralelno sa vazdušnim napadima iz Kuvajta u Irak ušle su i 3. pešadijska divizija, 101. vazdušno-desantna divizija. U pravcu Basre krenula je Prva motorizovana divizija na čelu koje bila je brigada "Pustinjski pacovi" uz pomoć poljskih specijalaca iz jedinice "Grom" koja je prva zauzela Luku Basru.

Kako je zvanično tad rečeno, cilj operacije bio je rušenje i uništenje političkog rukovodstva Iraka na čelu sa tadašnjim predsednikom Sadamom Huseinom i uspostavljanje nove demokratske i odane vlasti. Za razliku od prethodnih akcija u Iraku od 1991. do 2002. godine glavni cilj SAD i objekat napada je bio politički i vojni vrh Iraka i svi udari bili su usmereni ka tom cilju - eliminacija iračkog rukovodstva.

U vojnom pogledu napad na Irak u ranu zoru 20. marta nije predstavljao strateško iznenađenje, jer su intenzivne pripreme za tu akciju vršene skoro godinu dana i najavljivane preko medija.

Pripreme su bile sveobuhvatne i teško je oceniti kada su one počele, jer u to doba SAD su na prostoru Bliskog istoka imale jake vojne snage, koje su bile počajčane zbog rata protiv Al Kaide u gudurama Avganistana. Signal da se nešto sprema bilo je intenziviranje priče početkom 2002. kada je Avganistan bio u potpunosti zauzeti i to januara 2002. godine na sastaku predsednika Džordža Buša Mlađeg, potpresednika Dika Čejnija, sekretara za odbranu Donalda Ramsfelda i Savetnice za Nacionalnu bezbednost Kondolize Rajs. Tada je Pentagon dobio smernice za pripremu operacije. Izrada plana napada na Irak poverena je tadašnjem komandantu Centralne komande generalu Tomiju Frenksu.

Priprema vojske za rat

Inače, znatno pre planova vojni teoretičari SAD usmerili su se na traženje novih ofanzivnih načina delovanja i upotrebe novih borbenih sistema u uslovima malih snaga, koje su opremljene modernim sredstvima, protiv protivnika, koji ima masovnu vojsku, s tim da svoje gubitke u tom sukobu svede na minimum. U stvari radilo se na modernizaciji doktrine "Kopneno-vazdušne bitke" uz pomoć onoga što se zvalo Revolucija u vojnim poslovima. Veća pažnja posvećena je regrutaciji vojnih profesionalaca, njihovoj obuci, intelektualnim sposobnostima, veštinama. Promenjena je znatno polna i rasna struktura vojske. Oko 15 posto kadra činile su žene. U kombinaciji sa savremenom tehnikom to je trebalo da sruši empirijsku formulu da je za napad potrebno imati snage koje su 2,5 do 3 puta brojnije od braniočevih. Težište je usmereno na borbenu avijaciju, izviđačke sisteme, digitalnu tehnologiju i umrežavanje informacija što je dovelo do stvaranja posebne doktrine poznate i kao "Mrežno-centrično ratovanje. Pod uticajem te priče SAD formirale su nove jedinice poput 4. mehanizovane divizije, koja je zadržala staro ime, ali je iznutra potpuno rekonstruisana, koja je postala spoj protivoklopnih raketa, borbenih vozila pešadije, helikoptera, artiljerije. Novina su bili helikopteri, posebno borbeni, čije posade su bile sposobne za borbeno delovanje noću i danju. Svaka divizija je dobila avio-brigadu, a njoj je bio pridodat još jedan avio-bataljon. Jednice su bile sastavljene od oklopnih, helikopterskih, artiljerijskih, inžinjerijskih, izvidničkih, štabnih i drugih modula iz kojih je bilo moguće sastaviti manje module, takzovane makromodule pod nazivima: Task fors grup, Task junit, Task element koje su bile usmerene na izvođenje konkretnog zadatka. Slična struktura sačinjena je sad i u ukrajinskoj vojsci.

Pripreme za rat

Specijalne akcije i operacije obuhvatale su političko-propagandno delovanje, posebno psihološke operacije prema sopstvenoj javnosti i pripremu te javnosti za rat i pridobijanje. Glyavne mete specijalnih operacija u Iraku bile su vojska, republikanska garda, civilno stanovništvo i centri moći. Značajan zadatak imale su specijalne snage SAD koje su borbeno delovale na zapadu Iraka iz baza u Jordanu koje su imale zadatak da prikupljaju informacije o položajima raketa skad i kretanju raketne brigade 334 u toj zoni na osnovu iskustava iz Pustinjske oluje.

Mrežno mapiranje Iraka

Kako izvesti napad na Irak upotrebom klasične operacije poput Pustinjske oluje 1991, operacija Pustinjska lisica 1998. ili Združena snaga - NATO agresija na SRJ 1999. Centralna vojna komanda pod komandom generala Frenksa još sredinom 2002. počela je da sređuje listu ciljeva, analizira satelitske snimke, informacije dobijene izviđanjem iz vazduha upotrebom aviona U-2 i drugim vidovima obaveštajnih aktivnosti. U izradi planova primenjena je metoda mrežnog planiranja.

Naime, čitava teritorija Iraka izdeljena je u kvadratiće u naseljenim područijima veće, van naseljnih manje, u kojima su ratni planeri identifikovali potencijalne ciljeve, odredili njihov značaj i prioritete, snage i sredstava za njihovo uništenje i izvršili kodiranje kvadrata, odnosno ciljeva u njima. Na primeru Bagdada to je izgledalo ovako, jedan kvadrat, jedan blok naselja, u okviru tog kvadrata svaka zgrada je bila obeležena i naveden njen značaj i cilj po stepenu prioritetnosti napada. Zatim su sve liste ciljeva ponovo umrežene - teritorijalno i poslate neposrednim izvršiocima, odnosno Komandi koalicionih snaga u Persijskom zalivu.

Informacioni rat

U napadu na Irak primenjeno je načelo informatičkog rata, odnosno upotreba savremenih informatičkih sredstava u cilju postizanja cilja. Kasnije je ta doktrina transformisana u "Paralelni rat - novi pojam uveden u teoriju i praksu vojske SAD, gde su glavnu ulogu imale vazduhoplovne i raketne snage, a kasnije i snage Kov. Teorija o paralelnom ratu razvijena je u Vazduhoplovnoj ranoj školi vazduhoplovnog univerziteta u bazi Maxvell u SAD 1990-ih godina 20. veka. Paralelni rat se razlikovao od klasičnog po tome, što u klasičnom se napadala periferija naprijatelja gde su raspoređene njegove snage da bi se kroz proces dobijanja bitaka došlo do njegovog centra. Suprotno od klasičnog u paralelnom ratu početni i glavni udar nanosi se u centar gravitacije, odnosno gađa se političko i vojno rukovodstvo protivnika. U paralelnom ratu paralelno se izvode specijalne i obaveštajne akcije propaganda uz aktivno dejstvo kopnenih, vazduhoplovnih i pomorskih snaga na čitavoj teritoriji protivnika, čime se stvara "homogenizovano vojište".

Međutim, general Frenks je odmah na početku rata nastupio istovremeno sa vazdušnim i kopnenim napadom protiv svih važnijih ciljeva protivnika u centru, periferiji i između. Kopene snage intenzivnije borbe su vodile na jugu Iraka dok su se kretale prema severu, izbegavali borbe u gradovima i birali pravce za obilaženje. Američke snage u prvih 48 časova prodrle su 160 km u dubinu iračke teritorije i u daljem nastupanju nailazili su na sve manji otpor. Izostala je i odlučujuća bitka za Bagdad. Paralelno s kopnenim prodorom tekli su vazdušni i raketni udari.

Prvi napad krenuo je u noći 19. na 20. mart upotrebom taktičkih bombardera F-117A sa upotrebom vođenih bombi EGBU-27, paralelno sa tim teklo je lansiranje i udari krstarećih raketa po Bagdadu i drugim gradovima. Prve noći na Bagdad je palo 320 projektila u skladu sa doktrinom" šokiraj i zaplaši". Masovni udari su preduzeti za onesposobljavanje komande i rukovodeće strukture Iraka. U skladu sa tom doktrinoma napadnuti su radari, PVO sredstva, objekti republikanske garde.

Oružje koje je obeležilo napad na Irak

Oružje preciznog dejstva postalo je važan činilac ove ratne operacije. Tu se misli osim na upotrebu GBU i avio-bombi i na upotrebu globalnog sistema pozicioniranja koje su nosili bombarderi B-1, F-117, B-2. F-117 nosio je EGBU-27 laserski vođenu avio-bombu opremljenu sa sistemom globalnog pozicioniranja.

SAD i koalicija su angažovale u operaciji više od 1.800 aviona - borbenih, transportnih izviđačkih. Od tog broja SAD su dale 863 aviona od kojih je 475 borbenih. Od 30. marta do 18. aprila smanjen je intenzitet vazdušnih operacija. Nad Irakom izvršena su ukupno u nešto manje od mesec dana 41.404 avio-poletanja, izbačeno je 29.199 avio-bombi.

(Kurir)

BONUS VIDEO: Poslanici francuske skupštine himnom sprečavaju premijerku da govori

Preporučujemo

Svet

1 2

"SLOŽENI PROBLEMI NEMAJU JEDNOSTAVNA REŠENjA" Sijeva poruka pred put u Moskvu: Predlog Pekinga za Ukrajinu odražava globalne stavove

20. 03. 2023. u 07:34

Svet

6 37

RAT U UKRAJINI: Napad dronovima na Krim; Ruske jedinice ušle u Avdejevku; Padobranci RF odbili desant VSU (FOTO)

20. 03. 2023. u 06:59 >> 01:08

Panorama

0 0

PREŠLI STE PEDESETU? Šta treba da izbegavate od namirnica, a šta da uvrstite u jelovnik

19. 03. 2023. u 13:58

Poznati

0 0

SETAN SUSRET, SVI SU POMRLI: Bajić se vratio u kuću u kojoj je snimana serija "Selo gori"

19. 03. 2023. u 16:45

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije